Ma, nema brige... posle Mladjine afere sa Nacionalnom stedionicom pokazalo ste koliki ste svi vi veliki bankarski strucnjaci...

зла фашисткиња јоргованка

све ће нас у црно завити

Економија
Ко је Табаковићевој везао руке

У ситуацији када је 70 одсто новчане масе и кредита у еврима гувернер стално хода на ивици ножа, кажу стручњаци
 
(Илустрација: Драган Стојановић)

Од Јоргованке Табаковић, новог гувернера Народне банке, много се очекује. Да смири курс, обузда инфлацију, дужницима смањи рате за кредите, штедишама повећа камате, али истовремено да појефтини зајмове привреди. Многи од ових циљева су потпуно контрадикторни и једни с другим не иду. Може ли, у овим околностима, нови гувернер да унесе новине у зграду у Улици краља Петра и промени курс вођења монетарне политике ако су јој на располагању исти стари инструменти за њено вођење?

„Очекивања од гувернера у Србији су врло често превелика, а инструменти за вођење монетарне политике су ограничени, што може да буде разлог за релативно честе смене гувернера”. Овим речима је професор Милојко Арсић, пре два дана на Економском факултету покушао да објасни домете политике Народне банке Србије. Суштину ове реченице која практично говори о томе да су првом човеку централне банке „везане руке” можда и најбоље схватају бивши гувернери.

Милојку Арсићу, уреднику „Кварталног монитора”, чини се да ће Табаковићка водити политику континуитета и да крупних заокрета у односу на њеног претходника Дејана Шошкића неће бити. Шта је то што сваком српском гувернеру везује руке? Србија се налази у специфичној позицији – већ деценијама у нашој земљи постоји двовалутни систем, а око 70 одсто новчане масе и кредита је у еврима.

– У таквој ситуацији гувернер стално хода на ивици ножа – сматра Бошко Живковић, професор Економског факултета.

Он објашњава зашто референтна каматна стопа централне банке, која би у теорији требало да буде као диригентска палица за банке, на основу које појефтињују и поскупљују кредити у нашој земљи има ограничен утицај. Јер, референтна камата се односи на кредите у динарима, а 70 одсто новчане масе је у еврима. Зато је тај канал између камате централне банке и понуде и тражње за новцем у Србији зачепљен.

Шта би се, на пример, десило ако би гувернер у Србији смањио каматну стопу и тако релаксирао монетарну политику, што се судећи према економским уџбеницима, предузима у циљу подстицања привредног опоравка.

– То би повећало количину динара на тржишту, извршило притисак на курс, што би се затим прелило и на цене – објашњава Живковић. – Шта се даље дешава гледали смо небројано пута. Због слабљења динара креће притисак од дужника према централној банци. То су врло снажне лобистичке групе којима слабљење динара не одговара, јер су њихове обавезе у еврима. Њима одговара јак динар, а то изазива озбиљне макроекономске последице, јер стимулише увоз, утиче на гашење домаће производње, дестимулише извознике и штедише – објашњавао је Живковић.

Проблем је што се у двовалутном систему кризни процеси веома брзо развијају, додаје. Јер, када динар, на пример слаби, свако жели да га се што пре реши и побегне у чврсту валуту. То, међутим, изазива следеће последице: евро је на тржишту све траженији, што подиже његову цену док се маса динара повећава, што опет последично убрзава инфлацију.

Шта би се, са друге стране, догодило уколико би НБС у условима релативно високе инфлације нагло подигла референтну каматну стопу. То би, према мишљењу професора Живковића, за последицу имало смањену кредитну активност, што би опет утицало на смањење стопе економског раста.

– То показује да мале грешке у вођењу монетарне политике имају велике последице – каже наш саговорник.

Проблем је што не постоји ниједна књига коју српски гувернер може да прочита, а из које ће да научи како се води монетарна политика у двовалутном систему. „За велике светске истраживаче та тема није интересантна и они се тиме нису бавили”, каже Живковић. Не постоје ни научни радови на ту тему, па је позиција првог човека Народне банке прилично деликатна, јер те ствари мора да учи у ходу, а потези које предузима утичу на цео економски систем и мале грешке се скупо плаћају.

Владимир Вучковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, каже да, када се површински посматра ситуација у Србији, виде се само проблеми из домена монетарне политике: инфлација и курс. То се најчешће ставља на душу гувернеру, јер се мисли да је он за то крив.

– Међутим, узроци тих проблема су на другој страни, не у монетарној политици, а то је оно што се не види на први поглед. Најчешће су инфлација и курс последице фискалне експанзије, односно прекомерне државне потрошње, на шта НБС не може да утиче – каже Вучковић.

У ситуацији када је евро доминантна валута у систему, понашање и очекивање учесника се не формирају на бази референтне каматне стопе која се односи на динаре. То практично значи да монетарна политика Србије у великој мери зависи од политике коју води Европска централна банка.

Двовалутни систем у Србији траје већ деценијама и према оцени Бошка Живковића, то не може да се промени ни нагло, ни преко ноћи, јер би изазвало велике трошкове.

Аница Телесковић

Јоргованка Табаковић: Обећавам, нећемо штампати новац            
субота, 29. септембар 2012.

Даћу обећање које ћу сигурно испунити - неће бити штампања новца. Топчидер ће радити пуним капацитетом, штампајући за друге државе лична документа, картице, пасоше, па и новац и, наравно, доносећи земљи толико неопходан девизни прилив, каже гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.



Премијер све чешће и упорно подсећа да су за годину дана стране банке из земље изнеле 1,5 милијарду евра. Да ли и ви мислите да су банке неодговорне?

- Не знам на основу којих података или оцена органа се тај податак налази у оптицају у јавности, а када је финансијски, посебно банкарски, сектор у питању, непрецизно изражавање често може да створи неспоразуме са реалним материјалним последицама. Треба знати шта су то банке “изнеле”, добит у складу са законом или мимо њега, да ли су вршиле плаћања или су се раздуживале. А што се одговорности тиче, банке су одговорне онолико колико их обавезује законска регулатива и колико НБС у својој контролној функцији поступа у складу са својим законским овлашћењима.

Како бисте објаснили феномен - раст незапослених, инфлације, броја предузећа и грађана која касне са отплатом кредита, а банке бележе профит?

- Кратковидошћу банака које мисле да могу да послују и тргују само са државом и које не виде да и њихов дугорочни опстанак зависи од развоја реалног сектора, запослености и кредитне способности грађана. Није наравно спорно што банке имају профит, али је ваљда заједнички циљ да и други имају профит јер је то једино дугорочно одрживо стање.

Како онда НБС може да помогне банкама да се врате традиционалном послу давања кредита за отварање радних места и производњу?

- Тако што неће стварати атрактивна алтернативна решења за стварање профита од којих користи немају ни грађани, ни реални сектор, ни републички буџет. Ако банке могу неопорезовано да тргују са државом и улажу у њене хартије од вредности као у сигурнији пласман, зашто би се опредељивале за кредитирање привреде и уз то излагале ризику наменске контроле својих пласмана. При томе желим да нагласим да није посао НБС да води селективну политику улагања, нити да одлучује у које гране, делатности или извозне секторе треба стратешки улагати. Наш посао је да створимо једнаке услове свима да повећају кредитну активност у корист привреде и грађана.

Ко злоупотребљава финансијски систем и доступност информацијама како би вишак новца усмерио у државне хартије од вредности или у купопродају девиза и тако солидно зарадио?

- Мене интересује превентивно деловање НБС да такве ствари не могу да се догађају. С једне стране, то је прецизно дозирање ликвидности, а с друге онемогућавање форсирања било које банке, права конкуренција и једнаки услови за приступ тржишту и нашим изворима. Анализа која је у току послужиће да одлуке о интервенцијама на девизном тржишту доносимо без могућност трошења девизних резерви у шпекулативне сврхе.

Ко су онда финансијски шпекуланти у Србији?

- То није питање за гувернера. Можда је питање за оне који су ван регулативе и контроле НБС оставили само инвестиционе фондове.

Инфлација и даље приоритет

НБС инфлацију неће држати под контролом. Не бојите ли се да ће тако она измаћи контроли?

- НБС не одустаје од постизања стабилности цена као свог главног задатка. НБС не може држати под контролом временске неприлике које гурају навише цене хране, нити светске цене сирове нафте, као ни раст регулисаних цена, али ће зато монетарна политика спречавати да се ефекти тога прелију на све остале цене.

(Блиц)

Јоргованка Табаковић: Неће бити оштрих померања девизног курса            
уторак, 16. октобар 2012.

БЕОГРАД – Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да Централна банка неће дозволити велике флуктуације девизног курса и да неће бити оштрих померања вредности динара.

Табаковић је истакла, на представљању „Беле књиге” Савета страних инвеститора, да су у претходном периоду на стабилизацију девизног курса утицали рестриктивна монетарна политика и давање субвенционисаних кредита привреди, затим мере о обавезној резерви банака, праћење новчаних токова и дозирање ликвидности.

Сви који покушавају да нађу пукотину у сарадњи унутар тима НБС и направе „шум” између Централне банке и Владе Србије троше енергију улудо, рекла је Табаковић и додала да НБС темељно анализира новчане токове да би се сагледала реална потреба за ликвидношћу на тржишту и да не би било простора да се вишак ликвидности креира за шпекулативне потребе.

Истичући да је свесна да су банке профитне организације, она је оценила да је време да се сви окренемо финансирању реалне производње, јер једино то гарантује одржив развој.

(Танјуг)

Оборили смо инфлацију
Банке сада знају да пратимо да ли има договорених, заједничких притисака на курс, да ли је било "пумпања" тражње и промета


(Фото Фонет)

Инфлација је под контролом и до сада предузете мере Народне банке и владе дају резултате. У последњих пет месеци просечна месечна стопа инфлације износила је свега 0,1 одсто. При томе, потпуни ефекти владиног програма фискалне консолидације тек се очекују у наредном периоду, што ће такође позитивно утицати на смањење инфлаторних притисака. Уз очекиване позитивне ефекте нове пољопривредне сезоне то ће омогућити да се инфлација врати у циљани оквир, према најновијим сагледавањима, и пре краја ове године – каже у интервјуу за наш лист Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије одговарајући на питање да ли је реално да буде постигнут годишњи инфлациони циљ од четири плус, минус 1,5 одсто.

Да ли ћете сматрати својим неуспехом уколико инфлација буде већа? Јер, НБС је у последњој деценији више омашивала него погађала раст цена на мало.

Наравно да бих то у непромењеним околностима сматрала неуспехом. Треба, ипак, уважити могућност да инфлација одступи од наших пројекција и навише, али и наниже, да се рецимо на крају 2013. нађе и испод циља. Знате, увек постоје и ризици на које не можемо да утичемо, попут кретања на светским финансијским тржиштима, кретања цена нафте или основних пољопривредних производа.

Према подацима из првог тромесечја извесно је да буџетски дефицит расте и да ће бити већи од планираног. Да ли буџетски дефицит може да угрози циљану инфлацију?

Није спорно да свако повећање буџетског дефицита утиче и на повећање инфлаторних притисака и да је, гледано из угла монетарне политике и одржавања ценовне стабилности, пожељно да дефицит буде што нижи. Међутим, наша оцена је да би то повећање морало да буде знатно да би угрозило очекивања у погледу кретања инфлације која сам већ изнела, а немам разлога да сумњам да ће влада истрајати на мерама фискалне консолидације.

Прошле године су, између осталог, и избори допринели већој инфлацији. Да ли се то може догодити и ове године уколико буде ванредних парламентарних избора?

Без обзира на то што не желим да лицитирам у погледу евентуалних ванредних избора, морам да кажем да сам у потпуности сигурна да би, уколико би се то догодило, овогодишњи избори имали мањи утицај од прошлогодишњих на економска кретања у земљи. Разлог је једноставан. Сада је много извеснији економски програм владе за разлику од прошле године када су постојале бројне недоумице пре свега у погледу фискалне консолидације, па се трошило и потрошило као да не постоји сутра.

Како сарађујете са економским делом владе?

Веома сам задовољна постојећом сарадњом, у првом реду са Министарством финансија, што је важно имајући у виду неопходност да фискална и монетарна политика делују усклађено. Неометани проток информација и њихова редовна размена омогућавају и Народној банци да у једној предвидивој ситуацији правовремено доноси добро одмерене мере.

Када ће НБС почети да „попушта” стеге монетарне политике и смањује референтну каматну стопу?

Са смањивањем инфлаторних притисака, које очекујемо у наредном периоду, може се очекивати и постепено смањивање референтне каматне стопе. Још конкретније, са релаксацијом монетарне политике започећемо када наше анализе покажу да је она усклађена са враћањем инфлације у границе дозвољеног одступања од циља. Али, да би се то догодило, да будем потпуно одређена, потребно је да свако, не само ради, него и уради свој део посла, како НБС, тако и влада на плану фискалне консолидације.

Побрали сте симпатије због стабилности курса. С обзиром на то да је код Ваших претходника био нестабилан како Вам је то пошло за руком?

Део заслуге свакако припада НБС због мера које смо предузели, али и позитивнијим платно билансним кретањима, као и осталим носиоцима економске политике. Само да подсетим, Народна банка је у више наврата повећавала степен рестриктивности монетарне политике и променила је смер главних операција, повлачећи тако вишак ликвидности из банкарског сектора који би могао да врши притисак на курс динара. Али НБС је истовремено увела и знатно активнији приступ у контроли рада девизног тржишта и анализи понашања банака и њихових клијената кроз обавезу додатног извештавања. Банке сада знају да, не само да имамо јасан преглед свих новчаних токова, него и да смо у стању да пратимо и утврдимо да ли је било евентуалних договорених, заједничких притисака на курс, да ли је било „пумпања“ тражње и промета и слично. И наравно да имамо могућности да утичемо на такве „активности”, које са једне стране узрокују колебљивост курса, а са друге условљавају обим интервенција НБС. Очигледно уродило је плодом, постигли смо стабилност на девизном тржишту, а НБС осам месеци није интервенисала продајом девиза на девизном тржишту.

Познато је да Вам је један од првих потеза као гувернера био да „пропитате” банке ко је после избора Томислава Николића за председника Србије трговао девизама па је курс подивљао? До каквих сазнања сте дошли?

До сазнања на основу којих смо и унапредили контролне процедуре и превентивне активности о којима сам управо говорила, а чији се ефекти виде у стабилности девизног тржишта и курса.

Две државне банке отишле су у историју. Осим Комерцијалне, све су у минусу. Шта планирате с њима и докле ће порески обвезници да плаћају лош рад њихових управа? Не осећате ли се и Ви одговорном за то њихово „гордо посртање”? И кончано докле да зидају губитке?

Што се „гордог посртања” тиче, мислим да је то најпре питање за акционаре. Да подсетим, било да је реч о банци у приватној или државној својини, одговорност за управљање лежи пре свега на акционарима. То је њихова обавеза и право. Дужност Народне банке је да доследно и без дискриминације спроводи контролне активности, без обзира на власништво или персонални састав органа управљања. Не само да смо спровели такве контроле, већ смо их посебно интензивирали у банкама са одређеним нивоом ризика, а као резултат уследило је одузимање дозвола за рад Новој Агробанци и РБВ. Истовремено идентификоване су области повећаног ризика у пословању одређених банака, што је такође предмет појачаног надзора НБС. На основу тога мислим да постоји простор за разговор о побољшању корпоративног управљања, уз разрађивање планова активности на консолидацији државних банака, кроз приватизацију, спајање или неки други модел. Али и за унапређење наших процедура које ће омогућити правовремено идентификовање ризика.

Подаци показују да су још две банке поткапитализоване. Да ли то показује да још има кандидата за гашење банака, јер би могли да угрозе стабилност финансијског система?

Народна банка до сада није идентификовала слабости код системски значајних банака које би са собом носиле велики ризик угрожавања финансијске стабилности и потреса у банкарском сектору.

Да ли ћете дати дозволу за рад некој новој банци?

За сада још нема званично поднетих захтева за отварање нових банака, мада су у току разговори о правном оквиру са, на пример, арапским инвеститорима заинтересованим за банкарску гринфилд инвестицију у Србији. Сваки такав захтев НБС ће, наравно, пажљиво размотрити и омогућити да на српско банкарско тржиште уђу инвеститори са добром пословном репутацијом и адекватном финансијском снагом.

Динаризација је започета, али већи резултати нису постигнути. По учешћу домаће валуте у систему на дну смо лествице југоисточних земаља. Да ли НБС може на том плану још нешто да уради?

Сви знамо да је то дугорочан процес. Могла бих да говорим о позитивним помацима, на пример, да се повећава учешће динарских кредита, да су емитоване динарске државне хартије на дужи рок, да имамо прве дугорочне динарске банкарске обвезнице и слично. Али, ако са друге стране видимо да грађани свега око два одсто своје штедње држе у динарима, онда је јасно шта Народна банка може и мора да уради. Враћамо се на почетак нашег разговора, она мора да смањи инфлацију и, још важније, да обезбеди да Србија буде земља са стабилно ниском инфлацијом у наредним годинама. Баш зато, изузетно је важно да не будемо пасивни посматрачи и евидентичари већ реални, али и креативни регулатор и творац монетарне политике.

-------------------------------------------------------

Швајцарац

Већ четврти месец не излазите с решењем проблема за задужене у швајцарцима иако сте то најавили. Да ли то значи да олакшања њиховог терета заправо и не може да буде јер они нису жртве никакве преваре. Да ли сте желећи да им помогнете насели на манипулације заинтересованих за решење?

НБС, наравно, није одустала од намере да помогне у решавању проблема за задужене у швајцарском франку. Напротив, након сагледавања свих релевантних чињеница и додатних анализа још смо чвршћи у ставу да проблем у отплатама тих кредита објективно постоји, због додатног јачања швајцарског франка у односу на евро од преко 35 одсто у последњих пет година. То значи да су корисници кредита у швајцарским францима, поред редовног валутног ризика на који су неспорно сами пристали, били изложени и ванредним околностима, изазваним енормним јачањем ове валуте због светске економске кризе и кризе еврозоне. При томе, веома је важно, и то посебно истичем, да су банке, за разлику од већине грађана корисника кредита, имале механизам за заштиту од валутног ризика. Међутим, банке нису имуне од проблема и потенцијалних трошкова по основу преношења валутног ризика на кредитни, или једноставније речено због пораста ненаплативих потраживања. Имајући у виду, између осталог, вишеструко веће учешће ненаплативих кредита у швајцарским францима него у еврима у односу на укупне пласмане, НБС је, као институција задужена за финансијску стабилност, одлучила да се активно ангажује на решавању проблема везаних за кредите у швајцарцима. Међутим, решење проблема није једноставно, посебно ако се има у виду чврсто опредељење да приликом решавања не долази у обзир додатно оптерећење буџета. Пошто сви разматрани модели подразумевају и одређене трошкове, потребно је и одговарајуће време да банке прихвате да је и у њиховом интересу да добровољно преузму део трошкова по основу курсних разлика, јер су на другој страни потенцијално далеко већи трошкови по основу пораста ненаплаћених потраживања.

Јована Рабреновић
објављено: 30.04.2013.

Izvor: Politika

Gospodja Tabakovic bi trebalo da zna da u cisto kreditnom sistemu izdavanja novca (kakav je danas u svetu), sprecavanje rasta inflacije znaci samo jedno: smanjivanje izvoza prema uvozu. To su naruceni potezi u cilju totalnog urusavanja privrede, gusenja proizvodnje i rasta duga, kako bi se javna dobra prodala privatnicima u bescenje!

Kako?

Tekst koji je ekspresno uklonjen: http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Protekcije-za-cerku-Jorgovanke-Tabakovic-u-RFZO.html

I izvuceno iz Google cache: http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache%3Ahttp%3A%2F%2Fwww.021.rs%2FNovi-Sad%2FVesti%2FProtekcije-za-cerku-Jorgovanke-Tabakovic-u-RFZO.html 

Obozavam borbu protiv korupcije u reziji Aleka Vucica Velikog