Pitanje je jednostavno. Koji film domaci i strani vas najvise baci u bedak, oneraspolozi, smraci, da vam nije ni do cega?

Od domacih filmova moram priznati da mi je Sabirni centar iz nekog razloga broj jedan. Posle njega se osecam bas trulo. Mada je i Dom za vesanje takodje tu negde u vrhu.

Od stranih, najgori film koji sam gledao, koji me ubedacio do kraja je bio film koji sam davno gledao, zvao se Sestre. Radilo se o dve sestre, sijamske bliznakinje koje su hirirski odvajali da bi kao imale svaka svoj zivot, a bilo im je samo gore. Mracan film do kraja..

Poslednji takav da sam gledao, na Pinku.. http://www.imdb.com/title/tt0300140/

Pa, ne znam baš...
Isti utisak i na meni ostavlja Sabirni Centar (baš ga gledao danas) ali jedno znam: mnogi filmovi me nekako rastuže ali sam primetio da su to uvek domaći filmovi. Zato i dan danas mnogo više volim da odgledam neki dobar domaći film koji može biti i komedija ne samo neki tužni, pa makar to bilo i 10 put nego npr. neku stranu glupost.
P.S To je ipak moj stav. Neko jednostavno ne može da "svari" domaće filmove, ali ja takve ljude ne razumem.

Requiem for a Dream recimo. Never Let Me Go, 2:37.. sva tri su onako depresivni.

Valhalla Rising

Momentalna depresija

 Life Is Beautiful (1997)
"La vita è bella" (original title)

Umberto D., ubijem se od plakanja kad god ga gledam, posle ne mogu da se smirim sat vremena.

Salo