Самим тим, немој се кресати са људима који не читају књиге.

Izvini sto ti postavljam mozda glupo pitanje, ali jednostavno niko do sada nije mogao da mi da dovoljno dobar odgovor (barem meni) na ovo pitanje: Ja volim da citam. I citam, u odnosu na druge ljude prilicno dosta (2-3, ponekad i 4 knjige nedeljno) ali _sve_ knjige koje sam do sada procitao su bile non-fiction tj. sve su bile relativno strucne knjige koje bi ti na pocetku rekli "ovo je "problem"" i onda ti kazu sve o problemu i o resenjima (preterujem mnogo u ovome ali samo da bi preneo poentu ). Ja jednostavno volim da kada procitam knjigu, mogu specificno da znam sta sam naucio, sta sam korisno dobio iz nje, sta mogu odmah da primenim u svom zivotu da dobijem odredjene rezultate. I zbog ovog razloga sam uvek imao neke negativne asocijacije kada su u pitanju dela slicna onima koja si ti nabrojala - fiction. I tako da moje pitanje je, zbog cega bi ja trebalo da citam takvu vrstu knjiga? Nemoj pogresno da me shvatis, ja nisam protiv takvih knjiga, vec samo nisam nasao ni jedan dovoljno dobar razlog da izaberem fiction a ne neku non-fiction knjigu.

PS. izvini ukoliko je sve ovo malo ne jasno i ukoliko nisam bas najbolje formulisao sve ovo ali praznik je i pije se

Ja ti preporucujem da pogledas sve domumentarce adama curtisa....

Kako si uspeo da za 7 dana procitas 3-4 knjige? Pa ja jednu knjigu od 300 strana citam najmanje mesec dana, i to da sam redovan, ako hocu sve lepo da ukacim i zapamtim.

300 strana x ~400 reci po strani = 120 000 reci / 300wpm = 400 minuta = 6.6 sati po knjizi (sobziorm da ima 168 sati nedeljno, ima vremena). Naravno, sve ove brojke zavise i od vrste knjige koju citas jer npr. ne mozes da citas fiziku/istoriju/isl istim tempom kao neke knjige koje nisu toliko popunjene specificnim informacijama.

Takodje, pre nego sto uopste krenem da citam knjigu, 'proletim' kroz nju nekoliko puta veoma brzim tempom cisto da bi dobio osnovni smisao i glavne ideje knjige, i posle samo krenes da citas da bi popunio detalje (ili dobijes dobijes dovoljno informacija i ne moras ni da citas knjigu na prvom mestu )

Prvo i osnovno - ne postoje glupa pitanja.

Drugo, knjige koje sam nabrojala (tačnije, autore) spadaju u samu klasiku domaće i svetske književnosti. Psiholog, na prvom mestu, mora da bude Čovek. Široko obrazovan Čovek. Nema stručnosti bez ove vrste obrazovanja, isto kao što nema obrazovanja bez čitanja, ma koja struka bila u pitanju.

Čitanje nas menja, širi nam vidike. Ja u svojoj glavi mogu da zamislim kako je izgledao miris Sankt Petersburga iz 19. veka, a nikad nisam bila u tom gradu i rođena sam mnoooogo kasnije. Kako? Čitanjem! Saživljavanjem sa pričom, likovima, sa porukom koje neko delo nosi. Kad shvatiš da su savremeni problemi čovečanstva isti oni problemi koji se tiču čoveka o kojima su ljudi pisali pre 200 i više godina. Samo kroz knjige možeš uhvatiti tu nit koja povezuje sve ljude, bez obzira kad i gde živeli.

Ovo ti sve govorim kao čovek čoveku, ne kao psiholog budućem psihologu. Naravno, ništa se ne mora. Ako je tvoja ambicija da to završiš pa do kraja života da radiš u nekom Domu zdravlja za 30.000, onda ništa. Ako je tvoja ambicija da živiš svoj smisao, da kroz struku i znanje od sebe napraviš boljeg čoveka, onda biraš teži put kojim na duže staze profitira tvoj duh, ma čime se bavio.

Ако смем да се умешам


На страну ово што колегиница изнад рече, слика друштва/града и прилике времена у којем је радња неке од тих књига смештена, разумевање или прихватање различитих перцепција које се прожимају кроз дело, као и увек неизоставно обогаћивање свог речника... машта је главна ствар. Бар за мене. Знање из одређене струке које стичеш читањем за њу намењене стручне литературе је супер, али то су само сувопарне чињенице. Ту нема маште. Колико си маштовит, толико си креативан. Колико си креативан, толико си оргиналан. Колико си оригиналан, толико си... па сам ти.

А те фикшн књиге су ту, не да те толико науче машти, колико да је инспиришу.

Svaku knjigu treba citati najmanje dva puta...jednom kad ste godiste glavnog junaka...i jos jednom kad imate godina koliko i pisac....

Shakespeare.

SVE!

Bambina, kod mene je recimo drugacije.
Kada kazes da zamisljas slike Sankt Peterburga dok citas knjigu, ja koristim  -vec vidjene slike- (televizija, novine, filmovi) tako da i nisam bas nesto kreativan po tom pitanju. 
Recimo, nisam u stanju da osetim zivost slike ako ne citam laganoo, bas onako polako moram da citam, da bih se uziveo...