Zbog brojnih nedostataka sa tržišta Srbije u prvih devet meseci ove godine povučeno je razne robe u vrednosti od 495,8 miliona dinara. Neki proizvodi koje Evropa proglasi nebezbednim, prolaze sve naše kontrole.



SA tržišta Srbije u prvih devet meseci ove godine, zbog brojnih nedostataka, povučeno je razne robe u vrednosti od 495,8 miliona dinara! Tržišni inspektori pri Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine zbog raznih nepravilnosti i propusta, koji mogu da budu opasni po zdravlje ljudi povukli su iz prometa najviše električnih uređaja. Oni čine više od polovine povučenih proizvoda i vrede 284,7 miliona dinara. Ostatak povučenog čine građevinski materijal, tekstil i obuća.

Kako su potrošači u Srbiji zaštićeni od nebezbednih proizvoda - hrane, igračaka, tehničkih uređaja...? U Evropskoj uniji to je posao RAPEKS-a - sistema obaveštavanja i uzbunjivanja, a kod nas kupci mogu da se informišu samo putem sajtova. Šta po tom pitanju čine naše nadležne institucije? Stiče se utisak da se kontroliše i domaća i uvozna roba. Zbog vakuuma u zakonskoj podeli rada potrošačkih organizacija i inspekcija, gde niko nije odgovoran, građani nikada nisu bili manje zaštićeni.

Kakva su dosadašnja iskustva u potrošačkim organizacijama, kada je reč o nebezbednim proizvodima? Koliko su domaći potrošači zaštićeni od nebezbednih proizvoda?

- Evropska unija ima brzi sistem obaveštavanja o proizvodima koji nisu bezbedni (RAPEKS) i zemlja koja je o tome obaveštena dužna je da odmah taj proizvod povuče sa tržišta. To piše i u našem Zakonu o bezbednosti hrane, ali kako mi nismo članice EU, to nije obaveza za nas - kaže Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije CEPS.

Vida napominje da kod nas takođe postoji sistem brzog obveštavanja, NEPRO, o nebezbednim proizvodima. Tu, naravno, ništa nije sporno i dobro je za našu državu da i mi imamo tako nešto, međutim ono što nas zabrinjava jeste činjenica da pojedini proizvodi, koji su od strane RAPEKS-a proglašeni nebezbednim kod nas u Srbiji prođu kontrolu i nađu se na našem tržištu. Takođe, zabrinjavajući je podatak da se prilikom uvoza kontroliše samo 150 proizvoda. Pitanje je, koji su to proizvodi i ko je odredio baš tih 150 proizvoda.

- U CEPS-u do sada nismo imali prijava koji se tiču bezbednosti hrane, već isključivo njenog kvaliteta i odstupanja od onog što je ponuđeno na deklaraciji - dodaje Vera Vida. - Nadamo se da će se i u Srbiji otvoriti, kao što je to u zemljama EU, nezavisni instituti za ispitivanje bezbednosti proizvoda, prvenstveno hrane. „CE“ je znak Evropske unije, znak za bezbedan proizvod, o kojem Evropljani jako vode računa i kupuju samo proizvode koji imaju ovu oznaku.

Za sve što uđe u Srbiju, to jest što se uveze, odgovorna je država, jer ona kontroliše uvoz. Kada roba uđe u prodavnice, ili kada dospe u prodaju, onda je to, kažu u potrošačkim organizacijama, na izvestan način kasno, taj proizvod je neko već kupio i upotrebio.

- Tada nam se najčešće kupci obraćaju i mi obaveštavamo inspekciju, ili potrošače upućujemo na službu kojoj treba da se obrate - dodaje naša sagovornica. - Ako se posumnja da je neki proizvod nebezbedan, potrošačke organizacije mogu da urade uporedna ispitivanja kvaliteta spornih proizvoda.

Vida naglašava da su konzerve tune iz Tajlanda pod robnom markom „lara“ i „iska“, koje se prodaju na rafovima širom Srbije, pune otrovnog histamina. Naročito su opasne za decu i trudnice, jer dovode do ozbiljnih alergijskih reakcija. Sporne konzerve našle su se i na hrvatskom tržištu, ali su ih Hrvati, za razliku od nas, povukli iz prodaje.

- Procenom rizika utvrđeno je da proizvodi predstavljaju opasnost za zdravlje potrošača, a posebno za osobe alergične na histamin, decu i trudnice - objašnjava Vida. - Prekomernim unosom kontaminiranog proizvoda od ribe, konzument se izlaže riziku koji može dovesti i do nastanka akutnih alergijskih reakcija - upozorili su u hrvatskom ministarstvu poljoprivrede.


OD NJIVE DO TRPEZE

ZAKONOM o bezbednosti hrane uspostavljen je lanac kontrole od njive do trpeze, kako bi se osigurala bezbednost hrane, a svaki potrošač na tržištu bio siguran da hrana koju konzumira ispunjava sve zahteve zdravstveno-higijenske ispravnosti i da je propisanog kvaliteta, kažu u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine Srbije. Od početka godine, tržišni inspektori sproveli su više od 4.000 kontrola velikih trgovinskih lanaca, kako u sedištima, tako i maloprodajnoj mreži širom zemlje. Kontrole su rađene prvenstveno po pitanju primene uredbi o prometu hleba, brašna, ulja i šećera, ali i isticanja cena, valjanosti deklaracija i obeležavanja sniženja cena.

Izvor: Novosti

Одувек било.. ми изгледа не бирамо.. 

oduvek bilo i bice

Srbija,najveca deponija EU...

Nije baš tako kako mislite, niste u pravu, objašnjenje sutra, nemam vremna sad

Заинтересован сам. 

Ovo je baš opširno, ali idemo redom.
Nije istina da se ispituje samo 150 proizvoda namjenjenih upotrebi ljudi. Kroz inspektorat se ispituje zdravstvena ispravnost i posuđa ali i hrane i pića. Nije bitno dali je roba već ulazila i već se nalazi u prodaji, nova pošiljka ide na analizu. Uvijek se gleda datum proizvodnje i rok trajanja. Uvoznik je dužan i obavezan zakonom da robu koja je poslana na analizu ne stavlja u promet dok ne dođe rezultat analize. Roba koja je obilježena znakom "CE" tj evropskog porijekla, takođe nije u potpunosti ispravna i zdrava. Ne truju samo Srbe, sve nas truju raznim emulgatorima, pojačivačima okusa, konzervansima i vještačkim zaslađivačima. Ista ta količina tih sastojaka nalazi se i u evropskim i našim proizvodima. Drugo je pitanje  zašto ono zašto je dokazano da su kancerogene materije, nije na listi zabranjenih u proizvodnji. Na taj način proizvođačima je data mogućnost da i dalje ono što je štetno stavljaju u hranu i piće.
Juče sam bila u HR, tune u kojoj ima histamina još uvijek ima na rafama u supermarketima. Da li je to ta tuna iz tog uvoza ili je u jednoj pošiljci bilo više od dozvoljenog teško je utvrditi, ne mora da znači da je kompletna roba prepuna i da sva ne valja.
Na NEPRO sajtu uglavnom su električni uređaji i svi su mahom iz Kine. Zbog njihove hiper proizvodnje smanjene su zaštitne mjere potrošača ali u suštini svi koji su nešto nekad kupili kod njih sami su se uvjerili da je rok trajanja dan-dva i baci.
Edit-bezbjedni smo, samo treba znati šta kupovati a to nešto je uglavnom skuplje, treba kupovati domaće jer naše mesne industrije su neprevaziđene, naši proizvođači hrane i pića još uvijek ne stavljaju štetnih materija onoliko koliko stavljaju drugi.

купуј домаће,и ни бриге