Dok su ljudi bili mali zamisljali su da budu piloti,balerine,pjevaci,naucnici itd.,rijetki su to postali dok vecina nije niti sanjala ono sto je sada.Jer zivot...on je veliko kockanje...gubis i dobijas,ali ovu igru ljudi bili kockari ili ne,moraju igrati.

Dali smo mogli zamisliti da onaj ruzni komsija ce biti nas muz ili ona krmeljiva komsinica nasa zena? Da smo znali mozda bi vec kao dijete pobjegli daleko na kraj svijeta,a mozda smo zadovoljni pa nam sada krivo sto smo u djetinjstvu iste zadirkivali.Da ljudi znaju sta je sutra vec bi bili bogati,pa sestica na lotu bi bila neminovna,ovako se kockaju i uvijek vrlo malo nedostaje...tek tren do snova.
Ljudi se uvijek kockaju...koliko? zavisi od uloga.

Ako ljudi imaju stabilan posao i normalnu platu,znaju da do starosti uvijek ce biti isto...zasto promijeniti? Mada na drugoj strani se nudi perspektiva,duplo veca plata,ali pomisle "to je san,drzim se onoga sto imam"...zasto da mijenjam,zasto da se kockam,ma ima vremena kockar cu biti kada zagusti...a mozda je vec zagustilo samo kao kapetan broda ostajemo poslednji na brodu koji tone prema dnu.

Klikeri su bili mala kocka u djetinjstvu sa kojom su ljudi poceli...kockati.Vremenom odrastanja klikeri su postali vrlo bitni,kako i gdje svoj kliker staviti u igru.A onda poraziti ostale da dodjes do rupe...glavne premije.
Kockar se krije u svakom covjeku...neko od rodjenja bio prinudjen na kocku jer nije ima sta izgubiti,drugi opet imaju nesto i pitanje koliko su spremni izgubiti i to nesto ili dobiti?

Koliko se kockamo sa najvecim ulogom...zivotom? Koliko rizikujemo i koliko vjerujemo u sebe?

brate da pocnes ti da se drogriras

sve u zivotu je  kocka...

pa ne znam ne volim da rizikujem bas mnogo

Tupa tema zar ne?


Svi smo takvi dok ne zagusti,a onda se mora pa sta bude.Niko se ne voli kockati sa onim sto ima.Mozda je u pitanju strah od necega sto nismo probali dok na ono staro smo navikli pa znamo kako ide.A mozda nekada podcjenjujemo sami sebe pa kazemo ja to ne mogu...

Sa zivotnim odlukama se kockaju ljudi koji nemaju sta da izgube ili koji zele da naprave promenu za 180 stepeni pa kazu "Ajd da probam, mozda bude kako valja".

Verujem u sebe i znam sta sam pa nema potrebe da se kockam sa nicim, osim kada udjem u kladionicu da potrosim neku paru.

"ni sa cim"   

ne kockam se ni sa cim.. trudim se da radim stvari na sigurno koliko god je to moguce.. pa sad.. ako se desi da mora da se rizikuje, dajem sve od sebe da promena bude sto bezbolnija

ne svi...

u svakom slucaju je pametnije...malko sacekati..mozda se nesto promijeni i krene na bolje...
bolje je mnogo , nego se zaletati..na sve ili nista...
to je zahebana igra...i cesce izvuces ono nista...
nego sto napravis neki prolaz...
ko voli nek izvoli...

licno ne volim da se kocakam sa svojim zivotom...(niti sa bilo cijim...)
ni sa bilo cim blisko  vezanim za moj zivot..se ne kockam....

a kladionica je druga stvar... to je sport... 
 i kladionica nije tema...

Nicim. 

Doduse da, ali imas one koji jurnu pa se iskockaju. E sad, neki put im i ispadne kako valja ali neki put se pokopaju jos vise. Zato je i bolje ici na sigurno. Ne gubis mnogo ali mozes i da dobijes, dok kada se zaletis mozes da puknes toliko da ne mozes posle da se izvuces.

Kao kladionica, samo sto su posledice mnogo vece. 

kocka je bačena 

kockanje,ono pravo....postoji jedna interna zanimljivost. naime,kad su kocka,alkohol..droga  u pitanju,jednostavno nešto u meni vrišti-dalje šape  ,poslaćeš sve dodjavola  i mislim da bih bila strastven kockar,alkos..narkoman  tako  da se klonim.

e sad,predjimo na životnu kocku dok se nisam previše otvorila 
ta vrsta kocke je prosti odnos sa rizikom,tj govori koliko smo skloni riziku i koliko volimo mirnu luku i siguran položaj.
ja jedino ne volim mnogo da se kockam sa medjuljudskim odnosima,a stvari poput posla blabla..mi nisu neki problem. šta znam..vrijeme ti pokaže koliko si zapravo fleksibilan. vrijeme i okolnosti,tačnije