Nazalost, to postovanje se svede na petnaestominutne posete, vrela supa sasuta brzinom svetlosti, prevrtannje ocima kad osoba pozove telefonom, usiljeni osmeh kad ih vidis na vratima a u sebi mislis "vestice dosla si sada kad mi je kuca prljava"....To je, inace, vrlo prijatno ...

Da, ali je sasvim dovoljno za normalno funkcionisanje

Uostalom, nijedna svekrva ne voli snajku i nijedna tasta ne voli zeta 

Izvini, ali tu nista nije "normalno". T i zivis sa osobom koju volis a znas da postoje ljudi, njegovi'njeni roditelji koji postoje samo da bi njoj\njemu "punili" glavu protiv tebe. A u sustini koliko god ti bio kuler ili povredjen kao ogovarana strana, partneru je najteze jer treba da arbitrira izmedju 2 strane.
Mnogi su poklekli , ali Boga ima pa je sve doslo na svoje mesto
Inace, ja bih radije da ih ne vidim nego da moram prislino da sedim u njihovoj kuci, slusam samo ton njenog glasa a znam sta misli o meni, i ubuzdavam poriv da je sa zatvorenom sakom razvalim preko usta lajavih.
Svekrve ne vole snajke jer su "ukrale" ljubav koju je sin osecao prema njoj, jer prica drugacije, drugacije je vaspitana ima svoj stav i svoje ponasanje, nezavisna je i... moze lako da zameni njenog sina sa drugim. Dakle , sve ono sto svekrva nije.

prosetaj do neke decije bolnice.

Dobro, to su bas nezgodne situacije   Mogu da se rese prostim razgovorom ali jesu teske

Ja sam mislio vise na ono da se ne podnose ali da se i ne olajavaju  

Procitaj neku knjigu o tome

Ne podnose se a ne olajavaju? Gde ti ljudi zive , da j da ih upoznam 

Ja znam sad da cete se vi sad posvetiti vjecnoj i nikad dovoljno obradjenoj temi snaja/svekrva i zet/tašta, ali ja bih da vam skrenem pažnju na nešto drugo.

Djete nije samo vaše djete. To vaše djete je i nečije uniče, nečiji sesrić/sestričina, bratić/bratičina, kumče...
I za to dijete je važno da ako može ima babe i dede, ujake, tetke, stričeve, kumove...
Kao neko ko ih je ima znam koliko znače za jedno lijepo i ispunjeno djetinjstvo, a bogami i kasnije.
A i za te ljude je važno da budu babe i dede, tetke, stričevi, ujaci...
Ako imas brata ili sestru, pa zar nije normalno da volis i njegovo/njeno dijete, da imaš želju da ga vidiš kako odrasta? A ako ti je to normalno za tvoje, kako onda možeš da osporavaš prava onoj drugoj strani?

Mi smo ljudi sebični i sve je manje onih koji su spremni da odvoje vrijeme/živce i dopuste i svojoj i njegovoj strani da odigraju ulogu koju im je Bog/priroda namjenila. Mnogo puta sam bila svjedok kako se zbog mira u kući - roditelji se bukvalno izoluju i od njegove i od njene porodice i koliko onda djeca gube na ispunjenosti djetinjstva.
Roditelj je roditelj, a ovi ostali su za zezanje. I ma kako se roditelj trudio nikad ne moze da bude svom djetetu i baba i deda i roditelj i drug...

Da se mi odmah razumijemo niko nije savrseni, pa ce i vasi i njegovi da uticu na dijete i ovako i onako. Uglavnom nista pametno i nista korisno, ali i to ima svoje.

Gledam ovu danasnju djecu koja su mi nekako monohrona: ili cute i puste da ih biju ili pobjesne pa se biju do smrti ili su totalno apaticni i uopste ne misle svojom glavom ili se bune na sve do smrti... a cesto je to jedno te isto dijete.

Možda smo mi koji su bili od malena nauceni svačemu negdje naučili da ukrademo bombonu iz prodavnice, a vratimo 1000 dinara, da je ok opaliti cvoku za novu frizuru ali nije ok zavaliti nekog sakom, da ...

I možda smo sve to naučili zahvaljujući tome što smo od malena bili okruženi sa 1000 ljudi i 1000 ćudi i nauceni da probaomo i ono sto valja i ono što nevalja pod budnim ali dobrocudnim okom nekog ko nije bas pravi autoritet, kao mama i tata, ali zna da cuva i tajnu i dupe kad zatreba.

Sta ga znam, ja tako razmisljam da mozda moze da se desi  

U principu sam protiv bilo kakvog mesanja ljudi sa strane bila to veza ili brak. Valjda zbog toga tako i razmisljam  

Nije lako sa horor taštama i svekrvama, još je teže bez ikog svog na koga bi se oslonili. Ljudima neke mane treba tolerisati, s nekim manama treba živeti, nekad treba i dogovoriti se oko granica ali većinu normalnih brakova ne bi trebalo da razori suparništvo majke i žene. Prikrivanje nekih genetskih mana i bolesti mnogo je teži i ozbiljniji problem. O tome treba ozbiljno razgovarati pre ulaska u brak, treba namerno inicirati takav razgovor. Samo pre nego što pitamo svoje parove da li im je dedastric imao šest prstiju ili babatetka umrla kao usedelica zbog šizofrenije to prvo treba da pitamo sopstvene babe i dede. Praktično ne postoji čovek koji u svom genetskom materijalu nema predispoziciju ka nekom ozbiljnom zdravstvenom problemu. Porodice često ćute o deci koja su umrla mala, o ludacima, otpadnicima, kriminalcima, defektima i manama. Današnja medicina srećom može da otkrije na vreme mnoge genetske bolesti i poštedi nas teškog bremena.

Najteže je u životu odupreti se sopstvenim slabostima, sačuvati druge od sebe i oprostiti drugima za ono čemu se oni nisu oduprli. Brakovi koji su osuđeni na propast su oni u koje se ulazi sa glavom nafilovanom idealima o obavezama drugih prema nama i nedovoljno kritično prema obavezama nas prema drugima.

Eto ja meljem i meljem a moze i u 2 recenice