Ko snabdeva Srbiju
Hrane nas od Drakulića do Bodiroge
Autor: Branislav Krivokapić | 17.04.2007 - 09:20


Privatizacija prehrambene industrije u najvećoj meri već je obavljena. Gotovo sva preduzeća iole značajna za snabdevanje strateškim artiklima u privatnom su vlasništvu, a vlasnici su razni - od najbogatijih srpskih biznismena do poznatih sportista poput Dejana Bodiroge koji, kao suvlasnik preduzeća „Hleb“, snabdeva Novosađane pekarskim proizvodima.

Do 70 odsto kapitala „Hleba“ Bodiroga je došao u zanimljivom društvu - u konzorcijumu sa vlasnikom firme „Verano motors“ i bivšim direktorom kompanije „Žitko“ iz Bačke Topole čiji je većinski vlasnik opet „Verano motors“. Primera koji potvrđuju atraktivnost proizvodnje brašna i hleba ima dosta. Najveća srpska kompanija „Delta“ prošle godine je kupila novosadski „Danubijus“, a i ostali poznati proizvođači, kao što je „Fidelinka“, takođe su u privatnom vlasništvu. Najveće učešće u proizvodnji brašna i hleba ima „Ist point“ Zorana Drakulića koji je, pored velikog broja mlinova i silosa, vlasnik i Beogradske pekarske industrije i pekarskog preduzeća „Klas“.
Dakle, osim što je nedavno postao „dunavski Onazis“, Drakulić je i srpski kralj brašna. Baš kao što je Miodrag Kostić već duže vreme kralj šećera. Iako je 51 odsto prodao jednom od vodećih evropskih proizvođača šećera, nemačkom „Nordcukeru“, sa 49 odsto vlasništva u četiri šećerane (Bač, Vrbas, Pećinci i Kovačica) Kostić još uvek u značajnoj meri kontroliše proizvodnju u ovoj grani.
I ostale važne šećerane nalaze se u vlasništvu stranaca - Crvenku i Žabalj drži grčki „Helenik šugar“, a fabrike u Senti i Novoj Crnji italijanska kompanija SFIR. Od ostalih fabrika šećera Kovin i Sremska Mitrovica prodati su preduzeću „Šećer plus“, dok šećerane u Beogradu, Šapcu i Ćupriji većinski pripadaju državi i nalaze se u procesu restrukturiranja. Jasna vlasnička slika postoji i u proizvodnji uljarica, po zasejanim površinama trećoj po važnosti poljoprivrednoj kulturi u Srbiji. Sve fabrike u ovoj grani su privatizovane, a najveće među njima su zrenjaninski „Dijamant“ kojim gazduje hrvatski „Agrokor“, „Vital“ iz Vrbasa, vlasništvo firme „Invej“ biznismena Predraga Rankovića poznatijeg po nadimku Peconi i somborsko „Sunce“, koje je u vlasništvu „Delta holdinga“. Inače, osim u proizvodnji jestivog ulja i brašna, najveća srpska kompanija prisutna je i u svim drugim oblastima poljoprivredne proizvodnje (mesna industrija „Juhor“, farme „Napredak“ iz Stare Pazove i „Kozara“ iz Banatskog Novog Sela...)
Grana koja najviše miriše na monopol svakako je industrija mleka u kojoj je „Dunav hrana grupa“ (investicioni fond „Salford“) većinski vlasnik pet najvećih srpskih mlekara („Imlek“, „Zemun“, Novosadska mlekara, Mlekara „Subotica“ i „Impaz“ iz Zaječara). Iako su mišljenja oprečna, zvanični stav poslednjeg srpskog ministra poljoprivrede Gorana Živkova bio je da „Salford“ jeste monopolista jer drži 65 odsto mlečne industrije i više od 80 odsto proizvodnje dugotrajnog mleka.
Za razliku od proizvodnje mleka, u klaničnoj industriji nema mnogo stranaca, a izuzetak je „Karneks“ koji je ruska kompanija „Midlend risorsiz“ nedavno preprodala fondu „Ašmor“ iz Velike Britanije. Po rečima Milana Prostrana, sekretara Udruženja za poljoprivredu PK Srbije, od oko 1.100 klanica 90 odsto proizvodnje drži desetak velikih koje su, izuzev „Neoplante“ u kojoj ima još nešto državnog kapitala, listom u privatnom vlasništvu („Topiko“, „Agroživ“, „Big Bul“, „Matijević“, „Juhor“, IMES, „Zlatibor“ iz Čajetine, „Stokoimpeks“ iz Knjaževca...).
I konačno, ne računajući zeleniš na pijacama, proizvodnja jaja jedna je od retkih u kojoj dominiraju individualni proizvođači. Najveći proizvođač jaja i dalje je surčinski „Krmivo produkt“, a od ukupne proizvodnje koja iznosi od 1,2 do 1,4 milijarde komada godišnje, sitni proizvođači proizvedu čak dve trećine.
Analiza o tome šta je privatizacija donela prehrambenoj industriji ne postoji. Sekretar Udruženja za poljoprivredu PK Srbije Milan Prostran za sada i ne vidi veliki pomak.
- Izuzev ulaganja u visokoproduktivnu mehanizaciju, a čime je nadoknađeno smanjivanje broja zaposlenih, ja ne vidim ništa spektakularno - kaže Prostran.

Zemlja atraktivnija od fabrika
- Iako su interes za ulaganja u prehrambenu industriju pokazali mnogi biznismeni, većinu njih mnogo više zanima da kupe što više hektara poljoprivrednog zemljišta - kaže Milan Prostran. - Trenutno, hektar zemlje u Srbiji košta hiljadu do hiljadu i po evra, a u EU ide i do 20.000 evra. Bogati imaju vremena za čekanje i računaju da će, kad jednom uđemo u EU, na preprodaji hektara debelo zaraditi - objašnjava Prostran.

 
Dejan Bodiroga
legendarni košarkaš suvlasnik je preduzeća „Hleb“ koje snabdeva novosađane

Miroslav Mišković
Vlasnik „Delte“ i mnogobrojnih prehrambenih firmi

Milan Beko
Posredovao za fond „Salford“ u kupovini najvećih srpskih mlekara

Dragoljub Marković
„Krmivo produkt“ I dalje je među najvećim proizvođačima jaja u srbiji

Miodrag Kostić
iako je prodao 51 odsto vlasništva nemačkom „Nordcukeru“ za mnoge je i dalje „Srpski kralj šećera

Zoran Drakulić
vlasnik je Beogradske pekarske industrije i preduzeća „Klas“


Koliko jedemo
jestivo ulje 15 l
margarin 3,2 kg
šećer 25-30 kg
pileće meso 7-9 kg
jaja 150 kom
mleko 46 l

Izvor: Blic