Кинески светлосни авионКинески „сабласни авион“:
800 дронова у светлосном спектаклу /видео/

© Фото: New China TV
ВИДЕО-КЛУБ
19:38 19.11.2019

Флота од 800 беспилотних летелица формирала је „сабласне авионе“ у задивљујућој представи на кинеском ваздушном приказу.

Кореографски приказ беспилотних летелица био је спектакуларна завршница Конвенције о лету у Нанчангу.

Конвенција о лету у Нанчангу 2019. године, индустријски догађај који показује најновија кинеска достигнућа у ваздухопловству, свемирским путовањима и возним технологијама, затворена је невиђеним приказом организованих беспилотних летелица које имају осветљење и на ноћном небу формирају нестварне приказе авиона и других летелица.

На конвенцији је изложено преко 100 авиона из Кине и других земаља, и војних и комерцијалних, од угледних двокрилаца до модерних ловаца

https://www.youtube.com/watch?v=BlkRSwbmGo8



https://www.youtube.com/watch?v=BjRb6u_PQwQ

Vrlo zanimljivo...

I poucno iz ugla bezbednosti narocito...

Војни пуч и свргавање Моралеса нису били оружје против Боливије!
На мети је највећа империја на свету Кина!
Ово се догађа

 22-11-2019 10:19

Кина је далеко највеће тржиште литијума. Она већ данас производи највише електричних аутомобила, око милион у 2018. години и барем ће удвостручити своју производњу до 2025. године – а за наредну деценију или две очекује се да се потражња експоненцијално повећати.



Пише: Peter Kenig за The Saker

Боливија има највеће на свету – надалеко познате резерве литијума.

Дугорочни „вин-вин“ уговор између Кине и Боливије био је у припреми од почетка 2019. године и о њему се преговарало као о уговору са 51 одсто удела Боливије – и 49 одсто удела Кине у аранжману, а производња акумулатора и осталих литијумских производа предвиђена је да буде у Боливији – додата вредност, отварање нових радних места у Боливији – са почетном инвестицијом од 2,3 милијарде америчких долара. То је требало да буде потписано када је дошло до боливијског војног удара који је покренуо САД.

Огроман удео овог мулти-милионског уговора добили би Кинези. Стога није претерано веровати да и сам амерички војни удар, посебно његов временски распоред – има неке везе с литијумом Боливије – тачније са споразумом Кина-Боливија.

Имати социјалистичку владу сигурно је био разлог државног удара, али не једини, можда чак ни кључни разлог. Боливија је, као и Венецуела, богата природним ресурсима, гасом, нафтом, минералима и металима – и литијумом, лаким металом, који се користи за акумулаторе, посебно акумулаторе за електричне аутомобиле.

Они су идеална имовина коју ће неолиберална влада приватизовати у корист неколицине локалних олигарха и страних корпорација – углавном америчких, наравно. Крађа природних ресурса из земаља у развоју је кључни циљ покушаја царства да успостави монетарну и територијалну хегемонију света.


Већ пре него што је Ево Моралес први пут преузео функцију у јануару 2006. године, обећао је боливијском народу да ће огромно богатство природних ресурса Боливије припадати Боливији, боливијском народу.

Међу првим акцијама његовог Председништва била је делимична национализација угљоводоничне индустрије – гаса и бензина.

Ево је наследио од својих претходника апсурдан аранжман, где би стране корпорације у просеку примале 82 одсто профита од експлоатације угљоводоника, а преосталих 18 одсто би остало у Боливији.

Када је Ево дошао на власт 2006. године, он је тај удео преокренуо: 82 одсто за Боливију и 18 одсто за стране компаније. Западни свет је био затечен и упозоравао да ће сви страни инвеститори напустити Боливију – и да ће она остати сама, а да ће се њена економија безнадежно распасти.

Ништа се од тога није десило, наравно. Јер чак и према овом новом аранжману, стране корпорације су зарадиле довољно да остану у Боливији. Они су тамо и данас.

На сцену ступа литијум, мекан, лаган и лако запаљив минерал – оно што неки називају златом 21. века. Укупне светске познате резерве литијума су око 15 милиона тона, са потенцијалом до 65 милиона тона. Боливија сигурно има највећа појединачна лежишта литијума на свету са процењених девет милиона тона, што је око 60 одсто свих познатих резерви.

Литијум Боливије до сада је остао неискоришћен, док су главни актуелни произвођачи Чиле, Аргентина, Аустралија и Кина. Резерве Боливије налазе се у Ујуни, највећој сланој пустињи на свету (око 10.000 км2) у удаљеном јужном крају Боливије, око 4.000 м надморске висине.


Приступ је компликован због надморске висине и даљине, а ископавање литијума је такође повезано са еколошким проблемима. Коначно, и можда најважније, Ево Моралес је обећао својим људима да се овај драгоцени ресурс неће само извозити као сировина, већ ће се прерађивати у Боливији, тако да додата вредност и велике користи остају у Боливији.

Од почетка ове године Боливија преговара са Кином путем повезивања са кинеском иницијативом БРИ. Један део је подразумевао и екстракцију литијума и индустријски развој. Кина је могла да ову сиромашну земљу Јужне Америке извуче из сиромаштва.

С обзиром да се Кина у свакој прилици омаловажава и одбацује, очигледно да такав вишемилионски дугорочни аранжман, за тржиште које Запад жели да добије за себе, није допуштен од стране праве осе зла, Сједињених Држава, европских вазала, Канаде и Аустралије. Дакле, председник Ево Моралес и његови блиски савезници  морали су да оду.

Предвидљиво је да ће тренутна „привремена“ влада прогласити ванредно стање, што значи де факто војно-полицијску диктатуру. Природно богатство сиромашне земље која жели да користи резерве за бољитак свог народа може бити проклетство – а нарочито ако та земља има социјалистички режим. Али, као трачак наде, познато је да је боливијски народ снажан и непоколебљив бранитељ својих права.

Дакле, уз подршку и солидарност људи суседних земаља који протестују због изгубљених грађанских права, Чилеа, Еквадора, Аргентине и можда ускоро и Бразила, неће сви бити изгубљени.
(Pravda)

ПЕКИНГ ПОВУКАО НЕВЕРОВАТАН ПОТЕЗ:
Си Ђинпинг се састао са најважнијим човеком америчке дипломатије, а то није Трамп!

 22-11-2019 21:36

Кинески председник Си Ђинпинг сусрео се у Пекингу са бившим америчким државним секретаром Хенријем Кисинџером (96).




Том приликом изразио је наду да ће ветеран дипломатије наставити да током многих година које долазе доприноси кинеско-америчким односима.

Си је, напомињући да ће Кисинџер остати упамћен у историји, истакао допринос америчког дипломате односима Пекинга и Вашингтона током протеклих деценија.


"Пре више деценија, Кисинџер, уз његов дубок увид у историју и уз његово дубоко разумевање традиционалне кинеске културе, радио је заједно са тадашњим лидерима две земље на напретку у нормализацији кинеско-америчких односа, упркос тадашњим различитостима у стањима две нације", рекао је Си, преноси Синхуа.

Кинески председник је приметио да се две земље тренутно суочавају са критичним тренутком у односима, због бројних изазова и потешкоћа у сарадњи, додајући да је потребно да Вашингтон и Пекинг побољшају комуникацију у вези са стратешким питањима, избегну несугласице и предрасуде и побољшају међусобно разумевање.

Кисинџер је рекао да је за протеклих 50 годину Кину посетио готово 100 пута, и да је био сведок огромним променама које су се догодиле у тој земљи.


Он је додао да су односи САД и Кине током протеклих 50 година имали успона и падова, али да су у суштини увек ишлу узлазном путањом.

Према речима америчког дипломате, данашњи свет се значајно променио и у складу са тим су односи САД и Кине од већег значаја.

Пекинг је домаћин Новог економског форума "Блумберг фондације" о економији, инвестицијама, иновацијама и климатским променама, на којем Кисинџер учествује као члан америчке делегације.




Извор: Танјуг

 

Koja je ovo simbolika : upravo je H . Kisindzer bio taj ko je zapoceo saradnju izmedju Kine i Amerike ...

Путин и Си покрећу „Снагу Сибира“

© Фото : Газпром
РУСИЈА
11:22 25.11.2019(освежено 12:31 25.11.2019)

Видео-конференција поводом покретања гасовода „Снага Сибира“ у којој ће учествовати лидери Русије и Кине, Владимир Путин и Си Ђинпинг, могла би бити одржана у децембру са најмање три тачке на дневном реду, рекао је новинарима портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„Заиста се спрема видео-конференција. О томе су се договорили Путин и Си на састанку у Бразилу. Вероватно 2. децембра“, рекао је Песков.

Представник Кремља је обећао да ће информисати медије ако буде неких промена рокова. Он је нагласио да није планиран лични састанак лидера Русије и Кине, покретање гасовода ће бити одржано путем видео-конференције која ће бити организована са „минимум три тачке“.

Првобитно је планирано да покретање „Снаге Сибира“ буде 20. децембра.

Подсетимо :
— „Снага Сибира“ је један од главних пројеката руског „Гаспрома“ и „Кинеске националне нафтне компаније“, који би могао да допринесе да Русија постане један од главних снабдевача Кине природним гасом.
Гасоводна мрежа је дуга 4.000 километара и моћи ће годишње да превезе до 61 милијарду кубних метара природног гаса, укључујући и 38 милијарди за извоз у Кину.
(Sputnjik)

Kina se opekla u libiji...

To je bio presudan trenutak za jacanje vojske...

Tamo je radilo oko 35000 kineza na raznim projektima...

Oni su ih brodom evekuisali...

Posle toga vidi se drasticna izmena u politici prema vojsci...

Jos je drasticnija nakon onog podmuklog i  zlikovackog bombardovanja Srbije i njihove , Kineske ,  Ambasade u Beogradu i pogibije nekoliko clanova Ambasade  ...!

ОЗБИЉНО УПОЗОРЕЊЕ КИСИНЏЕРА:
Спрема се рат огромних размера између две суперсиле!

 26-11-2019 07:22


Бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер је упозорио да трговински рат између Сједињених Држава и Кине на крају може довести до оружаног сукоба, пише Дејли мејл.




Ипак, Кисинџер је напоменуо да су Вашингтон и Пекинг „још увек у ембрионалној фази Хладног рата“ и да се то може потпуно спречити ако обе стране искрено покушају да разумеју разлоге растуће напетости.

Бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер, који ће у историји остати упамћен по „пинг понг дипломатији“ и успешном стварању раскола између Совјетског Савеза и Кине, који је довео до зближавања у односима између Вашингтона и Пекинга, видевши да се његово „животно дело“ урушава пред његовим очима, упозорио је да би, ако се америчко-кинески трговински рат настави, могао да избије оружани сукоб.


Говорећи на Новом економском форуму у Пекингу, који је организовао Блоомберг, Кисинџер, познат по томе што је успоставио односе са Кином под Ричардом Никсоном, рекао је „како је посебно важно да раздобље релативне напетости у односима буде праћено искреним покушајем разумевања политичких узрока који су те напетости узроковале”.

“Још није касно за то, јер смо засад само у ембрионалној фази Хладног рата”, рекао је Кисинџер.

“Ако нико не обузда сукоб, његов исход би могао да буде још гори него у Европи, где је Први светски рат почео због релативно мале кризе, а данас је много моћније оружје“, додао је бивши амерички државни секретар.

Истовремено, напетост на дипломатском нивоу је достигла тачку кључања. Пекинг критикује Вашингтон због поморских операција у спорном Јужном кинеском мору, док САД критикује Кину због наводних „масовних хапшења Ујгура“, а амерички Конгрес пружа подршку побуњеницима у Хонг Конгу.

„Кина је главна економска сила. Попут нас. Ми смо осуђени да корачамо једни уз друге у свету”, рекао је бивши амерички дипломата и стратег.


Хенри Кисинџер (96) је рекао да су током Хладног рата између Сједињених Држава и Совјетског Савеза обе стране дале предност питањима ограничења нуклеарног оружја.

“Међутим, због пасивности до које је довео америчко-кинески сукоб, Вашингтон није развио механизме дијалога са Пекингом као војном силом“, рекао је Кисинџер и напоменуо да ако се странке “према сваком питању у свету односе у парадигми међусобних сукоба, тада ће се човечанство наћи у опасности”.

Подсетимо, 1971. године је бивши државни секретар Ричарда Никсона тајним летом отпутовао у Пекинг, где је започео преговоре о новим везама између Сједињених Држава и комунистичке Кине. Високи кинески функционери и даље слушају његово мишљење и пред Кисинџером, када стигне у Пекинг, шире црвени тепих, подсећа Дејли мејл.



Извор: logicno.com

to je pucanj iz prazne puske...

sprema se gradjanski rat u evropi...

i americi...

Стотину милијарди за пројекте као што су „Снага Сибира“ и „Појас и пут“



АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
19:19 26.11.2019(освежено 19:21 26.11.2019)

Пише Лена Милојевић


Преко 70 пројеката у вредности од 112 милијарди долара размотрено је на шестом годишњем заседању Руско-кинеске међувладине комисије за инвестициону сарадњу. Руску делегацију предводио је министар финансија Антон Силуанов, а кинеску потпредседник Државног Савета Хан Џенг.

Андреј Островскиј, заменик директора Института за Далеки исток Руске академије наука, истиче да су за Кину посебно значајни инфраструктурни пројекти са Русијом.

„Између Русије и Кине постоје озбиљни инвестициони пројекти, али најважније је обезбедити инфраструктуру за пројекат ’Појас и пут‘. Већина руско-кинеских пројеката је усмерена на развој брзе пруге Москва-Пекинг, транспортни коридор ’Приморје 1‘, од кинеске провинције Хејлунђанг до луке ’Владивосток‘, и „Приморје 2“, од кинеске провинције Ђилин до руске луке ’Зарубино‘. Сума од 112 милијарди долара је довољна за покретање нових пројеката, али и за завршетак започетих, као што су изградња мостова преко реке Амур и гасовода ’Снага Сибира‘ чије се отварање очекује до краја ове године“, рекао је Островски.

Експерт истиче значај повезивања пројекта „Појас и пут“ са Евроазијском унијом. Према његовим речима, постоје озбиљни планови да се створи зона слободне трговине између земаља чланица уније и Кине, како би се увећала трговинска размена двеју земаља, која је прошле године била на рекордном нивоу и износила око 208 милијарди долара. Островскиј истиче да, иако постоји одлична политичка сарадња, увек има простора за унапређење трговинских односа.

Стратешки значај „Снаге Сибира“ и пројекта „Појас и пут“
Шеф Руско-кинеског центра за аналитику Сергеј Санакојев такође указује на значај завршетка гасовода „Снага Сибира“ и повезивања Евроазијске уније са пројектом „Појас и пут“, јер то може бити од узајамне користи.

„Русија је велика евроазијска земља и њена мисија је да буде мост између Истока и Запада. Зато Москва заједно са кинеским партнерима настоји да реализује пројекте као што су велика Евроазија и ’Појас и пут‘. Када говоримо о великој Евроазији, пре свега се мисли на тржиште од Лисабона до Гуанџоуа, које укључује и Русију“, рекао је Санакојев.


Гасовод Снага Сибира
СНАГА СИБИРА
Гасовод "Снага Сибира"
Према речима Санакојева, руско-кинеска сарадња је од стратешког значаја, јер открива могућности за постизање највиших светских стандарда, не само у економији, безбедности и политици, већ и у другим областима.

„Руско-кинеска сарадња има велики потенцијал и позитивно ће утицати и на економије наших земаља и на глобалну економију. Русија и Кина, као земље које заузимају значајан део пространства, настоје да користе узајамне људске и енергетске ресурсе, али и да заједнички развију научно-техничке потенцијале. Шефови држава Русије и Кине су већ најавили покретање озбиљних технолошких пројеката до 2021. године. Осим тога, руско-кинеска сарадња представља алтернативу за развој светске економије и далеко је занимљивији формат сарадње од постојећих, као што је рецимо Г7“, објашњава Санакојев.

Експерт додаје да санкције, тарифе, царине и трговински ратови штете развоју глобалне економије, а да модели сарадње по узору на руско-кинески модел — омогућавају заједнички развој и сарадњу.

У игри је и „Алибаба“
Важно је напоменути да су на заседању ове међувладине комисије учествовали и представници Руског фонда за директне инвестиције, Руско-кинеског инвестиционог фонда и Руско-кинеског комитета за пословно саветовање, који су договорили да се у приоритете ове међувладине комисије укључи сарадња у области електронске трговине између руских компанија и кинеске компаније „Алибаба“, као и изградња Руско-кинеског научно-технолошког иновационог фонда, Руско-кинеског фонда за регионалну сарадњу и рударског комбината на налазиштима „Кингаш“ и „Вјерхникингаш“.

Подсећамо да је Руско-кинеска међувладина комисија за инвестициону сарадњу створена 2014. године на иницијативу шефова држава Русије и Кине, а њен главни циљ је реализација инвестиционих пројеката и снижавање административних и трговинских баријера између држава. У оквиру ове међувладине комисије формиран је Руско-кинески комитет за пословно саветовање, у који улазе представници крупног бизниса. Овим Комитетом за пословно саветовање управљају Руски фонд за директне инвестиције и Кинеска инвестициона корпорација, а бави се прикупљањем и систематизацијом информација о пројектима, анализира их и даје препоруке како превазићи баријере за њихову реализацију.
(Sputnjik)