Кина војни буџет подиже на 132 милијарде долара

СИ: „НАОРУЖАЊЕ ВИСОКОГ НИВОА ЈЕ САМА СУШТИНА САВРЕМЕНЕ АРМИЈЕ”


        КИНА ће убрзати развој војне индустрије како би изградила модерну армију и ојачала националну безбедност, изјавио је кинески председник Си Дјинпинг.

        „Постоје стратешке могућности за изградњу система опреме и за њихов убрзани развој", казао је Си на дводневној конференцији Народноослободилачке војске у Пекингу, пренео је у петак лист Чајна дејли.

        Влада је ове године најавила да ће повећати буџет за одбрану за 12,2 одсто, на 132 милијарде долара, што је до сада највеће издвајање за одбрану у Кини.

        Си је позвао да се направи стратешки план за развој нове војне технологије, имајући у виду промену ситуације у свету, националну безбедност и „различите међународне стратешке моделе".

        Си је утицајном немачком недељнику Дер Спиегел рекао: „Наоружање високог нивоа је сама суштина савремене армије и неодвојиви елемент националне безбедности”.

        Пекинг посебну пажњу поклања војним припремама за могуће инциденте и конфликте у Јужном и Источном Кинеском мору.

        Заменик главног уредника у магазину Ероспејс Нолиџ Ванг Јанан рекао је да је Кина од краја 1990-их година доста инвестирала у развој војне опреме.

        Ванг је оценио да присуство председника на конференцији указује на пажњу које највише државно руководство придаје том питању и сугерише да ће војска још више инвестирати у истраживање војне технологије и наоружања.

        Војни аналитичар Ву Пеисин сматра да кинеске копнене снаге имају веома конкурентну опрему у поредјењу с војскама других држава, али да за морнаричке и ваздухопловне снаге предстоји дуг пут у модернизовању опреме.

        (Бета – Факти)

Kineski predsednik Sji Đinping izjavio je danas na otvaranju foruma koji je okupio lidere iz 30 zemalja tog regiona u Pekingu, da će povećati saradnju sa zemljama Latinske Amerike i Kariba.

Održavanje foruma "Kina-CELAC" (Zajednica zemalja Latinske Amerike i Kariba) dolazi u trenutku kada zvanični Peking nastoji da proširi svoj uticaj u predvorju SAD i kada se većina lidera iz tog regiona okreće Kini da bi neutralisali dominaciju SAD, ocenjuje francuska agencija Frans pres.

"Kina će se fokusirati na sveobuhvatnu saradnju sa zemljama Latinske Amerike, a ovaj forum će omogućiti dublju raspravu. Razgovori o proširenju saradnje doneće produbljenje integracije sa Latinskom Amerikom u narednih pet godina, i to u sektoru bezbednosti, trgovine, finansija, tehnologije, energetike, resursa, industrije i poljoprivrede", izjavio je Sji u Velikom holu Palate naroda (kineski parlament).


Kineski predsednik je, takođe, podsetio na plan povećanja godišnje bilateralne trgovine na 500 milijardi dolara, kao i na podizanje obima direktnih kineskih investicija u latinoameričkim zemljama na 250 milijardi dolara.

Prema pisanju kineskog lista "Piplz dejli", saradnja Latinske Amerike i Kine ušla je u "novu eru", dok je kineska trgovinska razmena sa tim područjem u prvih osam meseci prošle godine porasla na skoro 242 milijarde dolara.

Kako podseća francuska agencija, zvanični Peking je u neprestanoj potrazi za resursima radi pokretanje sopstvene privrede, a kineske vlasti su nedavno obećale da će investirati 20 milijardi dolara u naftom bogatu Venecuelu.

Izvor: Blic

 

Peking -- Zvanični Peking je obećao da će nastaviti da sarađuje sa Rusijom na ekonomskom i diplomatskom planu uprkos sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi zbog Ukrajine.

Iz Pekinga dodaju da se međusobni odnosi Kine i Rusije baziraju na "zajedničkoj potrebi".

"Praktična saradnja između Kine i Rusije se temelji na zajedničkoj potrebi, ima za cilj rezultate koji će odgovarati i jednima i drugima i ima ogroman unutrašnji podsticaj i prostor za širenje", izjavio je kineski šef diplomatije Vang Ji, prenela je agencija AFP.

Vang je na marginama zasedanja kineskog parlamenta rekao da će Peking i Moskva "nastaviti sa strateškom koordinacijom i saradnjom u cilju održavanja međunarodnog mira i bezbednosti".

Njegov komentar signalizuje da Putin, kojeg Zapad žestoko napada zbog aneksije Krima i aktuelnog konflikta na istoku Ukrajine, može da računa na dalju kinesku ekonomsku i diplomatsku podršku, ocenjuje francuska agencija.

Kina i Rusija su stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a dosad su nekoliko puta zajedno koristile pravo veta kako bi blokirale namere Zapada.

Pored toga, ekonomske veze dve zemlje su sve čvršće, budući da su Kini veoma potrebni ruski energenti, dok je zvanična Moskva zbog sankcija u potrazi za stabilnim tržištima u svetu.

Vang je najavio da će Kina i Rusija "naporno raditi na tome" da povećaju vrednost bilateralne trgovine na 100 milijardi dolara godišnje, prema prošlogodišnjih 95,3 milijarde dolara, kao i da će intenzivirati saradnju u finansijskom, energetskom i nuklearnom sektoru.

Izvor: B92

 Tako funkcionisu sve zavere...na kraju se svi skupe i nalupaju te...

Jedan ministar inostranih poslova to ipak ovako kaže...

Wang Yi: The China-Russia relationship is not dictated by international vicissitudes(odnos Rusije i Kine ne odredjuju nikakvi medjunarodni problemi) and does not target any third party. Thanks to the strong strategic trust the two sides have established, our relationship has become more mature and stable. As comprehensive strategic partners of coordination, China and Russia have a good tradition of supporting each other. And the friendship between our two peoples provides a strong foundation for strengthening strategic cooperation between the two sides.

čitava konferencija za štampu na sajtu ministarstva

http://www.fmprc.gov.cn/mfa_eng/zxxx_662805/t1243662.shtml

Ovaj novi predrednik je prvo dosao u moskvu...to mu je bila prva poseta...

O istoriji da i ne govorimo...

Kina je odlucila da pokrene svoju nuklearnu eenergetiku i odobrila je prvi takav projekat posle dve godine prekida.


Vladina Agencija za planiranje je odobrila izgradnju dva dodatna reaktora u elektrani u severoistočnoj provinciji Liaoning, piše u saopštenju objavljenom u utorak na Berzi u Hong Kongu.
 

Kina je najveći potrošač energije u svetu, a nuklearna energija ima ključnu ulogu u planiranju Vlade da suzbije sve veću tražnju za uvezenom naftom i gasom. Strani dobavljači opreme za nuklearne elektrane vide Kinu kao glavno buduće tržište, mada Peking želi da proizvede što više sopstvene opreme.
 
Peking je prekinuo odobravanje izgradnje nuklearnih elektrana posle cunamija koji je pogodio Japan marta 2011. godine i onesposobio sisteme za hlađenje centrale Fukušima, izazivajući delimično topljenje jezgra što je najveća nuklearna nesreća od 1986. u Černobilju.
 
Moratorijum u Kini je ukinut 2012. godine posle revizije sigurnosnih standarda i pregleda postojećih objekata. Vlada je saopštila da će dozvoliti da se izgradi mali broj novih postrojenja, i to samo u priobalju, uz poštovanje najstrožih standarda bezbednosti.
 
Državna Novinska agencija Sinhua je za reaktore u Liaoningu rekla da su prvi odobreni nuklearni projekti od ukidanja moratorijuma. Međutim, državno energetsko preduzeće je još januara 2013. objavilo da je u istočnoj primorskoj pokrajini Šandong počelo izgradnju prve nuklearna elektrana po ukidanju zabrane.
 
Prošle godine, vlada je rekla da se nada da će se do kraja ove godine 30 odsto energije proizvoditi iz obnovljivih izvora, kao što su sunce i vetar, kao i iz nuklearnih. To je iznad ranijeg cilja od 15 odsto iz obnovljivih izvora, plus pet odsto iz nuklearnih izvora do 2020. godine.

Izvor: Blic

Svima dati nuklernu energiju...i ona niko nece smeti nikoga da dira...ne moraju cak ni da imaju oruzje...

Нека друга Кина

У новембру 2013. Централни комитет КП Кине донео је одлуку о ублажавању политике за ограничење броја деце, па сада родитељи који су и сами били јединци могу да имају двоје деце.



Примена одлуке почела је већ у јануару 2014. сада се већ спроводи у 29 од 31 провинције у земљи.

Међутим у 2014. години само један милион кинеских парова, уместо очекиваних два милиона, се одлучило да искористи ново добијено право и пријави за дозволу да роди друго дете. Разлог за то је, парадоксално, богаћење кинеског друштва и промена друштвених вредности и услова који га прате.

У протекле две деценије у Кини је неколико стотина милиона сиромашних остварило статус средње класе, а број милијардера и милионера повећао се неколико хиљада пута. Међутим, економски раст и богаћење прате и раст трошкова живота и већа потребу за улагање у образовање деце. Зато сада кинески парови сами одлучују да имају мање деце, али да више улажу у квалитет њиховог образовања, што за малишане конкретно значи пуно часова из страних језика или музике, допунску наставу, а последњих година све чешће и студирање у иностранству.

Ублажавање мера за ограничење раста броја становника практично значи више слободе у доношењу одлука везаних за потомство за становништво у урбаним срединама, јер је сеоско становништво и раније могло да има више од једног детета. На селу родитељима је било остављено право да, због физички тешког рада на пољима и наслеђивања земље, имају друго дете, ако им је прво било женског пола, или се родило са деформацијама.

Такође, етничке мањине имале су право да имају двоје деце у градовима, односно троје, па и четворо ако живе на селу.

Треба и рећи, да је и пре званичне одлуке партијског врха 2013, у првој деценији овог века у многим провинцијама постојао еластичнији третман када је у питању рођење другог детета, управо због чињенице да се након три деценије спровођења мера за смањивање наталитета, јавила ситуација где, у многим породицама, један запослени мора да издржава више старих или болесних чланова породице.

Мање деце и младих значи пропорционално већу заступљеност старих особа у популацији, а старење читаве популације озбиљно погађа и државну касу кроз оптерећење пензионог фонда и раст медицинских трошкова. Зато су последњих година власти у Кини све више свесне чињенице да пад наталитета више не доноси само позитивне економске ефекте, већ напротив, постаје омча која се стеже око система социјалне заштите.

Живот под претњом казне

Мере које директно предвиђају ограничење броја деце донесене су крајем седамдесетих и почеле су да се спроводе 1980, али је, заправо, већ почетком седамдесетих дефинисан програм који је становништву налагао да касније ступа у брак и рађа децу са већим временским размаком. У то време водећи светски стручњаци упозоравали су на опасност од демографске експлозије, нарочито у Азији, где су у пуно земаља, укључујући ту и Кину, мајке просечно имале по петоро или шесторо деце.

За оне који би се оглушили о ову државну политику за ограничење раста популације биле су предвиђене казнене мере као што су губитак појединих привилегија или новчане казне, али је уобичајена пракса била и да се прекршиоцима закона онемогући напредак на послу или да се искључе из партије.

Обично, док су здравствена нега и школовање били бесплатни за прво дете, за друго или треће родитељи би морали да сами сносе све трошкове. Новчане казне расле са стандардом живота и данас углавном износе од неколико хиљада до неколико десетина хиљада евра, у зависности од тога које дете по реду је рођено и колики су приходи породице.

У немалом броју случајева, родитељи су свесно одлучивали да имају више деце упркос постојању драконских новчаних казни. Највећа казна икада плаћена износила је читавих 1.320.000 евра. Толико новца у државну касу је у фебруару прошле године положио чувени режисер Џанг Јимоу из историјског града Хси Ан у првинцији Шанси, који са четири различите жене има чак седморо деце.

Џанг, освајач мноштва награда на престижним филмским фестивалима у Венецији, Кану и Берлину, познат је и по томе што је режирао церемонију отварања Олимпијских игара у Пекингу 2008. године. Он верује у традиционалне кинеске вредности по којима имати пуно деце значи пуно среће и просперитета у животу, па није жалио новца да би остварио свој идеал породице и живљења.

Аргументи за и против ограничења раста популације

Демографи процењују да је државна политика од почетка седамдесетих на овамо спречила између 200 и 400 милиона рођења у Кини, што је у целини олакшало функционисање здравственог система и допринело унапређењу репродуктивног здравља мајки, те снизило стопу смртности новорођенчади.


Кинеска популација порасла је са 695 милиона у 1961. на 1,4 милијарди у 2010, па се верује да су мере за ограничење броја деце одиграле важну улогу у ублажавању проблема као што су пренасељеност, епидемије, нехигијенска насеља и дивље депонија смећа, те знатно умањиле оптерећење на природне и друштвене ресурсе.

Смањење броја потомака ослободило је и капитал родитеља за улагање у сопствено образовање и бизнис, и тако значајно допринело и економском расту земље.

Са друге стране, међутим, ова демографска стратегија је довела до масовне стерилизације жена након рођења првог детета и присилних абортуса, од којих су многи вршени и у поодмаклој трудноћи. У појединим регијама државни чиновници из Службе за планирање породице који обилазе домове у потрази за нелегалном децом, не само што су наплаћивали казне, већ су слали у притвор чланове породице жена које су родиле више од једног детета како би их присилили да пристану на стерилизацију.

Један број мајки је своје друго, нелегално дете, а понекад и прво дете, ако је женског пола а родитељи су желели сина, давао на усвајање или просто напуштао, па се у земљи осетно повећао и број деце који живи у сиротиштима.

Сматра се да је психички и економски притисак на становништво да има само једно дете, поред абортуса и броја сирочади, подигао и стопу инфатицида, те довео до значајног поремећаја у пропорцији између полова, будући да су кинески родитељи протеклих деценија генерално преферирали мушку децу. Наиме, у условима када могу да имају само једно дете, многи кинески родитељи одлучили су да то буде син, а тај традиционални избор довео је до вртоглавог раста у броју селективних абортуса у којима су деценијама одбацивани фетуси женског пола.

Та дугогодишња пракса, против које се сада спроводе државне рекламне кампање, знатно је нарушила природни пропорционални однос мушке и женске популације у најмногољуднијој земљи света тако да се у Кини у последњих деценију и по рађа 117 мушкараца на сваких 100 жена, док се у природним условима тај број обично креће између 103 и 107 мушкараца на 100 жена.

То практично значи да ће до 2020. године у Кини бити око 25, а по неким проценама и читавих 30 милиона мушкараца у доби за брак, који неће моћи да у сопственој земљи нађу животну сапутницу. Они углавном живе на селу, где се због недостатка жена и великих материјалних захтева које данас кинеске невесте постављају својим евентуалним брачним партнерима, сада пуно цене младе пореклом из Вијетнама, које важе за вредне жене које не захтевају огромни мираз а довољно разумеју кинеске вредности и начин живота.

По истраживању новинара Фенгхуанг Њуз, у 2013. години кинеске младожење су плаћале мираз у износу од 80 до 180 хиљада евра. Са друге стране, у Вијетнаму, по попису из 2009. године, пропорционално има више жена него мушкараца, а та држава има и мањи стандард живота од Кине, па су жене из унутрашњости Вијетнама захвалне за прилику да живот наставе у најмногољуднијој земљи света.

Такође, политика ограничења броја потомства била је једна од основних мотива за многе Кинезе да напусте своју земљу и бољи живот потраже у иностранству. Она је проузроковала и низ других, необичних друштвених феномена који су везани за прикривање рођене нелегалне деце, те за избегавање прописа о ограничењу броја потомства. Људи на положајима у државним органима и богатији појединци свесно су се оглушивали о правила и, користећи свој утицај и новац, прикривали прави број деце.

Један од популарних начина да се избегну прописи био је одлазак трудница на порођај у Хонг Конг, где не важи закон којим се ограничава број деце. Последњих година, паралелно са растом стандарда, популарна дестинација за трудне кинескиње су САД, где дете самим рођењем на америчкој територији аутоматски добија држављанство те земље.

Нагли пад наталитета сада већ проузрокује и проблем старања о болесним и слабо покретним родитељима и бабама и дедовима, јер један унук или унука мора да помаже неколико старијих чланова своје породице. Смањење броја младих почиње да оптерећује и здравствени и пензиони систем, јер проценат радно ангажованог становништва које уплаћује доприносе пада у односу на проценат издржаваног становништва које прима уплате из државних фондова.

Преиспитивање тога шта су породица и добар морал

Мере за обуздавање раста популације оставиле су велики траг и у психолошком и моралном смислу. Многи новинари и бирократе упозоравају на карактерне црте јединаца, који су по њиховом мишљењу мање друштвени и мање способни за самостално сналажење у животу, као и на наводни морални пад у друштву до којег долази када одрасте читава генерација размажене деце.


Наиме, у Кини која вековима традиционално наглашава жртву појединца за родитеље и, уопште, породицу и где све до недавно није било лако наћи особу која нема браћу и сестре, изненадна појава милиона јединаца крајем прошлог века проузроковала је једну врсту друштвеног потреса са пуно преиспитивања о томе каква треба да буде породица будућности и шта ће се десити са традиционалним вредностима.

Последњих година бројне су јавне дебате и натписи у медијима који јединце описују као себичне и неувиђавне, те их иронично називају "мали цареви". Приметна је и завист коју старије генерације, одрасле у сиромаштву у великим породицама, осећају према младим јединцима који у данас богатој Кини тешко зарађени родитељски новац троше на скупе аутомобиле, раскошне свадбе, путовања и студије у иностранству.

Ипак, интересантно је да је, упркос свему, истраживање јавног мнења које је у Кини пре неколико година спровео амерички центар "Пју" показало је да чак 76 одсто кинеског становништа подржава политику ограничења броја деце.

Да ли је сва мука била излишна?

Поједини демографи данас, међутим, тврде да политика ограничење броја деце од осамдесетих надаље, која је проузроковала пуно патње, заправо није ни била потребна. Они тврде да је већ током седамдесетих година, за време спровођења мера за охрабривање каснијег ступања у брак и рађање деце са размаком од три до четири године, у Кини преполовљен наталитет.



Такође, веће учешће жена у високом образовању и на тржишту рада од деведестих на овамо су сами по себи природно даље оборили наталитет, пошто жене које похађају универзитет и раде у фирмама касније ступају у брачну заједницу и имају мање деце од жена нижег образовања, које су домаћице или раде на њиви.

Други, међутим, сматрају да је ефекат државних мера ипак био осетан и важан и тврде да је Кина свој економски просперит и технолошки развој последњих деценија остварила управо захваљујући тој политици, јер је ограничењем раста популације сачувала политичку и друштвену стабилност и створила услове за акумулацију почетног капитала за бројне мале предузетничке пројекте.

И док обе стране имају аргументе за свој став, сигурно је то да је Кина данас је потпуно другачија земља од оне у време када су мере за успоравање раста популације уведене.

Izvor: RTS