Samo nekoliko nedelja po pocetku NATO agresije na SRJ grupa intelektualaca uputila je na adrese politicara zemalja NATo pakta apel za obustavljanje bombardovanja. Nasuprot njima, ljudi kao sto su Natasa Kandic, Srdja Popovic, Petar Lukovic, Filip David, Ivan Colovic, Jelena Milic , Sonja Biserko i jos nekoliko "istaknutih boraca za ljudska prava" podrzavali su bombardovanje gradjana Srbije u ime zastite kosovskih Albanaca i odbili da potpisu taj apel. Mislim da je vazno da ne zaboravimo ko su ljudi koji se protive ovom vidu zastite ljudskih prava, ali i one koji podrzavaju "intervencionizam". Bitno je pomenuti da je advokat Srdja Popovic  podrzavao agresiju na Srbiju (za dobrobit Srbije) dok je on sa svojom porodicom bio bezbedan u SAD-u.

ovaj apel potpisali su Sonja Liht, Vojin Dimitrijevic, Jelica Minic i drugi intelektualci koji su bili izricito protiv bombardovanja

Apel

Demokratske snage u Srbiji našle su se između čekića NATO-a i nakovnja režima

Kao dugogodišnji zastupnici i aktivisti za demokratsku i antisocijalističku Srbiju, koji su ostali u svojoj zemlji u ovim teškim trenucima i koji žele da naša zemlja ponovo nađe svoje mesto u svetskoj zajednici država, izjavljujemo sledeće:

Oštro osuđujemo NATO bombardovanja koja su strahovito pogoršala stanje na Kosovu i izazvala raseljavanje ljudi van granica, ali i širom Jugoslavije. Oštro osuđujemo etničko čišćenje albanskog stanovništva koje vrše bilo koje jugoslovenske snage. Oštro osuđujemo nasilje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) protiv Srba, umerenih Albanaca i drugih etničkih zajednica na Kosovu. Humanitarna katastrofa na Kosovu – smrt, bol i užasna patnja za stotine hiljada Albanaca, Srba i pripadnika drugih etničkih zajednica – mora odmah prestati. Svim izbeglicama iz Jugoslavije mora biti odmah i bezuslovno dozvoljen povratak u njihove domove, njihova sigurnost i ljudska prava zagarantovana i obezbeđena pomoć za obnovu. Počinioci zločina protiv čovečnosti, ko god da su, moraju biti privedeni pravdi.

Borbe između srpskih snaga i OVK moraju smesta prestati da bi otpočeo novi krug pregovora. Sve strane moraju odustati od svojih maksimalističkih zahteva. Nema (kao ni u drugim brojnim sličnim sukobima, kao što je onaj u Severnoj Irskoj) brzih i lakih rešenja. Svi moramo biti spremni za dug i mikotrpan proces pregovora i normalizacije.

NATO bombardovanje Jugoslavije uzrokuje razaranja i sve veći broj civilnih žrtava (najmanje nekoliko stotina, možda i hiljadu dosad). Krajnji ishod biće razaranje ekonomskih i kulturnih osnova jugoslovenskog društva. To mora smesta prestati.

Ovom agresijom prekršeni su Povelja UN-a, Završni akt iz Helsinkija, osnivački dokument NATO-a, kao i ustavi zemalja kao što su Nemačka, Italija, Portugal. Kao pojedinci koji su posvetili svoje živote odbrani demokratskih vrednosti i koji veruju u univerzalne pravne norme, duboko smo zabrinuti da će NATO-vo kršenje ovih normi onemogućiti svaku borbu za vladavinu prava i ljudska prava u ovoj zemlji i drugde u svetu.

NATO agresija je dodatno destabilizovala južni Balkan. Ako se nastavi, ovaj sukob mogao bi se proširiti i van granica Balkana i, ako se pretvori u kopnene vojne operacije, hiljade vojnika NATO-a i Jugoslavije, kao i albanskih i srpskih civila izgubiće život u jednom uzaludnom ratu kao u Vijetnamu. Političke pregovore o mirnom rešenju trebalo bi smesta ponovo pokrenuti.

Sadašnji režim samo je ojačan napadima NATO-a na Jugoslaviju prirodnom reakcijom ljudi da se patriotski okupljaju oko zastave u vremenima strane agresije. Mi smo i dalje u opoziciji prema sadašnjem antidemokratskom i autoritarnom režimu, ali se isto tako snažno protivimo agresiji NATO-a. Napadi NATO-a i potom objavljeno ratno stanje slabe demokratske snage u Srbiji i ugrožavaju reformističku vlast u Crnoj Gori, jer ih sada stavljaju između čekića NATO-a i nakovnja režima.

U sukobima u bivšoj Jugoslaviji lideri svetske zajednice počinili su brojne kobne greške. Nove greške vode pooštravanju sukoba i udaljavaju nas od traganja za mirovnim rešenjima.

Obraćamo se svima: Predsedniku Miloševiću, predstavnicima kosovskih Albanaca, liderima NATO-a, EZ-a i SAD, da smesta zaustave svako nasilje i vojne aktivnosti i angažuju se na iznalaženju političkog rešenja.

Beograd, 15. 4. 1999.


Stojan Cerović, kolmunista i novinar "Vremena",, Jovan Ćirilov, selektor BITEF-a, direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Sima Ćirković, član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), profesor Katedre za istoriju Univerziteta u Beogradu, Mijat Damjanović, bivši profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, direktor Centra za javnu i lokalnu upravu, Vojin Dimitrijević, bivši šef Katedre za međunarodno pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, bivši potpredsednik Komiteta za ljudska prava UN-a, Daša Duhaček, koordinator Centra za ženske studije, član Upravnog odbora Alternativne akademske obrazovne mreže, Milutin Garašanin, član SANU-a, potpredsednik Udruženja za istraživanja jugoistočne Evrope, Zagorka Golubović, profesor na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, šef Odeljenja za društvene nauke AAOM-a, Dejan Janča, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Ivan Janković, advokat, predsednik Upravnog odbora Centra za antiratnu akciju, Predrag Koraksić, karikaturista, Mladen Lazić, profesor na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Sonja Liht, predsednik Upravnog odbora Fonda za otvoreno društvo, Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Veran Matić, glavni urednik Radija B92, predsednik ANEM-a, Jelica Minić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, Andrej Mitrović, profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Radmila Nakarada, naučni savetnik u Institutu za evropske studije, Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, Vida Ognjenović, pozorišni reditelj, dramski pisac, Borka Pavićević, direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju, Jelena Šantić, Grupa 487, aktivista pokreta za ljudska prava, Nikola Tasić, dopisni član SANU-a, član Evropske akademije, Ljubinka Trgovčević, naučni savetnik Instituta za istoriju SANU-a, Srbijanka Turajlić, profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, v.d. predsednika Upravnog odbora AAOM-a, Ivan Vejvoda, izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo, Branko Vučićević, prevodilac
 

Asket,

Prvo nauči da čitaš srpski jezik pa onda postavljaj teme.

U naslovu si napao ljude da su navodno podržali bombardovanje,  a u objavljenom pismu nigde ni p od podrške, već naprotiv piše da je bombardovanje bilo agresija, da je protivno međunarodnom pravu, da izaziva civilne žrtve i da mora prestati.

Biti politički pristrasan je loše, ali biti nepismen je sramota.

danilobg,

Probleme sa citanjem ocigledno imas ti. Zapravo, verujem da ti citanje i uspeva ali ti razumevanje procitanog teksta nije jaca strana.
Pismo koje si procitao uputila je grupa intelektualaca predvodjena Sonjom Liht. To je apel za prestanak bombardovanja sto sam i objasnio.
Ljude koji su podrzali sam predhodno nabrojao i naglasio sam "nasuprot njima". Trebalo je da primetis, gospodine pismeni, da oni koje sam ja pomenuo nisu oni koji su potpisali apel. To nije bilo tesko.
Sonja Liht se nikako nije mirila sa NATO agresijom na SRJ sto joj ova druga struja "boraca za ljudska prava" nikada nije oprostla.

Mislio sam da ce citanjem apela forumasi sami zakljuciti da je to ono pismo koje sam predhodno pomenuo. Verovatno dovoljno "pismeni" i hoce.

Све му дирај само партију и Петра Луковића не!

Asket,

Ako ti je tema ko je podržao bombardovanje, onda priloži konkretne dokaze. Gde, kada i kako je bilo ko iz Srbije podržavao bombardovanje. Dosta je bilo lova na veštice i laži o ljudima.

Drugo, ako neko nije podržao navedeni apel ne znači da je automatski podržao bombardovanje.

Ili iznesi konkretne dokaze ili nemoj lagati i zamajavati narod ovde sa nedokazanim pričama.

danilo

Pa nemoj sad i ti da trazis sve to  Puno je 

Sto bi rekli moderatori "daj izvor"  i "ne idi u off" 

sve citate, bez "izvora" treba brisati, kad vec brisu poruke 

Danilo, ljudi koje sam naveo nikada nisu ni porekli da su podrzali NATO agresiju. Jelena Milic je i u jucerasnjem blogu o tome pisala. Ukoliko bi se ti ostavio politicke pristrasnosti za koju mene optuzujes i malo "guglovao" lako bi pronasao i njihove intervjue u kojima govore o tome.
Pocni sa ovim
http://www.nin.co.yu/2000-02/03/11415.html   
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=321887

Asket,

Ovo je stvarno jadno i patetično.

Prvo si ljude bez ikakvih dokaza optužio da su podržali bombardovanje, a sada su eto krivi jer nigde nisu porekli da su podržali agresiju. A što bi bilo ko porekao nešto što nikada nije ni rekao?

I sada postavljaš komentar Ljiljane Smajlović iz NIN-a kao navodni dokaz.  Kako te nije sramota da ovako manipulišeš. Ne možeš ništa konkretno da nađeš na internetu pa sada podmećeš tuđe komentare i mišljenja kao navodne argumente.

Najpre zelim da te posavetujem da u komunikaciji budes malo pristojniji.
Procitaj jucerasnji blog Jelene Milic. Ona sama to potvrdjuje. http://blog.b92.net/text/2628/Faleminderit%20NATO/
Ako ne verujes Ljiljani Smajlovic imas i ovaj drugi link.
"Pismo pod bombama"  http://www.vreme.com/cms/view.php?id=321887

Srdja Popovic je jos 1992. trazio bombardovanje.

Intervju sa Srdjom Popovicem
http://www.bhdani.com/arhiva/194/t19406.shtml

DANI: Da li je NATO intervencija, koja je uslijedila sedam godina nakon Vašeg pisma, to što ste tražili?

POPOVIÆ: Da. Jedino što je došla toliko kasno i što je bila potkrijepljena lošim, èak i neiskrenim razlozima. Miloševiæ nije bombardovan samo zbog Kosova; on je bombardovan i zbog Bosne i zbog Hrvatske, on je bombardovan jer je shvaæeno da taj èovjek mora jedanput da bude zaustavljen. Kosovo je bilo samo posljednja kap. Ja isto mislim da je bilo pogrešno to što to nije jasno reèeno, što je u namjeri da se naðe neki legalistièki izgovor izmišljena cijela doktrina o intervenciji u humanitarne svrhe. Po meni, radilo se o tome da civilizovani svijet više nije mogao da gleda šta taj zloèinac radi na tom prostoru. U tome je bilo i elemenata osvete. Intervencija je uslijedila i u ime njegovih žrtava a i u ime osvete što je on njih vukao za nos deset godina. Oni su stalno pokušavali njega nekako da potplate - on je mito primao a nije isporuèivao nikada ono što je obeæavao. Vukao ih je za nos toliko da su oni i pred sopstvenom javnošæu poèeli da izgledaju smiješni, dok je on poèeo da izgleda kao neki politièki genije. U tome je bilo svega, ali to je tako u politici. Naravno da je trebalo intervenisati onog trenutka dok je trajala opsada Sarajeva, èim je ona poèela. Trebalo je možda veæ poslije Vukovara, kad se vidjelo na šta su oni sve spremni, da to više nisu neke èarke, neki spontani sukobi, veæ jedna organizovana sila koja neštedimice uništava hiljade i hiljade života. Dakle, nešto što se u ime civilizacije mora zaustaviti. Ja tim pismom nisam bio zadovoljan zato što se tražilo selektivno bombardovanje vojnih ciljeva, koje nije moglo to da zaustavi. To je morala da bude ozbiljna vojna intervencija.

Asket,

Ne može argument da bude mišljenje Ljiljane Smajlović ili bilo koga drugog.

Pristojnost nalaže da ako neke ljude po imenu i prezimenu optužiš da su "podržali bombardovanje građana Srbije u ime zaštite kosovskih Albanaca" imaš vrlo konkretne dokaze.

A ti ih nemaš nego podmećeš tuđe komentare iz novina i pričice sa blogova. Za ovo prijatelju možeš da ideš na sud i da odgovaraš.