E pomozi boze kad vojnici postanu popovi a o obratnom i da ne govorim. 

 

Nema sta sinodr - popovi i vojska uvek idu zajedno - jedni ubijaju mrznjom a drugi puskama. Jedni postave ideologiju a drugi ginu za nju. Samo napred mozda za zadnjih 2000 i kusur godina nije bilo dosta mrtvih koji su ubijani kao nevernici, iz visih ciljeva ili samo jednostavno sto su bili druge vere ili su mislili drugacije. Ako je to nesto cime treba da se ponosis i ako je to ono sto je Hrist propovedao - svaka cast samo napred ali ja uz tog tvog Hrista nikada necu stati.

pastir kolje arhipastira,ovce jedu arhipastira,pastiri jedu ovce ... da nije tuzno bilo bi smeshno . zar ti stvarno mislish da cesh postati bolji ako pojedesh malo hleba u crkvi ...
zashto je isusu trebalo da pricha o legijama andjela ,ako vec nije hteo da ih upotrebi ? zashto je rekao uchenicima da ponesu macheve ako nije hteo da se bori ? zashto je dopustio da djavo udje u judino srce ? veliko zlo je u tvom isusu ...

Нико није рекао да пастири једу овце.Не промећи то мислећи да ја не читам шта саговорник каже.Успут,кажем саговорник,јер не читам више постове оних који услед виђења свог одраза у огледалу доживљавају полуције,а тебе не сматрам таквим(значи,безобразлук нот инклудид)па се немој ни служити таквим ситиницама....
А,што се тиче овога...не,не мислим да ћеш постати бољи човек па макар појео и цео пекарски Тамић пун хлеба,али

Епиклеза (гр. επικλησις, лат. invocatio, призивање ради освећења): врхунећа тачка канона Евхаристије , кад се заједница, свештеном молитвом, обраћа Богу Оцу да пошаље Духа Светога ради претварања дарова у Тело и Крв прослављенога Христа ради освећења верних. У православној Литургији, освећење дарова врши се молитвом призива Светога Духа која следи одмах после речи установе Евхаристије. Епиклеза не може заменити ни анамнезу ни молитву благодарења, нити пак обратно. Епиклеза се јавља већ на крају другога века у различитим облицима. Помињу је Свети Иринеј, по коме освећење дарова бива изговарањем призивања; Свети Јустин, који говори о речима "молитве"; Ориген; Свети Григорије Ниски (око 331-395), који јој налази библијско порекло у тексту 1. Тим. 4,4-5:

"Јер је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу; јер се освећује ријечју Божијом и молитвом". Свети Кирило Јерусалимски вели да се призивање упућује Светоме Духу. Свети Василије Велики (0 Светоме Духу, XXVII, 65, стр. 481) сврстава молитву епиклезе међу оне литургијске елементе који су предани кроз неписану тајанствену традицију. Николај Кавасила напомиње да су допунске речи установљења "молитва освећења" (Објашњење божанске Литургије, XXIX 7-22, прев. S. Salaville, стр. 185-191).

Западни оци говоре о неопходности непосредног деловања Светога Духа у евхаристијском освећењу. За Светог Амвросија, епиклеза је "света молитва"; за Августина, "тајанствена молитва"; за Јеронима, "свечана молитва".

У православној светотајинској теологији улога и потреба епиклезе у евхаристијској Литургији посматра се у склопу доктрине о Тројици, посебно са икономијом ипостаси Свете Тројице. По Светом Григорију Чудотворцу, свако освећујуће делање полази од Оца, пролази кроз Сина и остварује се у Духу. Римокатолици инсистирају на освећујућој сили речи установљења, у контексту филоквистичке христологије која полази од начела покоравања Духа Сину. Други Ватикански Концил прихватио је молитву призивања, али она је стављена пре речи установљења, управо због тога да би се избегла идеја да је Син "покоран" Духу.

На Истоку, Свети Јован Златоусти придаје велику важност и силу речима установе (0 Свештенству, VI, 4, стр. 140). Не само да се Отац призива да би манифестовао прослављенога Христа кроз Духа, него и сам Христос шаље Духа Светога на дарове и заједницу. Евхаристија је Тајна која остварује то двоструко богојављење (епифанију): стварно присуство Васкрслога Христа и стварно присуство Духа. "Заиста, даривање и силазак Светога Духа од Оца вернима има место у Христу Исусу и у светом Његовом имену" (Калист и Игњатије Ксантопул, Главе, 12, Рум. филок., том 8, стр. 30). У додатку би се могло рећи и ово: пошто је обожујуће делање својствено Светоме Духу, епиклеза је везана са природом жртве, јер се принос освећује Духом Светим (Рим. 15,16; Бројеви 11,9). Према посланици Јеврејима (9,14), Дух узима место огња, елемента који је у старозаветном жртвоприношењу везан са крвљу (уп. 1. Цар. 18,25-39 -Илија призива огањ који сагорева жртву свеспаљеницу). Свети Јован Златоусти тврди да свештеник не низводи огањ, него Духа Светога. У том смислу могло би се рећи да је присуство Духа живо и јасно у целокупном литургијском делању, као и у светотајинском делању уопште, јер стављање Цркве у ситуацију да освећује, у стање једино моћне силе која може учествовати у Христовој жртви, јесте дар Светога Духа.

По својој ширини појам епиклезе показује свако литургијско или светотајинско делање Светога Духа које претходи пројављивању прослављенога Христа. Епиклези са својим садржајем: "Још Ти приносимо ову словесну и бескрвну службу, и молимо Те, и призивамо, и преклињемо: ниспошљи Духа Твога Светога на нас и на ове предложене Дарове...", претходи, Румунском Служебнику (по црквенословенском тексту, XVI век), Тропар трећег часа: "Господе, који си у трећи час Апостолима својим ниспослао Пресветога Духа свог, Њега, Благи, не одузми од нас, но обнови нас, који Ти се молимо"....

Дакле,нису више хлеб и вино у питању већ Крв и Тело Христово.У то ја најдубље верујем,било то теби смешно или тужно...


Није испричао Себе ради,већ њих ради...Теби као логичару би то требало да је јасно...и нигде им Христос не каже да носе мачеве...(постаје мало досадно)


Кад схватиш да Господ не притиска никога да ради по Његовој вољи,схватићеш и зашто је допустио Јуди да ради по својој сопственој.Значи,човеку је дата савршена слобода у одлучивању.Следеће што ћеш вероватно питати је везано за пакао,па да ти унапред одговорим најкраће могуће.Пакао није створио Бог,већ је пакао одсуство Љубави,што је Бог у суштини,и то одсуство Божанске Љубави ће трпети ,у већој или мањој мери,сви који се никад нису сажалили на ближње,које никад није дотакла људска слабост,који су газили преко људи не би ли се издигли изнад њих...Таквима Господ неће пружити љубав јер је ови нису ни тражили...

Ипак,вера је вера,а логика је логика...логиком ти не можеш да обухватиш веру,али вером можеш логику...Када имаш веру,логика сама долази и "ужљебљује" се тачно на своје место...
Зато,на пример,Православни не питају зашто се вода која се освећује за Богојављење не може покварити иако стоји годинама и употребаљава се и онда када би обична вода давно изазвала болест и мирисом а камо ли употребом...не питају већ знају,прослављајући Онога ко има силу да воду одржи у добром стању...

miloni hriscana su do dan danas pojeli tone isusovog tela i popili mora njegove krvi. pa ipak od toga nisu postali bolji nego su chak neki i zlochine chinili. dakle sa tom doktrinom neshto u redu nije ....
isus stalno pominje legije andjela , kako je doshao da donese rat, govori uchenicima da uzmu macheve (luka 22:36,37) . on dakle preti ljudima oko sebe nekakvim kaznama ,a opet ne kaznjava zle vec ih pushta da rade shta zele. prirodno je da se ljudi pitaju da li je on vladar kad govori "kao onaj ko ima vlast".
shto se tiche jude: isus pre jude zna shta ce juda da uradi. bez jude ,isus je niko i nishta ,samo jedan od hiljada proroka u to vreme . razmisli o tome.

Ти размишљаш као Јеврејин,односно као неко ко очекује земаљског цара да дође и "преузме" власт...у том оквиру ти мериш оно што је у Светом Писму и ту је грешка.По стоти пут понављам,али више не могу јер нема сврхе,С Л О Б О Д А је оно што је Бог дао сваком разумном створењу.Првостворени анђео Деница,односно Лучоноша(Луцифер) је такође уживао у Благодати ,па је ипак отпао од Бога због сопствене гордости.Не може се јуридички посматрати нешто где не важи узрочно последична веза тог,правног типа,где ја нешто урадим и за то трпим позитивне или негативне последице...и не мораш ту решавати никакве проблеме,ни Јуде,ни твој,ни оне жабе,негде поменуте...

Али не,заиста не вреди говорити када се говори оном који унапред затвори уши,па ти постави питање...

Мислим да је бесмислено настављати овај разговор,јер ја своју веру нисам добио ни у каквом пакету и ни под каквим морањем,без обзира што верујем у оно у шта су веровале генерације Срба пре мене...имао сам слободу да је прихватим или не,прихватио сам је размишљајући и свесно, и вера је постала део мог живота а Христос онај коме стремим.Овде се може у бескрај писати и причати о сваком аспекту вере и живота православног хришћанина,али сви овде знају да је то узалуд за оне који су се определили за нешто друго.То и не би био никакав проблем да то нешто друго обично не укључује и пљување по Православљу и Православнима па макар пљувачи и не били истог "сензибилитета" већ напротив, људи који једни друге потајно презиру...али и то је "нормално" кад је у питању поруга на Православље...

Опет кажем,досадило ми је да више стално понављам једно те исто,јер заиста,заиста нема сврхе...  :no:

Брате Иљусхине,опусти се.Видиш да њихови Гојски мозгови размишљају на сасвим други начин(без увреде)!!!

Postojalo je i postoji mnogo antihrista, ali je samo jedan Antihrist koji je pred vratima Crkve.

Koje crkve leba ti da znam da ne idem tamo