Da ne sirimo dalje - osim reci stilski uvijenih u foliju, poenta je da je ovde pocelo nadmetanje ko znao bolje dapostavi kameru u odredjeni ugao. Takodje, postujem i ja to, ali sad da svi glume Felinija na temi gde ljudi dodju da razmene misljenje o filmu/seriji je samo vidi ukazivanja na to koliko nesto vise zna od ovog drugog. Strucnost se pokazuje na FDU, prakticnom radu i slicno, ovde se samo nastupa u fazonu kako mali Perica zamislja...

Ja sam komentarisao staticnu i generalno losu montazu.

Nije li Maja Milos zavrsila FDU? 

Sta god da je zavrsila, neces joj nista licno poruciti objasnjavajuci nama ovde filmsku ezoteriju.

Zato sam i rekao da ovo nije mesto za to. Napisati komenatar ili dva, dati neki svoj strucni ugao ako si u tome ili se zanimas je ok, ali sada edukovati clanove i terati svoju pricu definitivno nije za deo koji se bavi razonodom.

To je kao da odes na Sex i raspravljas se sa drkomanima o tome da li je pornicarka lepa, koje su idealne proporcije i  zasto je lose drzala noge u odredjenoj pozi.

Ovo nije deciji leksikon, vec forum na kom se vode diskusije. Onaj ko ne zeli da mu se misljenje dovede u pitanje ne treba ni da postuje po forumima, vec da popunjava mirisljave leksikone. Nije mi cilj da nekom nametnem svoje misljenje, vec da o svom i tudjem diskutujem sa drugim ljudima. Ako je to lose ili zabranjeno - tuzi me. Jedino sto objektivno skodi ovim diskusijama je sveprisutni butthurt kod ljudi koji odbijaju da o filmu diskutuju, a i dalje se javljaju sa komentarima na ucesnike u diskusiji. Recimo, mene ne interesuju navijacke strasti, medjusobno ustekavanje na temama , astrologija, drkomanija etc. , pa na teme ne upadam sa komentarima tipa: "sta ste vi? selektori?".


Protiv Maje Milos nemam nista licno. FDU si ti pomenuo kao sinonim za poznavanje filmske umetnosti. Njenom poznavanju i radu mogu da sudim na osnovu njenih dela. Klip je njen debitantski film i kao takav ne pokazuje ni trunku potencijala. Ona me kao licnost ne interesuje, vec kao filmotvorac.


Cemu sluzi ova tema ako u njoj necemo da diskutujemo o filmu? Film nije pornic da se o njemu sudi na osnovu kvaliteta bataka glavne glumice. Ko ne zeli da ucestvuje u diskusiji neka je zaobidje bez komentara. Na svaki komentar u vezi filma cu odgovoriti ako imam sta da dodam.

Pošto sam jedna od malobrojnih ljudi na ovoj temi koja je izjavila da joj se film dopao, a imam i višak slobodnog vremena i akutan napad lenjosti, objasniću šta su, po mom skromnom i nadasve subjektivnom mišljenju, kvaliteti ovog filma.

Nisam poznavalac režije, fotografije i ostalih filmskih tehnika i aspekata filma, ali mislim da umem da prepoznam dobru režiju kad je vidim. Ovde su neke scene (one snimljene mobilnim, navodno) namerno loše urađene, kako bi se dobilo na sirovosti i autentičnosti, kako bi se scene koje se na taj način vide prikazale što brutalnije. Mislim da se u tome uspelo, ali sveukupnu režiju ne mogu da ocenjujem jer o njoj nemam dovoljno znanja.

Što se tiče te čuvene poruke filma, mislim da je film sa te strane odličan i da nosi zapravo višeslojne poruke. Na najopštijem nivou, ovo je, kao što već rekoh, film o mladoj adolescentkinji koja odrasta u manje-više tipičnim uslovima (ide u školu, hormoni pucaju sve u 16, "izgubila glavu" za lokalnim dripcem, roditelji brinu svoje brige, itd.). Sve što sam videla u filmu, a tiče se Jasninog društva, načina na koji se ponašaju, komuniciraju, opijaju itd. čini mi se autentičnim, jer znam da se dobar deo današnje omladine tako ponaša i ne mislim da je to tragično. I moja generacija (a ne tako davno smo bili u tim godinama) imala je takve vrste katarzi, samo su ove današnje intenzivirane usled pojave tehnologije. Nemojte mi reći da nikad niste videli na Fejsu klinke koje se slikaju u gaćama i brusu i misle kako je to superkul, jer za druge modele ponašanja i ne znaju, a uticaj okruženja u tim godinama je ogroman.

Najjači lik u filmu mi je Jasnina mama, koja se trudi da bude dobar roditelj najbolje što ume, ali je rastrzana između bolesnog muža i ćerke tinejdžerke, tako da se neretko služi emocionalnim manipulacijama, što dodatno doprinosi otuđenosti između nje i njenog deteta. Jasna je letargična, nezainteresovana za sve osim za izlaske, opijanje, jurenje Đoleta, što je prilično tipičan profil tinejdžerke, osim ako ste svoju adolescenciju proveli u internatu na Sorboni gde za ručak čitaju Sartra, a za večeru ogranizuju Kafkin čitalački klub.

I odnos sa ocem je zanimljiva priča jer reflektuje Jasnin konflikt između želje za odvajanjem od roditelja uz istovremenu potrebu da sa njima bude bliska. Taj konflikt prolaze svi adolescenti i on nije ni malo jednostavan. Kad se tome doda uticaj Jasnine majke, dobije se kompleksna porodična slika u kojoj su Jasnine potrebe ostavljene po strani i doprinose njenoj konfuziji u lociranju svog mesta pod suncem.

Uticaj koji rast u takvom okruženju ima za Jasnu ogleda se upravo u tom alkoholisanju, drogiranju, seksu, koji vode još većem otupljivanju. Kad se svemu tome dodaju hormoni koji su do plafona, dobijete jednu pogubljenu devojčicu kojoj su smisao života žurke i opsesija za momkom u koga je zaljubljena koja ide do granice seksualne eksploatacije. Ali seks i poniženje su jedini način na koji može da mu se približi. Ne vidim u tome ništa osobito strašno, klinke to rade sve u 16, samo ova to radi sa jednim likom kojim je opsednuta. Da se ne vide eksplicitne scene njihovog seksa i kulminacija seksualnih dešavanja između njih dvoje, ne bi toliko bolo oči. Bili bi samo dva napaljena tinejdžera koji se jebu u školskom WC-u, ali te scene su i ubačene kako bi se videlo kako to stvarno izgleda, a ne onako kako mi to zamišljamo, interpretiramo ili ne.

Scena kada je Jasna na praksi na pedijatriji i povraća kada im sestra kaže da deca umiru i da na to otprilike moraju da se naviknu mi je jedna od najboljih u filmu, jer prikazuje da i pored emocionalne zatupljenosti, do Jasninog mozga dopire životna beda i nesreća koja je svuda oko nas. Da je oklop koji stvara oko sebe samo iluzoran i da je i te kako pogađa sve što se, na prvom mestu, dešava u njoj, a zatim u spoljašnjoj sredini. U toj sceni se vidi da je ona tempirana emocionalna bomba i da je u principu sve što želi prihvatanje i ljubav, a način na koji to pokušava da dobije je na pogrešan i destruktivan po nju, ali samo do određene granice, kasnije će se ispostaviti.

Zatim, eskalacija njene veze sa Đoletom - od pušenja u WC-u do toga da oni razgovaraju, dele njene životne nedaće, upoznaje njene roditelje. Onako emocionalno osakaćeni, znaju samo jezik seksa, ali na kraju ipak iz tog meteža nastaje nešto što liči na ljubav, samo iskazana na način koji jedino znaju upravo emocionalno osakaćeni ljudi u kakve oni, od početka filma, izrastaju. Nešto pozitivno, iako takođe brutalno, izrasta iz celog tog haosa napravljenog zatupljivanjem, udaljavanjem, brutalnošću.

Po mom mišljenju, najjača poruka ovog filma je da i život u totalnom haosu, najpre emocionalnom (Đole je psihopata u najavi, ali njegovu priču ne znamo; Jasna ima bolesnog oca, majku izgubljenu između vaspitavanja dece i nege bolesnog muža, usamljena je i bez ijednog intenzivnog toplog i negujućeg ljudskog odnosa za kojim ona kroz ceo film prosto vapi), ti i takvi emocionalno sjebani ljudi ipak mogu da se približe, pronađu neki zajednički jezik i osete ljubav koju znaju da iskomuniciraju na takođe sjeban način.

Još jedan psihološki jako bitan aspekt je razvoj seksualnosti, što je razvojna kriza kroz koju prolazi svako. Uzori koje ove klinke imaju su nakaradni (turbo folk na prvom mestu), tako da oni i ne znaju na koji način mogu da ispolje svoju seksualnost a da to ne bude na pornografski i za ženu degradirajuć način. Što jeste model ponašanja koji se u ovoj zemlji ne samo uočava, već i agresivno podstiče (i ne važi, kao ni bilo šta u ovom filmu, samo i specifično za našu zemlju).

Ovaj film nije slika Srbije, niti je slika svakog tinejdžera u Srbiji. Ovakvih priča imate svuda - otuđenost, usamljenost, a nadasve uticaj dominantne subkulture u (u našoj zemlji to je, svidelo vam se ili ne, turbo folk i njegove nakaradne heroine). Ne znam ni odakle ta potreba da se filmovi poistovećuju sa zemljom porekla, taj kriterijum je potpuno besmislen i filmovi ne treba da se snimaju u reklamno-propagandne svrhe, sa lažnom sladunjavošću kako bismo ostavili utisak da živimo u sreća-sreća-radost okruženju (ne samo mi, to je daleko globalnije nego što se čini, samo smo svedoci onoga što nam je pred očima pa nas samim tim više i pogađa).

Način na koji je ova priča ispričana sigurno nije na nekom bog zna kakvom nivou, ali sama priča je odlična, psihološki izuzetno slojevita, brutalna ali na kraju ipak topla i optimistična na bizaran način koj je daleko svakodnevniji nego što su ljudi to skloni da priznaju. Jedini problem je što su ljudi u najvećoj meri zgađeni (da li scenama seksa, lošom režijom ili čime već što vređa njihov ukus), pa ne vide aspekte filma u kojima i sami mogu da se identifikuju (kao što svako može, i ne, to ne znači da ste kao tinejdžer išli okolo i pušili ljudima po WC-ima, već da ste i sami bili u procesu odrastanja, koji sa sobom nose krizu identiteta, razvojne teškoće koje svi bez izuzetka prolazimo, ambivalentan odnos sa roditeljima, pogrešne uzore ili opštu nesnađenost u svetu koji nam deluje kao da su nas iz bezbrižnog detinjstva jednog jutra probudili i bacili u svet u kom više nismo deca, a nismo ni odrasli, u kom želimo bliskost, ali ne znamo kako da je tražimo, u kom ne možemo da prihvatimo intenzivnost emocionalnih i seksualnih stimulusa koji dolaze iz okoline i nas samih).

Evo, da ne bude da sam samo došla i posrala se na temu, ovo je moje viđenje ovog kontroverznog (a broj strana ove teme to potvrđuje) filma čija suština prevazilazi njenu formu, što vam se kao filmofilu možda ne svidi, ali se meni (i sa pozicije moje struke) neizmerno dopada, jer je na neki bizaran način potpuno realističan.

Auuuu....jel moze ovo ukratko....ja sam naviko da ucim iz skripte 

Hteli ste da napišem koja je poruka filma, eto vam ga sad. 

контроверзан је A Clockwork Orange,Lolita,неки пазолинијеви филмови...овај урадак маје милош никако не може бити контроверзан

мени је интересантно да особа која потенцира турбо фолк као извор свих наших несрећа обожава да слуша рамба амадеуса...која је разлика између турбо фолк хероина и препоштеног пушића? нема је...он јесте турбо фолк

Od onolikog teksta ti si se uhvatio za reč "kontroverzan"?

Od onolikog teksta, ti se pozivaš na moje slušanje Ramba Amadeusa koje nisam na ovoj temi spomenula nijednom?

To ima veze sa onim što sam napisala - kako?

написах нешто али сам обрисао...

само ћу рећи да нема никакве везе,да сам погрешио и да се извињавам