da ne otvaram sad novu 



Preko partije se dolazi do penzije


Spisak predloženih umetnika i stručnjaka za dobijanje priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi (nacionalne penzije) potvrdio je sumnje javnosti da su uz priznate stvaraoce dopisani i partijski miljenici koji su aktivno učestvovali u izbornim kampanjama.





Najviše polemika izazvao je izbor Olivere Katarine, koja je učestvovala na mitinzima Srpske napredne stranke pred prošle izbore. Član Komisije za dodelu penzija Živorad Ajdačić je u više navrata pretio da će izneti u javnost svaki pokušaj političara da utiču na rad komisije, ali to na kraju nije učinio.
   

- Za kandidaturu Olivere Katarine odgovoran je, pre svega, Jovan Kolundžija, pod čijom ingerencijom su u komisiji bili stvaraoci u oblasti muzike. Nismo bili jednoglasni u donošenju odluke o njenoj kandidaturi, ali argumenti članova komisije koji su bili za to da ona dobije nacionalnu penziju bili su njeni nastupi na zatvaranju Kanskog festivala i uloge u filmu „Skupljači perja“ i predstavi „Koštana“ u Narodnom pozorištu. Meni se niko od političara nije obratio radi intervencije oko kandidature Olivere Katarine, ali izgleda da nije ni morao - dvosmislen je bio Ajdačić.


Dramski pisac Nebojša Romčević kaže za „Blic“ da je „jedina neprikosnovena tradicija u političkoj istoriji Srbije moć i želja vlasti da uhlebljuje svoje kadrove“.

 

- Svaka vlast u Srbiji smatra da je narod predugo čekao na nju pa nijednu svoju odluku ne uklapa samo u interese društva, već mora da je začini partijskom dobiti. Žao mi je vrhunskih umetnika koji su zaslužili nacionalno priznanje jer ih stavljaju na iste spiskove s komesarski nastrojenim partijskim poltronima koji su bez dela ali na liniji. Ako već nismo u stanju da delimo nacionalnu penziju ozbiljnim stručnjacima i stvaraocima, onda je treba ukinuti jer sada liči na socijalnu meru, kojom se obezbeđuje mirna starost za političku svojtu - kaže Romčević.



Na listi predloženih kandidata za dobijanje nacionalne penzije našao se i Spasoje Grdinić, čiju je karijeru obeležila organizacija proslava Dana mladosti u nekadašnjoj SFRJ.
   

- Bio sam član mnogih međunarodnih društvenih organizacija, udruženja, institucija kulture i medija, raznih žirija, direktor Internacionalnog festivala folklora u Beogradu, sekretar i osnivač Književne omladine Srbije. Za vreme sleta u Titovoj loži sam maršalu na uvo pojašnjavao koncept manifestacije. I danas bi, kada bi me Toma Nikolić pozvao, organizovao Nedelju mladih na Adi Ciganliji, kada bi omladinci iz svake opštine u Srbiji prikazali svoje umeće, družili se, upoznavali, voleli, rađali decu - kaže za „Blic“ Grdinić, nekada najmlađi dobitnik Vukove nagrade za organizaciju kulturnih manifestacija.


Blic

блицу би се вероватно више свидело да рецимо фрљић или србљановићка добију националну пеМзију

Srbljanovic - to je poseban nesrecni slucaj 


Mada, ni Olivera Katarina nije cvecka - zivela kao boginja, proputovala svet, svetska vrata joj bila otvorena


samo mali delic (njen citat)



i onda uvek sledi neka zalopojka - kako je njoj bilo tesko itd itd

није она никакав несрећни случај

она је прецењени наркомански испљувак

Jebem ti sunce ... koje rasipanje para ...

Можда ти за ово ниси знао, Крцуне, можда је то било далеко од твојих планова, а могао си, да си хтео, да сазнаш: тамо, у Хрватској, усташе убијају Србе, у Босни и Херцеговини Србе убијају заједно муслимани из ханџар-дивизије и усташе, овде у Србији Србе убијају српски комунисти. Твој друг, и твој сарадник, и твој потчињени био је мајор Ратко Дражевић, шеф Озне од Рашке преко Краљева и Чачка до Горњег Милановца - имао је тај широка овлашћења. Његов живот је био као и твој: живели сте да бисте друге убијали! Страшно! Сурово! Он се у некој исповести коју је забележио публициста Миломир Марић јавно жалио да је убијао по твојој наредби. Ти си био мртав кад се он исповедао и безмало сву своју кривицу свалио на тебе. Кад су његове жртве почеле да му се јављају у сну, кад је био у кошмару гледајући те унакажене људе, каже да је долазио код тебе и рекао ти да више не може да убија. Па још каже да си му ти тада рекао да се још није навикао, а кад се навикне неће моћи да живи, а да не убија! Ма, да ли је могуће? Не могу да поверујем. Не могу ни да замислим да си такав монструм! А, опет, с друге стране, помислим; да ниси то зар би те Броз поставио за министра унутрашњих послова! Знао је Броз: ако будеш убијао, убијаћеш Србе! Других нема, рат је завршен, окупаторске силе нема, остали само Срби: њих ћеш ти убијати, ове у опанцима, ове у шајкачама, ове сумњиве професоре, сликаре, правнике, свештенике...

За Броза је најважније било да су Срби. И тако: тамо у Хрватској таманили Србе, овде у Србији Србе таманили комунисти!

Ратко Дражевић је био промоћуран, интелигентан, сналажљив, био стасит и наочит - женски свет који није знао за његове крваве руке мувао се око њега. Он је волео раскошан живот, волео је и аутомобиле за којима је чезнуо. Чезнуо само неко време, док му нису јавили да у главном граду Аустрије, у Бечу, има лепих аутомобила. Имао је Беч аутомобиле, али је становништво оскудевало у храни, поготово у оним гурманским посластицама. Е, тога је у дружини Ратка Дражевића било у изобиљу: нису знали шта ће с толиком пршутом, кобасицама, сланином, шунком, с кантама масти... Све је то било из оних кућа чије је домаћине ова дружина убијала или отпремала у робијашнице...

Из сведочења комунисте Антонија Ђурића

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/feljton/glas-javnosti-13-01-2009/zapaliti-selo-ili-proterati-seljake

  Сумњам да ће ико више говорити о срећним временима за време Броза, осим нас неких који смо били деца па нисмо имали представу шта се ради иза кулиса...
 Одслушах једном на ртб1 врло добру емисију о голом отоку где су говорили сведоци..Пропустио сам доста али оно што сам чуо је плач. Србин је Србину највећи злотвор.

Има Куста довољно.