Ko su Kopti? :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Даћу и ја један прилог овој теми, он ће се односити на литургијску праксу код Копта.

После Халкидонског сабора (451. године) путеви православаца и монофизита се разилазе. Монофизити постепено почињу да стварају своје обичаје. У XII веку патријарх Гаврило је забранио употребу свих литургија осим литургије Светог Василија, Светог Григорија и Светог Кирила Александријског.
Литургија Светог Василија Великог није она литургија византијског типа, него је то коптска литургија потписана именом славног Кападокијца и настала је после монофизитског раскола.Она се код Копта служи у обичне дане ( као што се код нас служи литургија Светог Јована Златоустог). Друга литургија је она која се приписује Светом Григорију (не зна се да ли је у питању Григорије Ниски или Григорије Богослов) и служи се у празничне дане (Господњи празници и још по неки ...). Трећа је литургија Светог Кирила и она се служи у дане Васкршњег и Божићног поста.
Монофизитски утицај у овим литургијама је уочљив, јер се поред православних Светих отаца и учитеља Цркве, помињу и монофизитски учитељи: Диоскор, Севир...( ово је и логично да своје учитеље спомињу).
У коптској литургији Светог Василија Великог, у молитви пред причешће је и додатак о Исусу Христу који датира из 1131. године, а чији је аутор коптски патријарх Гаврило. Литургија Светог Григорија има још једну неправославну особину- садржи молитве у којима се обраћа Исусу Христу Сину Божијем, а не Богу Оцу (противи се одлуци трећег Картагинског сабора). Литургија Светог Кирила није дело овог Александријског светитеља (он је писао на грчком, а не на коптском, на коме су сачувани преписи, а засада није пронађен грчки оригинал, а поседује још и низ других разлика). Код православаца се ништа не зна о литургијској делатности Светог Кирила ( а било би заиста необично, да се не сачува дело једног светитеља) Ова коптска литургија је анафора, без литургије оглашених ( стандардно је да литургија има проскомидију-припремни део, литургију оглашених и литургију верних). Молитве ове литургије су сличне са литургијом апостола Марка, а налазе се и делови који потичу из коптске литургије Светог Василија, али и друге литургије су имале утицај на ово дело

Извор: Архимандрит Кипријан Керн, Евхаристија, Шибеник 2000. године