Да су дојучерашње припаднице „нежнијег” пола суверено освојиле функције која су некада искључиво припадале мушкарцима потврђују бројни примери из света, али и код нас. Високе позиције у политици, бизнису, војсци, медијима, али и лет у космос најбољи су доказ да више нема подела на мушке и женске професије

Светом је доскоро управљао типичан „мушки клуб”, херметички затворен за припаднице „нежнијег пола”. Пре само нешто више од сто година било је сулудо и помислити да би се на неком пословном положају од важности и ауторитета могла затећи жена. Мушкарци су претежно били ти који су зарађивали новац, доносили битне одлуке, једном речју - шефовали. Женама је преостајало да се задовоље улогом домаћице, бринући о деци и кући, пружајући безрезервну подршку свом мушкарцу. Ако би се и одлучиле за самосталност и могућност да и оне „доносе храну на сто”, чекали би их слабо плаћени послови продавачица, секретарица, дактилографкиња. Данас више није тако. Жене су себи крчиле пут, корак по корак, у борби за једнака права. Право гласа, право на образовање били су почеци новог позиционирања жена у двадесетом веку. Од краја Другог светског рата права жена уписана су у Повељу Уједињених нација и од тада настаје заокрет у поимању мушке и женске сфере деловања.

Данас је готово излишно говорити о „мушким” професијама. Сведоци смо бројних примера жена које заузимају битне позиције у областима које су доскора биле резервисане искључиво за мушки род. У политичкој арени даме више нису страна појава. Поменимо Кондолизу Рајс која је саветник за националну безбедност америчког председника, затим Хилари Клинтон - сенаторку решену да постане прва жена председник у историји САД. У Немачкој, функција канцелара је такође женског рода - Ангела Меркел, а у Индији је на месту шефа државе однедавно Пратиба Патил.

Ни војска као симбол мушког делокруга није остала имуна на пробој припадница женског рода. У војскама земаља НАТО има око 10 одсто жена. Највише их има армија Мађарске 17,5 одсто, следе Летонија са 16, Француска са 13, Велика Британија са 10,5 и САД са девет одсто.

Небо је граница - више не! Валентина Терјешкова 1963. године постаје прва жена у космосу. Једно од највећих имена данас је Ејлин Мари Колинс која је провела 537 сати у свемиру чиме се сврстала у категорију „летачких ветерана”. Такође је и прва жена командант шатла. Ни у шоу бизнису ситуација није другачија. Најбољи пример успеха, моћи и утицаја је свакако Опра Винфри. Рођена у сиромашној породици у Мисисипију, она је данас најбогатија жена у свету забаве са зарадом од 225 милиона долара годишње.

Тако стоје ствари у свету, а каква је ситуација у Србији? Жене су присутне у политици. Текући скупштински сазив усвојио је измену Закона о избору народних посланика и установио квоту од 30 одсто заступљености припадница женског пола. У активној служби Војске Србије ангажована је 181 жена на дужности официра, подофицира и војника, што је 0,3 одсто професионалних припадника војске. Многе жене се налазе на руководећим местима у разним фирмама, тако да и у области бизниса даме стварају за себе боље позиције. У Србији су после 2000. године постепено успостављани институциони механизми за побољшање положаја жена, тако да данас постоје Одбор за равноправност полова Скупштине Србије и Савет за равноправност полова при Влади Србије.

„Може се рећи да је, у савременом друштву, остварен значајан напредак у еманципацији жена, у свим областима и на свим просторима. Ипак постоје многи случајеви у којима се жена налази у подређеном, угроженом, па и нехуманом положају. Мноштво традиционалних и патријархалних друштава и даље остварује тежњу да жена остане заробљена у приватном домену, везана за кућу и децу, да буде далеко од јавне сфере друштва и слободног грађанског живота”, каже културолог Дијана Кузмановић. „Постоје бројни облици којима се жена у савременим условима потискује на маргину друштва. То почиње до самог рођења, наставља се у детињству кроз васпитање и припрему за ′женске′ послове, одабирање ′женских′ школа. Ако се узму у обзир услови општецивилизацијског напретка света и активности појединца онда је побољшање положаја жена могуће кроз сталне активности неофеминистичких покрета и грађанских иницијатива у којима ће оне стално указивати на свој положај, путеве и начине његовог побољшавања. Стање је све у свему много боље, што доказују многобројне представнице женског рода укључене у битне токове економског, политичког и уопште друштвеног живота”, додаје Дијана Кузмановић.

Борећи се за своја права и положај, жене сваким даном остварују напредак у креирању будућности која ће бити праведнија, лакша и слободнија за генерације жена које долазе. Остаје нада да ће доћи до такве равноправности да жена председник, жена власник компаније или жена астронаут неће бити изузетак, већ нормална појава.

Ивана Крстић
[објављено: 30.11.2007.]


Izvor: Politika

Ослонац на слабији пол

Статистичари феминистичке провенијенције баратају податком да просечна српска жена за храњење, купање и пресвлачење наследника дневно потроши 67 минута, за дневну шетњу малишана утроши око 40 минута, пола сата инвестира у помоћ деци у изради школских задатака, а у дружењу и разговору с клинцима проведе сто минута дневно. Ту није урачунато време које проведе у молитвама да што касније сване дан када ће кћерка тражити да се пријави на неки кастинг за манекене и фото моделе, а син одустати од бубања хемијских формула и пожелети да се пријави на аудицију за „Великог брата” и изда аутобиографију својих несташлука из средње машинске школе.

Ова статистика постаје занимљивија када се упореди с податком да српски власници Адамове јабучице за оперативне послове око наследника пожртвовано потроше једанаест минута дневно – углавном у игри и дељењу васпитних лекција.

Просечна српска жена своје судбоносно „Да” изговара средином треће деценије, након што је мање или више успешно разрешила дилему – да ли да пред матичара изведе маминог сина, који је за борбу са животом квалификован колико и алпинисти-аматери који у освајање Килиманџара крећу с мапама северноиталијанских језера или татиног сина који од школе има „вишу уличну”, а од тате породични бизнис у коме му је Интерпол главни инострани партнер. 

На венчању просечне српске жене обично је свекрва та која хвата „бидермајер”, а сцене из антологијске серије „Позориште у кући” којима се од срца смејала цела бивша Југославија, јесу исте оне ситуације због којих плаче петина становника садашње Србије. Проучавајући фенг шуи уметност уређења стана, она врло брзо долази до закључка да је за срећу и благостање свих чланова њене породице битније да се из дневне собе избаци свекрва, а не фикус.

Просечна српска жена нема времена за фризера, козметичара, рекреацију и лекара, а нема времена ни да оде и прими награду „хероина социјалне транзиције”, коју јој свих ових година додељују социјални аналитичари, одајући јој признање за очување породице у времену које је прохујало с вихором ратова и беде. Јер све своје слободно време она посвећује видању рана својој јачој половини, чија је ментална стабилност крхка попут порцуланске балерине из бакине предратне витрине и чији је мушки „его” у транзицији страдао фаталније од Наполеонове војске у бици код Ватерлоа.

Младе даме које не желе да конкуришу за портрет „просечне” и које су на олтару пунолетства положиле све илузије о љубави у рентираном стану с погледом на новобеоградски бувљак, кренуле су у лов на крупну транзициону дивљач. Наоружане силиконским уснама, мегабрусхалтерима и микро сукњицама, модерне предаторке крећу у лов на српске капиталце, надајући се да ће баш оне заузети место на „Фендијевој” кожној гарнитури и с репортерима таблоида весело чаврљати о плановима за опремање дечје собе.
На високим потпетицама оне сваке вечери хрле ка Улици Страхињића бана и претварају Силицијумску долину у бесконачну модну писту по којој корачају њихове двојнице испегланих коса, пробушених пупкова и грудима који пркосе сили гравитације. Злобници тврде да се у овом дорћолском кварту склапа више купопродајних аранжмана него на Њујоршкој берзи. Купују се младост и лепота. Продају се душе. Сваки њихов излазак је судбоносно улагање у будућност, а њихова тела најважнији су улог у лутрији чији је главни згодитак спас од малених собица на периферијама новобеоградских блокова. И бежање од скице за портрет „просечне српске жене”.

Катарина Ђорђевић
[објављено: 02.12.2007.]

Izvor: Politika

zar je potrebno i dalje polemisati ?

svima je jasno ko je jaci pol 

a ako nekom i dalje nije jasno, sad ce Davidovac da objasni ...

nije tu trenutno...pricekajmo 

Slave su u toku, ždere, pije i ako odgovori biće pod gasom...pa zato se to neračuna...

gospode....

 
znam ja jednu devojku trenirala je samnom Dzudo 2 godine i ja sam prosto ubedjen da je ona jaca od 90% muskaraca koje ja znam 

Ha žensko strpljenje, hrabrost i lukavost  pokazuje  ko je jači pol

Ispravi me ako gresim... ali u dzudo snaga i nije toliko vazna...