Dobra javna zdravstvena zaštita podrazumeva i značajnija ulaganja
Izdvajamo za lečenje sedam puta manje nego Slovenci
Autor: Z. Luković, N. Erac | 29.12.2007 - 09:22




Svaki Francuz troši godišnje u proseku po 3.318 evra na lekarske usluge, što Francusku svrstava na četvrto mesto u svetu po potrošnji u zdravstvu. Naravno, mi nismo ni približno blizu i 235 evra, koliko se prosečno za iste namene troši u Srbiji, deluje poražavajuće, mada ekonomisti i nadležni u Ministarstvu zdravlja tvrde da se s obzirom na opšte siromaštvo ulaže i preko objektivnih mogućnosti države. A gde smo u odnosu na zemlje u okruženju, svedoči podatak da se u Sloveniji za te namene izdvaja više od 1.400 evra.

- Često se ponavlja zabluda da je naša javna potrošnja za zdravstvo velika, što nije tačno - uporno tvrdi ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević. - Radili smo analize na osnovu dostupnosti međunarodnih podataka, koristili smo i strane konsultante i kada se uporedimo s Mađarskom, Češkom, Slovačkom i Slovenijom, naša potrošnja za zdravstvo iz bruto nacionalnog dohotka procentualno je gotovo ista kao u pomenutim zemljama, ocenjuje ministar.
Za javno zdravstvo izdvajamo nešto iznad pet odsto bruto nacionalnog dohotka, što je dva puta manje nego što se daje u Francuskoj. Naravno, i u apsolutnom iznosu trošimo mnogo manje nego druge razvijene zemlje. Analize u Zavodu za zdravstveno osiguranje pokazuju da potrošnja za medicinski materijal, intervencije, lekove, stalno raste, da je utrostručen novac koji je dat za najskuplje protokole lečenja pa je znatno povećan broj urađenih kateterizacija, operacija srca, kukova, a potpuno je rešen i problem pejsmejkera: godišnje ih se bez problema ugradi oko 1500. Ipak, statistika kaže da po stanovniku u Srbiji za zdravstvo trošimo oko 230 evra, što je oko sedam puta manje nego u Sloveniji.
- U budžetu za 2008. godinu značajnije su prepoznate potrebe da država mora da plati osiguranje za ljude koji nemaju sopstvene prihode. Takvih je milion, a više od 700 hiljada su nosioci zdravstvenog osiguranja - kaže ministar Milosavljević.
Zdravstvo je oblast koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Posebnost se ogleda u činjenici da je,kada su u pitanju život i zdravlje, prag osetljivosti veoma visok. Logičnost toga ne treba posebno obrazlagati. Ono što je važno znati, vidljivo je u činjenici da savremena oprema medicinskih ustanova, neophodni materijali i sredstva, sve faze lečenja iziskuju sve više novca.Primera radi, Klinički centar Srbije koji predstavlja vrh tercijernog sistema zdravstvene zaštite u državi je i referentna ustanova za praktično sve oblasti kliničke medicine i mesto gde se zbrinjavaju sva komplikovana oboljenja. Klinički centar Srbije raspolaže sa 58 operacionih sala i 59 operacionih stolova, a sastoji se od od 22 instituta i 5 zdravstveno-medicinskih centara. Sve to i te kako košta.
- Naredne godine u opremu i investiciono održavanje biće uloženo i milijardu i po dinara od poreza na cigarete, takozvani duvanski dinar, a počeće i realizacija projekta Klinički centri Srbije u koji će Evropska investiciona banka uložiti 200 miliona evra do 2011. godine. Ukupna ulaganja u zdravstvo do 2010. dostići će iznos od 500 miliona evra - predočava ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
Zabluda je, tvrdi Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje da zdravstvo Srbije troši mnogo, da je neefikasno i da građani samo u Srbiji moraju da izdvajaju dodatna sredstva iz džepa i čekaju na zdravstvene usluge.
- I bogate zemlje poput Velike Britanije susreću se sa dugačkim vremenom čekanja na pojedine intervencije, kao što je ugradnja veštačkog kuka ili bajpasa. Zaboravlja se da svuda postoji izdvajanje iz džepa, participacija i da osiguranik nigde nema neograničeno pravo izbora gde će mu usluga biti pružena - kaže Svetlana Vukajlović.
Kada je reć o izdvajanju i trošenju, direktorka Vukajlović predočava konkretne podatke:

- Budžet za celu Srbiju bio je u godini koja prolazi manji nego za grad Beograd. Standard srpskog zdravstva je direktno povezan sa ukupno odvojenom sumom osiguranika iz koje se finansiraju zarade za preko 100.000 zaposlenih u zdravstvu, plaćaju energenti koje troše zdravstvene ustanove, kupuju lekovi, implantati, medicinsko tehnička pomagala, sanitetski i drugi potrošni materijal, tvrdi Svetlana Vukajlović.
Značajnu pomoć u opremanju zdravstvenih ustanova u Srbiji, izvan budžeta i para Nacionalnog investicionog plana, predstavljaju donacije.
- Već skoro deset godina firma „Erikson“ poklanja dva puta godišnje aparate za savremenu dijagnostiku i lečenje. Tako smo dobili aparat za monitoring vitalnih funkcija, za kontinuirano 24 časovno merenje krvnog pritiska, za ultrasonografsko ispitivanje abdomena, pumpe za intravensku primenu lekova i nedavno urospin - stimulator za reedukaciju, da deca koja imaju funkcionalni poremećaj mokrenja ponovo nauče da mokre. U proseku vrednost ovih aparata je od 10.000 do 20.000 evra. I od farmaceutskih firmi često dobijamo pomoć za popravku odeljenja, nameštaja, zatim klima-uređaje - kaže Amira Peco-Antić, načelnik odeljenja za nefrologiju u Tiršovoj.
Posebno pitanje u zdravstvu, sa aspekta finansija, jeste vezano za plate zaposlenih. U svim evropskim zemljama na zarade u zdravstvu odlazi 50 do 60 odsto ukupnog novca namenjenog ovoj oblasti, 15 do 16 odsto na lekove, 5 do 6 odsto na isplatu naknade za bolovanja... Dakle, isto ili slično kao kod nas, ali opet u procentima, a ne u apsolutnim iznosima.
Bolesti krvotoka vodeće
Bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, povrede i trovanja i poremećaji mentalnog zdravlja vodeći su problemi u zdravlju stanovništva Srbije, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“ u Beogradu.
- Više od polovine svih smrtnih ishoda u 2006. godini, čak 57,3 odsto uzrokovano je bolestima sistema krvotoka, a skoro svaka peta osoba umrla je zbog maligniteta tumora. Povrede i trovanja uzročnici su smrti 3,8 odsto stanovništva Srbije. Od komplikacija šećerne bolesti prošle godine umrlo je 2,5 odsto, a od opstruktivnih bolesti pluća 2,3 odsto stanovnika - kaže doktor Ivan Ivanović.

Potrošnja na zdravstvo po stanovniku
Srbija    
Slovenija   
Slovačka   
Mađarska   
Hrvatska

235   
1.438   
565   
800   
609


Prosečna dužina življenja
zemlja     muškarci   Žene

Srbija   70   75

Slovenija   74   81

Slovačka   70   78

Mađarska   69   77

Hrvatska   72   79

Bugarska   69   76

Francuska   77   84

Nemačka   76   82

Engleska   77   81

Švajcarska   79   84

Austrija   77   82

Najčešća oboljenja i intervencije u bolnicama i stacionarima
srce i krvni sudovi 15,13
tumori 11,87
sistemi za varenje 9,60
trudnoća, porođaj 8,36
koštano-mišićna 7,98
Brojke su iskazane u procentima

Izvor: Blic

zalosno, ali protiv istine se ne moze

a ono neprijavljeno?! mislim mito i korupcija.