Američki staford terijer

Karakter
Američki stafordski terijer je veoma istrajan pas koji voli da se igra. Sposoban je da ceo dan provede u igri i ponavljanju određenih radnji, tako da je obuka za njega prirodan i zabavan proces koji ga ne čini nervoznim. Zbog svoje uravnotežene naravi dobro se pokazao kao terapijski pas. Može mu se pripisati netrpeljivost prema drugim psima, ali se to može korigovati pravilnim vaspitanjem i pravovremenom socijalizacijom. Izuzetno je hrabar pas.

Izgled psa
Američki stafordski terijer mora odavati utisak velike snage u odnosu na svoju veličinu. To je dobro građen pas, mišićav ali okretan i graciozan, koji budno prati okolinu. Treba da je čvrst, ni dugonog ni hrtast. Glava je srednje dužine, duboka, lobanja je široka, mišići na obrazima veoma izraženi, stop veoma izražen, uši visoko usađene. Uši mogu biti kupirane ili nekupirane. Ako su nekupirane treba da su kratke, u vidu poluruže ili uspravne. Uši koje slobodno padaju se kažnjavaju. Oči su tamne boje, okrugle, smeštene nisko i veoma razmaknute. Njuška kod ovog psa je srednje dužine, zaobljena u gornjem delu i naglo se skuplja ispod očiju. Vilice dobro istaknute, donja je jaka i čvrsta. Usne su čvrste i dobro priležuće, bez delova koji vise. Gornji cekutići su u uskom dodiru sa prednjom stranom donjih sekutića (makazasto zubalo). Njuška treba da bude apsolutno crna. Vrat jesrednje dužine, snažan, lagano izbočen, sužava se od plećki prema potiljku. Koža na vratu nije opuštena.Ramena su jaka i mišićava, a lopatice široke i kose.Rebra dobro zasvođena, duga prema zadnjem delu. Prednje noge dovoljno razmaknute što omogućuje pravilan razvoj grudi, koje su visoke i široke.Leđa su prilično kratka. Blago zasvođena od grebena prema trupu i ca umereno kratkom kosinom od od trupa prema korenu repa. Slabine blago uvučene.Rep jekratak u odnosu na visinu, nisko usađen, postepeno se stanjuje prema vrhu. Nije ni uvijen ni izdignut iznad leđa. Rep se ne kupira.Prednje hoge moraju biti prave, kosti su jake i zaobljene, podlaktice čvrste i prave. Zadnje noge su veoma mišićave, potkolenice su spuštene i nisu okrenute ni unutra ni spolja. Šape su srednje veličine, zbijene i čvrste. Korak kod ovog psa treba da je elastičan.Dlaka je kratka, gusta, čvrsta pri dodiru i sjajna. Dozvoljene su sve boje dlake, jednobojna, višebojna ili šarena. Nepoželjna je sasvim bela, više od 80% bele, crna sa vatreno crvenom i boja džigerice.Poželjna visina je od 45,72 cm do 48,26 cm kod mužjaka, i od 43,18 cm do 45,72 cm kod ženki. Težina od 26-30 kg. Kažnjava se depigmentacija njuške, svetle oči ili kapci bez pigmenta, suviše dug ili nepravilno nošen rep, predgriz ili podgriz. Mužjak mora imati oba testisa.

Istorijat
Nastanak američkog stafordskog terijera se vezuje za period 19. veka, kada su ljubitelji buldoga, podstaknuti popularnošću borbi pasa, odlučili da stvore rasu koja bi bila pravi pas za borbe. Ukrštajući rase koje su važile za najizdržljivije, najotpornije, i pre svega najjače, stvoren je pas snage buldoga ali manje veličine, što mu je omogućavalo veću okretnost i brzinu. Nazvali su ga bul i terijer (bull and terrier). Služio je za borbe pasa, ali je i intenzivno izvožen iz Evrope u Ameriku.
Kasnije je preovladala potreba za psima koji su korisni u domaćinstvu, te je ovaj pas našao svoju primenu u čuvanju imovine, stoke i kao pomagač u lovu. Različiti uslovi i način života uzrokovali su i različite tipove ovih pasa, pa je postala primetna i fizička razlika. Psi koji su odgajani na imanjima kao radni psi, bili su većeg i jačeg tela, i kako je vreme odmicalo oni su postajali sve popularniji i traženiji.
1936. je osnovan prvi klub pod nazivom "Staffordshire Terrier". Danas poznato ime američki stafordski terijer datira iz 1972. godine. Godine rada i stroga selekcija učinile su da ova rasa bude drugačija od prvobitne, tj. od američkog pit bul terijera. Postoji veoma velika sličnost između američkog stafordskog terijera i Stafordskog bul terijera.

Googlaj malo....

imam problem da kucu naucim da bude mirna u kolim, da li imate neki savet?. . . inace imam stene sar peja, ima oko 2 i po meseca. . . vec smo ga vozili kolima, ali ne mozes  ga naterati da sedi na jednom mestu

Ih bre, pa kako ce malo "dete" da sedi mirno

Obicno se savetuje da se pas (sveejdno da li je mali ili veliki) u kolima "drzi" u nekom boksu.

Moj pas lezi uvek na zadnjem sedistu, ali sa 10 nedelja ga i nisam nesto mnogo vozala. '
Drzala ga u krilu ( ako se dobor secam). Kasnije je sam shvatio da mora da lezi.
Tako ce i taj "tvoj" A i "tvoja rasa" je jako mirna ,harmonicna i uravnotezena.
Ali je sada nemirko, znatizeljan

ako nemas kavez u gepeku, sto je najsigurnije, onda kupi pojas za pse!

Odlicna ideja, moze cak i povodac da se koristi u ove svrhe. U EU je zapravo i propis da pas mora da bude
ili u boksu(naravno ne u zatvorenom gepeku) ili da bude vezan.

Nisam sigurna da li ima tih pojseva da se kupe kod nas, ali cu proveriti u svakom slucaju.  Kupila sam mu povodac pre neki dan i rekoh aj da probam da vidim kako ce da reaguje.  Nije bilo sanse da se natera da ide gde i ja, i cim bi se povodac nasao malo ispred njega odmah bi poceo da ga grize.  Kako ste resili taj problem sa vasim kucama?

Sto se tice voznje u kolima, ja sam rotvajlera naucio bez problema. Pre nego sto je prvi put usla u kola, vec je znala da poslusa na komandu "lezi". Prvih par puta je sedeo neko pored nje. Pre nego sto smo krenuli, ubacio sam je na zadnje sediste i rekao joj da legne, kad god je pokusala da ustane, taj neko ko sedi pored nje joj opet kaze da legne. Tako je naucila da s u kolima lezi, a sad sama i ulazi (sto u pocetku nije htela). Moj savet ti je - samo strpljivo, bez sile i bez ikakvog oblika straha za psa. Neki koriste i drugacije metode, ali je tvrdim da je ovako mnogo prijatnije za psa, a i mislim da je brze. Samo treba imati zivaca (bez toga nemojte ni da uzimate psa).

Sto se tice problema sa povodcem (pas ga grize) - trebala bi da naucis psa da cim mu zakacis povodac ide pored (sa leve strane, uz nogu). Kad uzme da grize - izvuci mu iz usta i nastavi. Mozes i da, kad vidis da krece da grize, mu zadas neku komandu tipa stop, sedi, lezi... i tako mu skrenes paznju na nesto drugo. Ovo nije velik problem, tj. nije ni problem, koliko sam razumeo, tvoj pas je stene, a takvo ponasanje je za stence normalno.

Ti si jako nestrpljiva Ja sam svom psu tek sa 12 nedelja pocela da stavljam ogrlicu i tu i tamo pokusavala sa povo(d)cem,
i ochajavala sto on odmah sedne i nece dalje. Mislila sam da nikada nece nauciti. Ali je sa 16 nedelja vec bio perfektan.
Samo strpljenje, nista drugo.  Morash malo da cimnesh povodac kad on stane ili hoce da ga grize i da mu kazesh NE ili FuJ
ili tako nesto odsecno. Shvatice za nekoliko dana. Videcesh. Pratimo razvoj sa nestrpljemo i saljemo jedan poljubac
u vlaznu njushkicu Moje pCeto i ja

tek sad vidim kako sam se pogresno izrazila! ...htjela sam reci zadnji dio karavan auta, jer jedino tu mozes imati kavez!...to je zakonski propis u EU...krsenje tog zakona kosta jaaaako puno!...a meni je, u stvari, najbitnije da je pas siguran u autu, jer nikada ne znas kad moras naglo zakociti ili hoce li te neko iza tebe udariti...ne bih mogla sebi oprostiti da se mojim psima nesto desi, a mogla sam sprijeciti!

Milane, moj rot ne smije mrdnuti dok ne dobije moju komandu...potpuno razumijem kad kazes da mirno lezi na zadnjem sjedistu...meni, licno, je to veliki rizik zbog drugih vozaca oko tebe!

Ma bre, mi kuckari se savrsheno dobro razumemo, cak i kada se pogreshno izrazavamo

Sigurno da si mislila na karavan,kombi ili tako nesto. Zato je stvarno  box idealan. Ali ja imam "lemuzine" ,
pa zato mora da bude na sedistima pozadi. Oba su njegova

Nisu svi psi kao rot ili nemacki ovcar da onako bez zadrshke slushaju komande.
Moja pas sam odlucuje kada ce da stoji,sedi,elzi. Naravno da ako dam komandu, mora da
slusha, ali on uevk sam proceni situaciju ( skotski ovcar). Shvatio je da u autu mora da lezi.
Ima slucajeva gde pas to ne shvati i stoji, onda povraca i tako. Ali ovo stene o kome je bilo rechi
vrlo je mirno ( kao rasa) tako da ce ubrzo lezati