Iako smatram da je Kurir jedna znj novina, moram da odam priznanje autorki za sjajan tekst...
Rekla je sve ono sto i ja osecam prema novokomponovanim vernicima...

---

Kulturna deratizacija

Kiselkasto pravoslavlje

Olga Stojanović

Otvoreno pismo novokomponovanim vernicima

Poštovani novokršteni pravoslavci, tokom tromesečne slavske sezone, uključujući i julijanske božićne praznike, nagledala sam se, kako javnih, tako i privatnih manifestacija "slatkog pravoslavlja", s kiselkasto-gorkim ukusom u mom ličnom doživljaju. Da ne zaboravim da pomenem i šestonedeljni post, tokom kojeg su se viđene dame ugojile od oraha, a još viđenija gospoda od somova i sortnih vina. Ta gospoda su, u stvari, sortni somovi, koji ovlaš vezuju kravatu, jer se već decenijama kupaju s pionirskom maramom, vezanom u mrtvi čvor. Aktuelno, u đakuziju. A, pušu li dame? Pušu i metanišu i razmenjuju posne recepte, uz međusobnu razmenu najnovijih modela bodija i čarapogaćnika. Šta bi na to rekao Pahomije? Naravno da bi ostao ravnodušan na sredovečnu populaciju oba pola. Jer deca, još uvek, niti poste, niti puše.

Evo zašto sam kivna na kiselkasto pravoslavlje, koje sam u ranom detinjstvu, krajem mlađeg kenozoika, doživela kao slatko. Zato što sam krštena u drugom mesecu života i tog svečanog čina se, naravno, ne sećam, kao što se prenatalno ne sećam ni sveštenika koji nam je, o slavi, svetio vodicu. Zato što nas komunisti nisu slali na Sveti Grgur jer slavimo slavu, niti sam izbačena iz škole, pošto sam na Božić čekala položajnika, pa sam, tako, propustila prva dva časa: poznavanje prirode, a naročito društva. Zato što mi se osnovna škola - i tada - zvala "Sveti Sava", zato što sam se u prvom osnovne, dok se većina dece hvalila rečenicom "tata mi je revolucionar", istakla sintagmom ", a moj je reakcionar". Zato što sam u "Tanjugu", na dodeli paketića, pevala "Svetosavsku himnu", a u istoimenoj crkvi, partizansku poskočicu: "Daj mi majko iglicu i crvena konca, da sašijem titovku za Titova borca...".

Gnušam se novokomponovanih vernika jer su ojadili butik jeftinog crkvenog znamenja u ulici Kralja Aleksandra i pomešali svece, tako što su oni koji navodno slave Svetog Luku kupili Jovana, te je Luka ostao u suficitu, a Krstitelj u deficitu, uz stalno štancovanje uvek traženih Nikole i Đorđa, razaznatljivog zbog aždaje, mada nikom nije bivalo jasno zašto Alimpije "izranja" iz bunara i da li se pale dve sveće, za Kuzmana i Damjana i da li za Svetog Arhanđela ide samo šlag, pošto žito otpada jer je Mihailo, navodno, živ...

U posebno ritualnom proslavljanju krsnih slava, s pijetetom, od viskija do Kratošije, da ne kažem od Irske do Đevđelije, naročito prednjače penzionisani udbaši, valjda zbog asocijacije da su i sveci imali "tajnu službu", u okviru koje je i jedna svetica imala svoj kontraobaveštajni zadatak, a zvala se, ničim ne pobuđujući sumnju, Paraskeva. Imućniji sinovi i kćeri ovih potonjih, naručivali su "umetničke ikone", mislim, "originalne ruske", od studenata Likovne akademije koji nisu overili treći semestar, te bi im se u "đuture-dilu", potkrala i po neka Bogorodica, koju bi stavljali u regal, ponad impresivnog metra Vojne enciklopedije SFRJ.

Na koliko sam samo krštenja mojih pedesetogodišnjaka, onomad, bila kuma, koji, na sreću, nisu potapani u bure, jer iz njega ni Amfilohije sa telohraniteljima ne bi mogao da ih izvadi, te sam u takvim prilikama morala uvek da se odričem jednog te istog lika, koji se psudonimom zove Satana, mada bih se radije odrekla upravo krštenih, koji posle navale u kafani na špricere, ko nekrsti. Satana im u tome i mnogo čemu još - nije ravan.

Te ovi, sa sličnim kumovima, okupe "dečicu" za Badnje veče i namuče ih posnom hranom, sve do ponoći, kad treća generacija novokomponovanih odlazi na splavove, da igra trbušnjake i sluša narodnjake. A neki od njih, stasali za prirodnu reprodukciju, već planiraju u kojem će hramu da krste potomka, u čemu popularnošću prednjače manastiri, ali su, bogme, ipak najprestižnije Markova i Saborna crkva.

A tek venčanja... Sa krunama na glavama. Ali, bato, nema razvoda ili je odveć komplikovan za brzometne odluke. Zato kanim da se sledeći put venčam u crkvi, na "Dina-karticu", kako se više, za života, ne bih razvodila. Jeste li primetili da se malokoji političar u aktuelnoj kampanji odrekao da je vernik?! Svi vuku krsnu slavu od pre Hrista. Samo je Liberalno-demonska-partitura u tome dosledna, jer jedino "od njih zavisi" da li će Hram svetog Save biti srušen, kako bi se na njegovim temeljima izgradio mega-multimedijski centar, sa lap-topom na kupoli. Ipak vam ne čestitam ni Srpsku novu godinu, jer sam je slavila kada je to bilo kažnjivo, već vam čestitam radni dan- sredu i lepo vreme u januaru. Amin.


Izvor: Kurir

Sjajan tekst, samo to nije nikakvo otkriće već realnost svuda oko nas. Nije spomenula Srbende za koje je pravoslavlje "nacionalna stvar" kao da ne postoje drugi narodi koji su takođe pravoslavni sa indentičnom religijom. Marksova teza o "kvantitetu koji prelazi u kvalitet" se pokazala pouzdano netačna, tako da sam prilično skeptičan po pitanju budućeg razvoja pravoslavlja među Srbima, jer mislim da će to novoverje ostati zadugo, kao i sve što je bilo negativno u Titoizmu uspešno opstalo.

Ništa novo, hrišćani su se uvek delili na pravoslavce, katolike, evangeliste, baptiste,... i one koji slave slavu.

Од новокомпонованих су једино гори "стари" а уображени верници...Док за ове прве још има неке шансе да се исправе и схвате суштину своје вере ови други је имају све мање гушећи се у сопственој величини док читају своје колумнице у трећеразредним новинама које,исечене у комаде,завршавају уредно закачене на клин некаквог радничког чучавца на градилишту...
Кажу да си оно што читаш....питам се да ли си и оно где издајеш да би те читали...

Dobra primedba, iljushin!
Masna priča o tome kako su on i njegovi bili ljuti pravoslavci u vreme komunizma, za svaku slučaj čuvajući na tavanu člansku kartu SKJ može ustrebati. Lažoborci se uvek prilagode i uvek imaju sjajnu prošlost, trenutno najpoželjniju, a na nama somovima je da to gutamo. Trska koji najmanji povetarac povija, sa nadom i svoju elastičnost.
A za te novoverne moslim da će generacijama ostati takvi, kao što se ogromna masa došljaka nikad nije adaptirala na Beograd stvarajući nove generacije neadaptiranih. Kvantitet ne prelazi u kvalitet.

Не вала,а и вера није вино па да је боља што је старија,или да је злато па да га патина краси,већ треба бити као извор добре воде-да истиче а никад не истече...(ако је патетика-извињавам се ...)

Ostre rechi Iljusun ali odmerene. Ipak tekst je dobar i tuzan u isto vreme. Sve se plasim da je strasno malo ljudi koji razume (oseca - da budem korektan) pravoslavlje - a posebno medju svestenstvom. Riba uvek smrdi od glave.

Najjadniji su mi oni koji tvrde da je pravoslavlje bilo zabranjeno u vreme komunizma, a onda naprave bolnu grimasu velike žrtve koja je propatila pod represijom. Znam porodicu, prijatelji smo iz detinjstva, uvek su se pridržavali pravoslavlja. Nisu trpeli nikakve represije, njegov matori je imao jako dobar posao, sticali imetak, deca im se školovala...

hah... napad novovernika na starovernike...


Ovo mogu da potpisem... To je slucaj sa mojom porodicom...
Jedan deda svestenik, drugi partizan... Ali partizan i komunista koji je krstio svoju decu, slavio slavu, nikad se nije stideo svog porekla... Pa, ipak... imamo je dobar posao, a moja mama i tetka su zavrsile dobre fakultete, nasle dobar posao, bile na vodecim funkcijama u svojim firmama...
I zato se meni gade ovi koji su danas na braniku pravoslavlja, nekad su jahali popove, a sa sobom vuku kofer pun grehova...
Nema to veze sa staroscu vere, vec sa tradicijom, kucnim vaspitanjem, obrazovanjem... Ako potices iz porodice koja ti od rodjenja ugradjuje odredjeni moralni kodeks, postoji velika sansa da ces i ti takav postati...
Ja sebe ne smatram vernikom, ni starim ni novim...
Ja zivim zivotom koji meni odgovara... a, to sto je taj nacin zivota moralniji i ispravniji od nacina zivota vecine novovernika, vernika uopste... to stvarno nije moj problem...
Pa, ipak.. ja dobijam zig nevernika i gresnika... 

"Eto babe sa kolačima, požurite deco!"

Interesantno kako to novoprekršteni i lažoborci smatraju da je to pravoslavlje tepsija kolača pa su rešili da zagrabe što više smatrajući da će toga ponestati.

Jedan od praznika kad se donese voda u crkvu na osveštavanje, pa se to onda odnese kući. Moja komšinica dovukla kanister od 20 litara. (pokušaj da joj objasniš!)

Slavski kolači su postali poveliki da bi se to što je osveštano u većoj količini moglo jesti. Od osrednje lepinje se pretvorili u monstrume kojima pop jedva barata.