U Srbiji, osim predsednika države, vlade i skupštine, pravo na policijsko, odnosno vojno obezbeđenje, imaju ministri unutrašnjih poslova i policije, načelnik Generalstaba Vojske Srbije i šefovi obaveštajnih službi, a u zavisnosti od procene ugroženosti i drugi državni funkcioneri i javne ličnosti.

Uredbom Vlade Srbije o određivanju poslova bezbednosne zaštite, koja se primenjuje od februara prošle godine, propisano je da te zaštićene ličnosti imaju 24-časovno obezbeđenje, a kako je Tanjugu rečeno u MUP-u, ukoliko bezbednosne službe procene da je neka osoba ugrožena, može dobiti obezbeđenje iako nije nosilac državne funkcije.

Parametri po kojima se nekome dodeljuje obezbeđenje nisu dostupni javnosti i poznati su samo bezbednosnim službama, koje procenjuju koliko će dugo štiti neku osobu, kazali su u MUP-u.

Na poslovima bezbednosne zaštite su, propisano je Uredbom, angažovani pripadnici MUP-a, Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Vojnobezbdnosne agencije (VBA) i Vojne policije.

Uredbom je definisano da pravo na policijsku ili vojnu zaštitu imaju i strani državnici i članovi stranih državnih delegacija, kao i nosioci najviših tužilačkih i sudskih funkcija.

Bezbednosna zaštita obuhvata kontraobaveštajnu, fizičko-tehničku i radiološko-hemijsko-biološku zaštitu.

Fizičko-tehnička zaštita podrazumeva otkrivanje i sprečavanje neovlašćenog pristupa određenoj osobi i narušavanja njene bezbednosti i integriteta, dok radiološko-hemijsko-biološka zaštita obuhvata preglede i laboratorijsku analizu hrane, vode, pića i predmeta koje koristi "zaštićena osoba".

Državni funkcioneri imaju pravo na obezbeđenje od trednutka kada budu izabrani na funkciju do završetka mandata i šest meseci nakon toga.

Predsednik države ima pravo na doživotnu bezbednosnu zaštitu.

(Tanjug)