Budućnost Sredozemlja neizvesna

Izveštaj Ujedinjenih nacija, koji je naručila 21 zemlja koja izlazi na Sredozemno more, ocrtava sumornu budućnost regiona, ukoliko se nastave sadašnji trendovi u izgradnji i odnosu prema okolini. Obale Sredozemlja će za 20 godina biti preterano izgrađene, povećane potrebe će dovesti do nedostatka pitke vode, a moru preti zagađenje otpadnim vodama. Procenjeno je da će do 2025. godine u sredozemnim zemljama živeti 524 miliona ljudi, dok ih je 2000. bilo 427 miliona. Broj stanovnika u priobalnim gradovima porašće sa 70 miliona u 2000. na 90 milona u 2025, a iste godine 312 miliona turista posetiće sredozemna obalska područja, u odnosu na 175 miliona 2000. godine.

U izveštaju se predviđa da će do 2025. novim lukama, putevima, aerodromima, električnim centralama (čiji će broj sa 200 porasti na 260), desetinama rafinerija i postrojenjima za desalinizaciju vode, biti pokriveno čak 50 odsto sredozemne obale.

Oko 63 miliona ljudi će patiti od nedostatka pitke vode, a moru preti zagađenje otpadnim vodama, navedeno je u izveštaju „Održiva budućnost za Sredozemlje”.

Izveštaj je sastavilo oko 300 stručnjaka pod pokroviteljstvom Sredozemnog akcijskog plana, dela programa Ujedinjenih nacija za okolinu, čije je sedište u Atini.

Njime su obuhvaćeni Španija, Francuska, Italija, Monako, Malta, Kipar, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora, Albanija, Grčka, Turska, Sirija, Liban, palestinska teritorija, Izrael, Egipat, Libija, Tunis, Alžir i Maroko.

U izveštaju je naglašeno da su se ostvarila mnoga pesimistička predviđanja iz prve studije o Sredozemlju iz 1989. godine.

U njoj je tada upozoreno da će pomorski teretni saobraćaj rasti sve brže, a sve veću pretnju će predstavljati zagađenje otpadnim vodama i hemijskim proizvodima koje ispuštaju brodovi i mogućnost izlivanja nafte u more.

U novom izveštaju se, međutim, opisuje i alternativni put u budućnost, utemeljen na načelima održivog razvoja, koji bi mogao „dramatično” da poveća kvalitet života u regiji u narednim decenijama.

Takođe se poziva na novi regionalni sporazum, kojim se preduzimaju odlučnije mere za povezivanje zaštite okoline i razvoja, ulaže u smanjenje zagađenja i uspostavlja bolja lokalna politika razvoja. (Beta)