Kad sam čuo da Idol dolazi, mislio sam evo dolazi još jedan deka koji pod stare dane mora da radi za sitne pare u pečalbi, u dalekoj Srbiji. Ali ono je bio taaaaaaako dobar koncert
A stvarno liči malo na Branka Kockicu Ali je pun energije, to je bio pravi rok dogadjaj, u izvornom smislu, esencija... I bend je mnogo dobro zvučao, ne znam ko su ti ljudi....
Meni je najjači bio kontakt sa publikom u ''Rebel yell''
-- I feel all right, do you feel all right, I feel all right?
-- I feel all right!

I stvarno, pitao je neko, jel snimao neko na tv-u koncert? Bilo bi dobro imati to.

EXIT - Druga mladost Bilija Ajdola
Nedelja, 9. jul 2006. 12:17

Bio je velika zvezda 80-ih godina, potom je gotovo nestao, a drugu mladost doživeo je u subotu uveče na festivalu EXIT u Novom Sadu, gde su ga desetine hiljada posetilaca oduševljeno slušale, ali mu i skandirale.

"Bili, Bili, Bili", odjekivalo je Petrovaradinskom tvrdjavom. Iako ima 51 godinu, Bili Ajdol izgleda i danas fantastično, a neko u publici je duhovito primetio da mu je faca mešavina Branka Kockice i Brajana Adamsa.

Za subotu se na EXIT-u tražila karta više. Da li zbog simptoma "groznice subotnje večeri" ili zbog Bilija Ajdola, tek prostor ispred glavne bine nikada nije bio ispunjeniji.

A tek kada je Bili zapevao svoje najveće hitove - "Dancing with myuself", "Flesh for fantasy", "Tuch my love" (uz koju je imao i koreografiju pokazujući na svoju muškost). Vrhunac su bile naravno "LA woman" i "White wedding".

Koncert začinjen gitarskim rifovima, atraktivan i za pamćenje. Mnogi se nisu mogli oteti utisku da bina na EXIT-u nikada nije izgledala bolje.

Harizmatični muzičar završio je koncert predstavljanjem članova benda, a za sebe je rekao: "I am Billy fucking Idol", izazivajući ovacije desetina hiljada obožavalaca.

Bravo, legendo!

Pre njega na glavnoj bini nastupili su finska grupa HIM.

Na Dens areni je takodje bilo uzbudljivo uz Junior Jack i Davida Guetta.

O svemu tome čitajte opširnije od MONDO izveštača Bojane i Petra koji su za vas pripremili i ekzluzivne fotke sa treće večeri EXIT-a.


Izvor: MTS-Mondo

Exit: Boysi, Rambo i "sestre Makazić" za kraj

Poslednji dan EXIT-a najveće zvezde bili su Pet Shop Boys, a pravu ludnicu na sceni napravili su Scissor Sisters.

Za nas, poslednji dan EXIT-a je počeo zvucima rustičnog hora komšijskih koza i cvrčaka. Još uvek iznemogli i gladni od skakanja uz Bilija i H.I.M., spremili smo se i odlučili da ceo dan provedemo napolju, delom jer su se niotkuda materijalizovale naše fantomske komšije sa donjeg sprata, koje smo videli možda dva puta za tri dana. Dok su oni okupirali kuhinju, mi smo vešto rasterali koze od automobila i krenuli za Novi Sad.

Prošetali smo po centru i videli zanimljivu uličnu izložbu "Parada konja". Na svakih desetak metara ulice, postavljene su figure konja u prirodnoj veličini, maštovito oslikane i ukrašene tako da predstavljaju pejzaže, mitološke životinje ili prizore iz ljudskog života. Lično mi se najviše svideo konj na trgu kod crkve, koji ima dve glave i mozaike od ogledala, tako da podseća na hipodromsku disko kuglu.

Svaki trag umora ili neraspoloženja nestao je kada smo ušli u kineski restoran "Sečuan" i seli pravo ispod klima-uredjaja. Jedva smo stigli da se ljudski smrznemo, kada stiže klopa. Nakon "keca" i " jedanaestice" sa menija koje toplo preporučujemo, i hektolitra vode po osobi, bili smo kao novi. Vreme je da čekiramo i poslednji elektronski impuls propusnica i udjemo na završno veče festivala,

Ponovo smo u press centru, kako bismo poslali slike koje ovih dana gledate u našim fotogalerijama. Dok čekamo da se oslobodi jedini kompjuter na kom smo "na kvarnjaka" instalirali Photoshop, slušamo press konferenciju grupe VIP. Hiphoperi nam predstavljaju novi mixtape izdavačke kuće "Bassivity", uradjen sa mladim kanadskim izvodjačem Sinom. Moram priznati da po prvi put čujem kako neko pokušava, iz nepoznatog mi razloga, da objasni šta je to mixtape, i to bez upotrebe reči "kompilacija" (?!).

Nešto kasnije predstavljaju nam se i poslednji zakazani izvodjači za Main stejdž, makedonski muzičar Kiril Džajkovski i "domaćin" Vlada Divljan. Kirilov "Home bound" je doživeo veliki uspeh, u regionu i stranim zemljama u kojima je izdat, a Vlada najavljuje muziku za film "Sedam i po", kao i snimanje novog albuma. Mesto za mikrofonom nakon njih zauzima Rambo Amadeus, koji ne najavljuje praktično ništa, ali silno zasmejava novinare komentarima o programu ovogodišnjeg festivala.

"Nekima od izvodjača ovo je najveća bina na koju su se ikad popeli, a nekima jedina na koju su se popeli u poslednjih 15 godina", izjavljuje Rambo, "mrtav hladan" naočigled organizatorke koja sedi pored njega, a zatim se hvali uspehom koji je postigao svojom jedrilicom.

Pijanisti i 15 sati "uznemiravanja"

Iako smo držali palčeve ceo dan, ipak je počela kiša. U medjuvremenu, na Agori je počeo završni spektakl ove večeri. Postavljena su dva klavira, električni i klasični, i započeo je performans dosada nevidjen na EXIT-u. Naime, festival je par meseci unapred organizovao konkurs za pijaniste iz regiona, koji će tokom 15 sati (!!) izvoditi kompoziciju "Vexations" Erika Satija. Odabrano je šezdesetak njih, a mi stižemo baš u trenutku kad se na bini smenjuje trio - Milena Gligić, Ana Marija Vučić i Luka Marković, na čije mesto dolazi Ingmar i studio "Alektik".

"Vexations" je kompozicija za klavir koja se sastoji iz 840 ponavljanja jedne jednostavne muzičke teme, prilično disonantne i nezanimljive. Ne, ovo nije moja lična ocena, zaista je tako, o čemu svedoči i sam naziv koji u prevodu znači "Uznemiravanja". Pijanisti su slobodni da ga izvedu sami, ili uz pratnju bilo kog drugog instrumenta. I tako će se oni, u polučasovnim terminima, "uznemiravati" klavire i publiku od 18 časova u nedelju do devet ujutro sledećeg dana. Da citiram vodič kroz EXIT, "preživeli kažu da je iskustvo nezaboravno". Pošto ne bismo da se pridružimo suprotnom taboru, nakon dvadesetak minuta krećemo ka Main stejdžu.

Svratili smo na Fusion stejdža i čuli žestok nastup domaćeg benda Rare, koji je trebalo da se završi sat vremena ranije, ali usled tehničkih problema ceo program Fusiona kasni. To recimo nije problem sa Main stejdžom, gde se nešto ranije od predvidjenog završio nastup Chicks on Speed. Ostalo nam je samo da se tajnim rukovanjem i magijom probijemo u ranije pomenuti deo za fotoreportere, a tu nas čeka iznenadjenje. Pet Shop Boys su zamolili, ako nije problem, da se ne koriste blicevi. Pa... valjda neće biti problem.

Dok čekamo nastup, ćaskamo sa Škotlandjaninom u tradicionalnom kiltu, koji je došao da vidi Franz Ferdinand, Pet Shop Boyse i skoro sve izvodjače sa Dance Arene. Zbog EXIT-a je propustio najveći škotski festival T in the park, koji trenutno traje. Oduševljen je što na Djavi postoji 21 stejdž, dok T in the park nudi samo šest.

Pet Shop Boys: Lude sedamdesete

Nastup zvezda večeri najavljuje lajt šou, a najnestrpljivije ih očekuje devojčica u invalidskim kolicima, koju je obezbedjenje ljubazno pustilo u ogradjeni deo. Ona je, recimo, ne toliko ljubazno zapušila usta svojoj pratnji, jer joj ne pada na pamet da presedi ceo nastup svoje omiljene grupe. Pet Shop Boys se pojavljuju na bini u pratnji igrača i bek vokala, uz ovacije publike počinje pesma "It's pshychological", a mi prisutni pridržavamo čas devojku koja stoji uz ogradu, čas kolica da se ne otkotrljaju. Njen entuzijazam po kiši koja je i dalje pljuštala nas je oduševio, a mogu vam reći da je vrištanjem i aplauzom dobrom delu publike "zadala domaći".

Pet Shop Boys su očekivano ekscentrični, pa je Nil Tenant odeven u frak dostojan prezentera u cirkusu, a Kris Lou je u fluorescentno žutoj trenerci. Plesači i pevačica su posebna priča. Tokom nastupa, bili su obučeni kao za diskoteku 54 u jeku sedamdesetih, a kasnije su se presvukli u zlatna kaubojska odela. I Nil je cilindar zamenio kaubojskim šeširom. Pevačica je bila "skockana" za brazilski karneval, u mestimično napumpanom odelu sa srebrnim trakama i sa raskošnom perjanicom na glavi.

Čuli smo singl "I'm with stupid" sa novog albuma "Fundamental", hitove "East end boys, west end girls", "Suburbia", "Shopping" i obradu Elvisa Prislija "You were always on my mind". Pevač se više puta obratio publici na srpskom, što je naravno pozdravljeno velikim aplauzom.

Pet Shop Boys su se na bis vratili pesmama "Go west" i "It's a sin", a publika je ostala uskraćena za svakako najpopularniju numeru "Domino Dancing". Nakon nastupa, gužva se znatno proredila jer se većina posetilaca uputila ka Dance Areni gde je za gramofonima bio Derik Mej.

Još za vreme koncerta, u publici su se pojavili vatreni fanovi fudbala, umotani u italijanske zastave - Italijani su postali prvaci sveta! Tekma je bila emitovana širom tvrdjave na više desetina video bimova, ali exitovci su mahom ostali verni glavnom razlogu dolaska na festival: Tu smo zbog muzike!

Odjednom, kao da je ponovo prvo veče: vatromet preseca noćno nebo nad Novim Sadom, i fluorescentni rasplinuti cvetovi nemo najavljuju kraj četvorodnevnog druženja i dobre muzike na Djavi.

Ludnica uz Scissor Sisters

Ostali smo da čujemo koncert Scissor Sisters, i mogu vam reći da onakav dogadjaj zaista nisam očekivala. Ako ste mislili da su Pet Shop Boys napravili cirkus na glavnoj festivalskoj bini, onda bi verovatno trebalo da izmislimo potpuno novu reč za ludnicu koju su napravile "sestre Makazić".

Kada su Ana i Džejk istrčali na binu u pratnji benda, publika je podivljala. Od vrištanja su se jedva čuli prvi taktovi pesme "Take your mama out all night". Energija i harizma kojom je ovaj »dinamični duo« preplavio Main stejdž stvorile su uslove za pravi spektakl. Kombinacija glam rocka sa skoro country prizvukom, i neverovatni pokreti Ane i Džejka potpuno su zapalili fasciniranu masu.

Poznato je da je pevač svojevremeno radio kao plesač u noćnom klubu, što je bilo očigledno i najvećem laiku već tokom prve pesme. Mislim da nisu postojale tri spojene sekunde u kojima su njih dvoje mirovali - bilo da skaču, rade kan-kan ili se maze i uvijaju oko basiste. Najavili su i novi album, koji će izaći u septembru. Ana je pitala Novi Sad "Da li se dobro zabavljate", i nestašno obećala da će oni nas zadovoljiti koliko i mi za njih. Akcentovana seksualnost je jedna od osnovnih karakteristika Scissor Sisters, pa je Ana ležeći na bini pevala hitove, precizno simulirala masturbaciju i svakih par minuta" vaćarila" klavijaturistu. Uh!

Probijajući se kroz masu tinejdžera užarenih očiju, koji su se nadali da će Ana možda još jednom izaći na binu, stigli smo do Fusion stejdža u nadi da nismo propustili koncert Ramba Amadeusa. Naravno, Fusion stejdž je i dalje u znaku kašnjenja, pa umesto svirke zatičemo DJ set Junkie XL-a, uz koji djuska u potpunom zanosu.

Žurka traje i u VIP-u, gde bend Volvox svira rock hitove. Pošto više nemamo snage ni za jedan pokret, odlazimo nazad na Fusion gde Rambo upravo najavljuje koncert svojih gostiju, Anti-music benda iz Osijeka. Devojka sa krilima u baletskoj suknjici svira gitaru bez žica i urla jezive tonove muzičke teme Prvog dnevnika dok basista udara instrument bez očiglednog plana. Pevač koji izgleda kao antagonista disko horor filma recituje nešto o efektu staklene bašte, dok se DJ i Rambo u pozadini uzdržavaju od smeha, jer je i ovo naravno performans. To očigledno nije jasno nekima iz publike, pa kreću dobacivanja "nemate pojma", "sidji sa bine", "šta je bre ovo" i slično. Naravno, ka bini odmah lete čaše, pakle i sitan novac, a jedan od projektila pogadja »pevačicu« u čelo. U duhu profesionalnosti ona stoički nastavlja da urla. Nakon nekoliko baletskih okreta, elegantno spušta mikrofon, ne-baš-toliko-elegantno pokazuje zadnjicu i dva srednja prsta publici i odlazi. Konačno. Mnogo je i za performans.

Beg od performansa... vidimo se dogodine!

Rambo izlazi na scenu odeven u majicu sa svojim likom, i započinje pesmu "Komedija, tragedija, drama". Fanovi u publici se oduševljeno pridružuju času engleskog jezika za »gospodina Popovića«, i aplaudiraju Rambovim poukama o tome šta je turbo folk. "Španske sapunice su turbo folk. Ni naše nisu ništa bolje. Glasački listić koji može da ispuni svaka budala je turbo folk", objašnjava Rambo i nastavlja pesmu "Čokmude".

Nažalost, polako je vreme da se odjavimo. Ne znam kako sam ostala budna da dočekam Ramba - verovatno jer nisam želela da mi poslednji mentalni prizor sa EXIT-a bude zadignuta suknja pevačice Anti-music benda. Brrrrrr.

Na tvrdjavi je i dalje veselo kao i prethodnih dana. Na Reggae stejdžu opušteno djuskanje uz DJ-a, na Hip Hopu nastupa De Niro kog bunovno prati nekoliko desetina posetilaca. Metal Hammer binu tresu Ashes You Leave... i svuda su exitovci koji se trude da maksimalno iskoriste ovo poslednje veče. Sede, skakuću, jedu, piju, ljube se ili koškaju, ali se super provode. Na izlazu primećujemo more njih koji tek čekaju da udju, ili koriste poslednje veče da šarmiraju obezbedjenje da ih pusti bez karte. Što se nas tiče, žurka je gotova - a kako je bilo poslednjeg dana pogledajte ovde.

Videli smo France, Cardiganse, Dizzeeja, skakali uz H.I.M, Bilija i Maksa Kavaleru, i smejali se uz tekstove Bad Copy i Ramba. Sunčali smo se uz reggae preko dana, smrzavali se noću na drum'n'bassu, gledali mačevaoce na Agori, domaće hiphopere sa svetlosnim sabljama i mlade Britance sa fluorescentnim štapićima. Nismo se rastužili uz "Haljinicu boje lila" niti podvrgli body paintingu, ali sve to i brojna nova iskustva čekaju nas na Petrovaradinskoj tvrdjavi sledećeg leta. Vidimo se na EXIT-u 07!


Izvor: MTS-Mondo

Exit: Sweet 666 i Sweet 16

Trećem danu EXIT-a smo se, moramo priznati, unapred najviše radovali. Uživo ćemo slušati H.I.M i Bilija Ajdola, i strogom subjektivnošću smo odlučili da svi nastupi pre ili posle njih padaju u drugi plan.

Naravno, nismo jedini koji broje minute do devet sati, pa se na Djavi stvorila do sada najveća gužva, koja će oko dva sata posle ponoći kulminirati i pretvoriti se u more ljudi kroz koje je prolaz nemoguć.

Tokom popodneva preti opasnost da se "provedemo" kao na prošlom EXIT-u, odnosno u blatu do struka – počela je kiša. Dok se vozimo ka Petrovaradinu, držimo palčeve i nadamo se da će prestati. Blaženi u svom neznanju, predveče prolazimo kroz kapije EXIT-a i odlazimo na press konferenciju Sofa Surfersa, koji će kasnije nastupiti na Fusion stejdžu.

U press centru je i dalje pakleno vruće kao i prethodnih dana, i opet se niko od organizatora nije setio da desetinama novinara koji dahću isplaženih jezika ponudi bilo kakvo osveženje. Skromni smo mi, zaista ne morate da nam kuvate kafu, pamtite kakvu ko pije i iznosite besplatan šampanjac, ali red je da postoje makar čaše vode, jer je vrućina neizdrživa. Ispod press centra se, doduše nalazi lounge za novinare, ali sam primetila neobičan fenomen – cena flaše vode na šanku misteriozno raste iz dana u dan?! A naravno ste suočeni i sa rizikom da će vam neko sesti za kompjuter dok se vi dole cenjkate.

Sofa Surfersi nisu ništa komunikativniji od prethodnih izvodjača koji su držali press konferencije, pa je i ova svedena na desetominutno rafalno ispitivanje. Sada je trenutak da zablista jedan od naših kolega, koji svaki dan ima kilometarsko pitanje za nekoga. Zgrabio je mikrofon još dok je organizator predstavljao Surferse. Svako njegovo pitanje me podseti na romane Agate Kristi, u kojima Poaro neočekivano upire prst u pravog ubicu. Elem, ako bi mogli da mu objasne zašto u njihovoj rodnoj Austriji ima toliko izvodjača sličnih njima. OK sve, elektronika, pop i to, ali zašto BAŠ u Austriji. S obzirom da Surfersi nisu poneli kristalne kugle, tarot karte i svinjske plećke za proricanje, možete pogoditi da je ostao uskraćen za očekivan revolucionarni odgovor.

Izlazimo iz tropskog pressa pravo na kišu koja je uveliko ponovo počela. Po pljusku idemo 20 minuta ranije do Main stejdža da uhvatimo mesta za H.I.M. Već je nastala gužva, i stižemo do ogradjenog dela za novinare i fotoreportere u kom smo proveli prvih pola sata svakog prethodnog koncerta. Naravno, obezbedjenje na ulazu je odlučilo da odjednom pušta samo fotoreportere. Ma, ne može sa press pass-om. Ma, ni ako je samnom fotoreporter. Ma, ni sa prstenom poglavara rimokatoličke crkve.

Ma nemoj.

H.I.M, tinejdžerke i šminka

Pola minuta kasnije, oboje smo ušli, a ja sam zaista jedina bez foto propusnice. Što znači da imam mesta da skačem sama kao pomahnitala tinejdžerka, jer na scenu izlaze omiljeni mi finski love metalci H.I.M.

Bina je dekorisana kao dnevna soba porodice Adams, sa isprepletanim lusterima od crne žice. A u publici – sve same male Mortiše. Popele su se dečacima na ramena, lije im crni ajlajner niz lice od znoja i kiše, i ciče u beskrajno simpatičnom zanosu.

Vile Valo hvata mikrofon i počinje pesmu "Buried alive by love". Ako ga nikad niste videli, zamislite Džonija Depa sa crnom kosom do ramena obučenog kao teen darkera, sa crnom kapicom, i shvatićete opštu euforiju ženskog dela publike koji je jedva prebacio punoletstvo.

Vile je sjajno raspoložen i nasmejan, i pali cigaretu za cigaretom dok objašnjava da je leto doba sunčanja (koje on, po svemu sudeći, nikad nije upražnjavao), cveća i leptirića, i počinje pesmu "Rip off the wings of a butterfly". Uz opšti vrisak sledi "Right here in my arms", a mi primećujemo nekolicinu zalutalih exitovaca koji pomalo zbunjeno prate i komentarišu nastup. Jedan mladić pored nas čeka druga koji je otišao do šanka, i sa napetim izrazom lica i prstom u nosu gleda šta se dešava na bini. Drug mu se pridružuje uz komentar "Brate, ovaj ne zna da peva". A zatim se obojica upućuju ka Dance Areni, gde verovatno nastupaju sve sami operski izvodjači.

Malo upozorenje: volim H.I.M. Vile ima sjajan glas, bend ga energično i precizno prati, i ako delite mišljenje dvojice naših sagovornika, slobodno kliknite »x« u gornjem desnom uglu monitora, jer je ovaj koncert zaista zaslužio svaku pohvalu kojom ću ga obasuti. Jedino što bih primetila je da je u početku zvučao kao sa CD-a, bez varijacija u melodiji i vokalu, i sa pauzama izmedju pesama od tačno tri sekunde. Ali doživljaj je neosporno fantastičan. Vile posvećuje pesmu "Sweet 666" grupi Iron Maiden, a zatim počinje pesma "Join me in death" iz filma "Thirteenth floor", koja je i proslavila H.I.M. Publika je u totalnom transu. Bogami, i ja sam, sledi jedna od mojih omiljenih, "Killing loneliness". Neodoljivo harizmatični Vile svaku pesmu predstavlja duhovitom anegdotom, ali mu nažalost tokom "Razorblade kiss" malopre pomenute cigarete "dolaze glasa", pa počinje pomalo da škripi. Gutljaj piva koje drži u džepu sakoa sve rešava, i nižu se hitovi sa novog albuma »Dark light«. Tokom pesme »Poison girl« sa albuma »Razorblade romance«, Vile predstavlja članove benda, a gitarista kog vidimo samo kao vrtlog dugih plavih dredova oduševljava publiku maestralnom solažom. Čuli smo i obradu »Wicked game«; »Crimson door« i »Funeral of hearts«, a zatim se H.I.M. nažalost opraštaju od Novog Sada i vesele, blatnjave publike Main stejdža.

S obzirom da imamo pola sata pauze i nemamo više flaširane vode u torbi, odlučili smo da prošetamo. Trava, odnosno ugaženi pesak pun limenki i čaša ispred Main stejdža je još uvek neprohodan, pa odlazimo na drugu stranu do Dance Arene, usput svrativši do šanka na Cockta DJ Superstar bini.

E pa, ne mogu reći da je to bilo naročito prijatno iskustvo. Za gramofonima je DJ Switch, a ogromna Arena je trenutno ugostila više radnika obezbedjenja nego posetilaca. Svratili smo u backstage da vidimo šminkanje i friziranje igračica koje će animirati publiku uz zvezde večeri, Džunior Džeka i Kid Krima. Samo tri igračice su tu, ostale su, kako kaže menadžer, otišle da sačekaju početak koncerta Bilija Ajdola.

Prošetali smo da napravimo par fotki, i odjednom nastaje frka. Pored nas protrčavaju četvorica radnika obezbedjenja i pridružuju se pravoj poteri. Izgleda da je negde u okolini Dance Arene uspelo da se provuče nekoliko ljudi bez karata. Razumem, to oštećuje festival, ali ovi samo što pištolje nisu povadili. Na nesreću klinaca koji su se "ufurali", nema očekivane gužve u kojoj bi mogli da nestanu, nego na otvorenom postaju žrtve lova i Dance Arena se pretvara u gladijatorsku – osmorica na jednog. Na sred prostora ispred bine uhvaćen je jedan panker, i ne zanima me koliko košta karta i sve to, onakve batine nije zaslužio. Ako se ne varam, na flajerima i kartama piše da će takvi biti "udaljeni sa festivala", a ne "izmasakrirani naočigled ostalih".

Zaključak? Neki plate kartu pa gadjaju Dizzee Rascala čašama, a neki se izlome po tvrdjavi da bi čuli koncert omiljene grupe za koji nemaju para, i njih izlomi obezbedjenje. Nazovite me konzervativnom, ali mislim da je to veoma, veoma loše za sve nas. Ustvari, to je tužno i grozno.

Nakon što smo prisustvovali ovom incidentu, napuštamo Dance Arenu. Iskreno, ne mislim ni da ćemo se vraćati.

"I am Billy fucking Idol"

Na Main stejdžu su u toku pripreme za Bilija, a publike ima do horizonta gde god da pogledate. Odjednom, vremeplov nas je vratio u osamdesete, što je za mene naročito zanimljivo iskustvo jer se muzičke scene istih sećam uglavnom sa televizije, i to u pauzama izmedju crtaća i "Laku noć, deco". Možda je ostario, ali to je On, izblajhani idol rok scene, uhvaćen u skoku na bini sa nepogrešivom kombinacijom mrštenja i keženja: Dame i gospodo, Bili Ajdol!!!

Uz pratnju benda koji prži "kao u stara dobra vremena", Bili nas je počastio kolekcijom hitova. Mladi i stari rokeri pumpaju pesnicama uz "Fantasy", pale upaljače uz "Eyes without a face", a spuštaju ruke samo da bi grlili svoje devojke zatvorenih očiju u savršenoj ekstazi uz pesmu koju čekam cele večeri, "Sweet sixteen". Bili uz pratnju akustične gitare setno peva kako je poklonio verenički prsten, i kako bi učinio sve za svoju "sweet sixteen", dok mu mi iz sveg srca aplaudiramo jer je za novosadsku publiku učinio zaista sve. Koncert je jednom rečju – savršenstvo. Da se poslužim rečima tudje pesme, "love is in the air".

Bili nam je neosporno potvdio izreku da bez starca nema udarca. Ako uzmemo u obzir da ovde imamo posla sa jednim veoma djavolastim i rokerski "prljavim" starcem, možemo samo da gromoglasno aplaudiramo uz njegov monolog o letu i devojkama u publici u lakim, providnim haljinicama. I onda iznenadjenje: vesela pesmica "In the summertime". Zagrljeni parovi se raspliću i ponovo počinje djuskanje uz "Got to be a lover".

Posle solaže na "akustari" koja se može opisati samo kao apsolutni virtuozitet, Bili nastavlja koncert pesmama "City of light", "L.A. Woman" i "Rebel Yell", a zatim se polako odjavljuje. Publika EXIT-a je odlučila da ga ne pusti da ode tako lako, pa ga izmamljuje aplauzom, i Bili peva "Hot in the city". Sam naslov pesme u sebi sažima suštinu ove večeri na Petrovaradinskoj tvrdjavi. Bili Ajdol, i pre njega H.I.M, su zaista priredili celovečernje "rokanje" kakvo odavno nije vidjeno. Ili čuto, što bi neki rekli.

"I am Billy fucking Idol", odjavio se majstor.

Iako jedva hodamo od djuskanja i nismo progovorili već pola sata jer smo ostali bez glasa, zaista smo imali nameru da stignemo na Marčela na Hip Hop stejdžu i Bjesove na Metal Hammeru. Oprostićete nam što to nismo uradili, jer je već bilo skoro dva sata posle ponoći, a put od Main stejdža se pretvorio u mravinjak. Odnosno, u sliku mravinjaka, jer pomeranja nema. Kolona se ne kreće. Nastao je zastoj kod Crossroad stejdža, a obezbedjenje je ponovo zatvorilo nekoliko prolaza i naša želja da vidimo još neki koncert pred spavanje je pala u vodu. Usled gužve, brzinom puževa smo se uputili ka parkingu. Možda bismo se osećali poraženo, da nismo upravo bili na dva prava muzička spektakla.

Kratko bih se osvrnula na bezbednost i kontrolu same publike na festivalu. Obezbedjenje je, ako nam savest dozvoli da zanemarimo incident na Dance Areni, svojski radilo svoj posao. Novosadska policija je krstarila samom tvrdjavom, a na putu ka gradu ili Petrovaradinu gde smo mi smešteni, policijska kola su rasporedjena na svakih pedesetak metara. To je veoma doprinelo osećaju sigurnosti, koji je dragocen na ovako velikim dogadjajima.

I tako smo se mi, sigurni i umorni, uputili da odmorimo upalu mišića i pripremimo se za poslednji dan EXIT-a. Nadamo se da će nas vreme poslužiti, i da ćemo se makar upola dobro provesti kao u subotu, uz Pet Shop Boyse, Scissor Sisters, Ramba Amadeusa i druge. Rekla bih vam "laku noć", ali sam ostala bez glasa. Vidimo se sutra!

Ah, da. Umalo da zaboravim (valjda će mi ovi iz sportske oprostiti). Večeras je organizovano gledanje finala Mundijala u Nemačkoj Italija-Francuska na "milijardu" video-bimova na Djavi. Ale, aleee!!

Fotografije sa nastupa HIM i Bilija Ajdola pogledajte ovde


Izvor: MTS-Mondo

Fenomenalno!

Sva cetiri dana super..Subota ubedljivo, nenadjebivo najbolja! Billy razvalio, Guetta fenomenalan..Od ostalih, najbolji nastup Franz Ferdinanda koji su svirali, ne samo odradjivali..Svi su bili extra..Malo razocarenje HIM koji jeste dobro odradio, ali je samo odradjivao..i The Cult..ostalo...Extra

Hiljade veselih stranaca, dobra muzika, lude žurke...
To može samo „Egzit“


Nakon četiri dana bez sna, mnogo dobre muzike i sjajne zabave, preksinoć je završen „Egzit“. Pamtićemo ga po nezaboravnom koncertu Bilija Ajdola, prašenju benda „Franc Ferdinand“, razočaravajućoj svirci grupe „Kalt“, sjajnim nastupima „Darkvud daba“, benda „Dog it dog“, Šabana Bajramovića... Još zanimljivije je bilo u gradu koji su okupirali stranci pristigli iz svih krajeva sveta, od Engleske do Novog Zelanda i Arube.

Tokom četiri dana , po procenama policije, na Tvrđavi je bilo oko 150.000 posetilaca koji su mogli da se uvere ko je za penziju, ko su zvezde, a bogami i ko je zalutao. Bez sumnje najbolji koncert održao je Bili Ajdol. Posle tog nastupa ostale svirke su nam ostale kao u magli. Fenomenalni momci iz benda „Franc Ferdinand“ rokali su „za sve pare“ i oduševili. Isto se može reći i za „Dog it dog“, Maksa Kavaleru, HIM, većinu di-džejeva, Masima Savića, Šabana Bajramovića, „Darkvud dab“... Razočaranje su bivše legende, grupa „Kalt“. Grupa „Kardigans“ je odradila tezgu, a ako je interesovanje publike merilo popularnosti, onda se Morisi i „Pet šop bojs“ i ne kotiraju bog zna kako.

Atmosfera u gradu koji su okupirale hiljade stranaca je posebna priča. Doduše, kako kažu Novosađani, stranci se nisu pretrgli u davanju bakšiša, ali su zato poharali prodavnice. Prosto je gre’ota bilo krenuti na „Egzit“ bez fotoaparata.

Birajte: Englezi koji mrtvi pijani spavaju na plaži, klupama, travi, Irci koji non-stop kupuju gajbe piva, i zovu prijatelje iz Dablina da pod hitno dođu u Novi Sad, devojke koje su mamile uzdahe na sve strane, tapkaroši koji strancima za debele pare uvaljuju karte - od juče. Neizbežni su bili i snalažljivi prodavci u Podgrađu koji su prodavali specijalitete tipa mast na ‘lebu sa belim lukom, zatim horde zombija (ekstremno umorni „egzitaši“) koje iz šume, parkiranih automobila, izmile oko 8 časova ujutru kada se Štrand otvori, zauzmu ležaljku, zakucaju se u nju i spavaju ostatak dana...

Dok se u ponedeljak ujutru polako, jer brže i ne možemo, spuštamo sa Tvrđave, sunce prži nemilosrdno i udara u oči. U poslednjem trenutku primećujemo čoveka koji spava na stepenicama ispred nas. Ovo se viđa samo na „Egzitu“. Preskačemo spavača i razmišljamo koliko je svetlosnih godina udaljen krevet. Do sledeće godine...
Groznica poslednje večeri

Poslednje veče, nedelja. Na „Mejn stejdžu“ je posle sterilnih „Pet šop bojsa“ nastupio kontroverzni bend „Sizor sisters“. Odlično. Na „Dens areni“ prava ludnica - nastupili su di-džejevi Derik Mej, Džef Mils i Umek. U trenutku kada se Derik pojavio zavladala je opšta havarija. Žurka se nastavlja, posle Derekovog seta gramofone preuzima Džef Mils. Oko 7.30 ujutru, tokom nastupa di-džeja Umeka, zabava je prekinuta. Policajaci su uleteli na Tvrđavu trčeći ka „Dens areni“ i mlateći pendrecima.
„Ajmo, ‘ajde svi napolje. Nemoj da pravimo probleme. Gotovo je“, vikao je krupni i namršteni policajac. Gotovo.
Marihuana, lomovi, smeće...

Novosadska Hitna pomoć je na Tvrđavi i u kampu dnevno intervenisala oko 40 puta. Najviše je bilo onih koji su u kombinaciji sa alkoholom konzumirali razne droge, a bilo je i uganuća, kolabiranja i gušenja. Četvoro ljudi je povređeno zbog padanja sa zidina, kada su pokušali da se provuku na Tvrđavu. Tokom četiri dana festivala policija je od 277 posetioca oduzela razne vrste droga: 1,5 grama heroina, 3,5 grama kokaina, 14,09 hašiša, 514,8 grama marihuane, 376 tableta ekstazija, 20,73 grama spida, 25,08 grama amfetamina i 145 raznih tableta. Novosadska „Čistoća“ odnela je oko 1.000 kontejnera smeća. Prilikom čišćenja radnici su pronašli jedan britanski pasoš, štednu knjižicu...

A. Novaković, M. Čule, N. Džodan i R. Vujanović

Izvor: Blic

Billy! Billy! Billy majstore!!! 


Kakav nastup...   

ako neko ima snimak Cardigans-a i Franz Ferdinand-a, volecu ga najise na svetu. 

Dolazimo ponovo!

ANKETA „BLICA“ : Šta stranci koji su ove godine posetili „Egzit“ misle o festivalu

Mari Anderson, Njujork (Amerika)

- Ovo je prvi put da dolazim u Srbiju. Došla sam zbog „Egzit“ festivala koji je zaista fantastičan. Ljudi su veoma druželjubivi. Jedino što mi se ne dopada vezano je za kamp. A to je što u kampu puštaju samo elektronsku muziku po ceo dan. Inače, sve ostalo je super. Kamp je skroz OK. WC-i su čisti i ima tople vode na tuševima.
Dankan Li, Mančerster (Engleska)

- Ove godine prvi put sam došao na „Egzit“, a i prvi put sam u Srbiji. Dosta sam uživao i u muzici i u lepim ženama. Ništa ne bih menjao na „Egzitu“ ali bih, definitivno, promenio voz kojim smo došli iz Budimpešte do Srbije. Bio je zaista katastrofalan! Najviše mi se dopao „Franc Ferdinand“. Jako sam zadovoljan kampom u koji sam smešten.
Linden de Ruso, Lion (Francuska)

- Muzika je fantastična. Ima mnogo izbora, mnogo različitih stejdževa. Za svačiji ukus. Što se tiče festivala, nemam zamerku, osim što bih promenila ona montažna kupatila. Napravila bio posebno WC za muškarce, posebno za žene. Volim da šetam Tvrđavom, jer je puna iznenađenja. Bojim se samo da „Egzit“ ne postane komercijalan.
Linden Konor, Kork (Irska)

- Prvi put „egzitujem“ i zaista uživam. Fantastična atmosfera, fantastični ljudi. Svi su totalno opušteni. Promenio bih jedino kupatila, ali osim toga sve je dobro. Muzika je OK, mada neki muzičari koji dolaze ovde nisu toliko popularni u svetu. Meni to ne smeta, jer ne dolazim samo zbog muzike već zbog celog tog festivalskog „tripa“. Želim da dođem i sledeće godine.
Keron Bart, London (Engleska)

- Dopada mi se izbor muzike na „Egzitu“. Mada, elektoronska muzika je svaki dan skoro ista. Jedino je poslednji dan bilo malo tvrđe. Trebalo mi malo više varijacija, mada ne žalim se, nikako. Ne mogu da kažem da se nisam ludo proveo. Upoznao sam mnogo zanimljvih ljudi. Pogotovu ovde u kampu. Planiram da dođem i sledeće godine. Što da ne?
Vil Preston, London (Engleska)

- Festival je neverovatan. Zaista. Muzika je skroz kul. Ima mnogo izbora. Tvrđava je, takođe, fascinantno mesto. Sve one katakombe i prolazi, ma, super je trip. Kamp je kul, mada u njemu možeš da vidiš sve i svašta. Ne dopada mi se što ima i previše poilicije koja me je jedno veče ničim izazvano pretresla do gaća. Sledeće godine planiram da dođem kombijem. Tu ću da spavam.
Aida Tejlor, Oksford (Engleska)

- Ovde na „Egzitu“ je odlična zabava, mada je prilično iscrpljujuće. Obišli smo i Novi Sad. Kul je grad mada uopšte nije urbanizovan. Sve je, nekako, staro ali to ima svoju draž. Mislim da bi trebalo da se na Tvrđavi organizuju i neka mesta na kojima ujutru možeš da kuliraš. Išli na plažu na, Štrand, da se kupamo. Tamo je super.
Ian Bagli, Glazgov (Škotska)

- Ovde mi se sve dopada. Nisam očekivao da će biti ovako dobro, na svetskom nivou. Naporno sam učio i radio cele godine tako da mi je ovo dobro došlo. Izbor muzike je bio fantastičan. Malo me nervira što preko dana nemaš gde da „čiliraš“. Dole na plaži je svaki dan sve isto, ista tehno muzika. Trebalo bi i preko dana nešto da organizuju.
Rejčel Loug, Bristol, (Engleska)

- Nova zemlja, novo iskustvo. Nisam ovde došla samo zbog muizke već zbog druženja i nekih novih iskustava. Zaista sam se super provela, van mojih očekivanja, da budem iskrena. Ljudi koji ovde žive su jako druželjubivi. Imam utisak da žurka ovde traje dvadeset i četiri časa. Ništa ne bih menjala.
Sofi Berdli, Bristol, (Engleska)

- Uvek smo išli na „Glastonberg“ festival u Engleskoj. Ove godine odlučili smo da dođemo u Srbiju. Međutim, „Egzit“ ne može da se poredi sa našim festivalom. Ovde je mnogo bolje. Na TV i svuda pričaju kako je Srbija ovakva i onakva, ali kada dođeš ovde onda vidiš da je, u stvari, sve fantastično. Muzika, društvo, ma, sve je bolje nego na engleskom festivalu.
Kris Truman, Bredford, (Engleska)

- Prvi put sam na „Egzitu“ i veoma sam zadovoljan. Vreme je neverovatno, sunčano. Muzika je dobra. Dopada mi se Tvrđava i onaj zamak u centru grada. Super je što je kamp smešten pored Dunava pa imate utisak da ste negde na moru na kampovanju. Dobro je što nema agresije i loših ljudi koji žele da vas prevare, jer ste stanac. Definitivno dolazim i sledeće godine!
Frančeska Benedikt, Firenca (Italija)

- Prvi put sam ovde. Došla sam sa drugaricom i obe smo našle neke momke iz Engleske (smeh). Bili Ajdol je car! Fantastičan koncert. Ima jedno malo mesto na Tvrđavi gde možete bosi da skačete po peni. Tu smo se, takođe, ludo provele. Ima sve što treba da ima jedan festival. I više od toga. Proputovala sam mnogo i zaista, ovde je mnogo bolje nego u većini zemalja.
Damila Handsel, Kopenhagen (Danska)

- Hej, ovde je super! Sunce, fantastična, muzika, mistična Tvrđava, plaža, Dunav, lep grad Novi Sad... Ma, sve je na mestu. Nemam ama baš nijednu zamerku! Posebno mi se dopao „Fjužn stejdž“ gde je muzika bila po mom ukusu. Jednom sam se izgubila i iznenadila me je velikodušnost Novosađana koji su me odveli tamo gde sam htela. Dolazim i sledeće godine.
Eiki Saito, Tokio (Japan)

- Bio sam u poseti kod mojih prijatelja u Engleskoj, u Londonu. Oni su mi predložili da umesto da visimo po londoskim kafićima dođemo ovde na „Egzit“. Da budem iskren, nisam do tada ni čuo za ovaj festival. Oduševio sam se. Zaista. Tvrđava je fantastična, a i muzika je skroz zadovoljavajuća. Grad je kul. Nekako je sve stara tehnologija za razliku od Japana i to mi je zanimljivo.
Kjubrik Li, Čarston (Amerika)

- Ne znam kako mi je palo na pamet da dođem ovde. Krenuo sam da putujem po svetu i onda smo saznali da ovde ima festival i došli smo. Prijatno smo iznenađeni. Zaista je sve kul. Oduševio me je „Franc Ferdinand“ koji je trenutno popularan u Americi. Kamp je takođe super, ljudi su kul i čim čuju da si iz Amerike žele da pričaju i da se druže sa tobom. Super se provodim.
Olivija Fernli, Sidnej (Australija)

- Pre dve nedelje otišla sam u Englesku kod mojih prijatelja i zajedno sa njima sam došla ovde. Nisam znala šta da očekujem od festivala a onda sam se veoma prijatno iznenadila. Toliko sam puna utisaka... moji prijatelji u Australiji mi neće verovati šta sam sve lepo doživela na „Egzitu“. Druželjubivi ljudi, divna plaža, kupanje u Dunavu...

Izvor: Blic

Najvise mi se svidja ovaj komentar da je exit svetski