Kicoš s juga   

Na južnoj polulopti naše planete žive pingvini, simpatične ptice koje ne umeju da lete. Od više vrsta ovih ptica najbrojniji su makaronski pingvini, ima ih oko 12 miliona parova. Ime su dobili zahvaljujući ćubi na glavi, svojoj najprimetnijoj karakteristici. Zlatnožuta perca koja izrastaju na sredini čela i nestašno lelujaju oko očiju podsetile su stanovnike Australije na kape bogato ukrašene perjem, kakve su nosili engleski istraživači nazvani - makaroni.

Odrasli makaronski pingvini visoki su oko 70 centimetara i teški oko pet kilograma. Stomak im je beo, dok su im glava i frak plavocrne boje. Oči su im crvene, a noge i stopala ružičasti. Mlađi primerci prepoznaju se po tome što nemaju ćubu, a oči su im braonkaste. Ovi pingvini mogu se pronaći u južnim delovima Australije, Čilea i Argentine, na ostrvcima koja pripadaju jugu Afrike i Južne Amerike, kao i na teritoriji južnog polarnog kruga. Žive i gnezde se u kolonijama na kamenitim obalama i niskim liticama uz more. Gnezda prave dubeći plitke rupe u blatu ili šljunku.

Ženka makaronskog pingvina snese dva jajeta u razmaku od četiri do pet dana. Prvo jaje je uvek manje i potrebno je duže ležati na njemu kako bi se iz njega izleglo mladunče. Jaje prvenče najčešće se razbije u gužvi koja često vlada u koloniji pingvina ili ga pojedu grabljivci. Jedini potomak para makaronskih pingvina ispiliće se iz drugog, krupnijeg jajeta. Ako se i ono razbije, ženka neće nositi više jaja do sledeće sezone. O jajetu se brinu oba roditelja, i to u tri smene. U prvom periodu oboje se smenjuju na gnezdu, a u drugoj smeni ženka ostaje sama, dok mužjak odlazi u more u potragu za hranom - ribom, ljuskarima i lignjama. Treću smenu preuzima otac, a ženka odlazi u more i ne vraća se dok se mladunče ne izleže.

Iako su najbrojniji od svih rođaka, makaronski pingvini se smatraju ugroženom vrstom, pošto se njihov broj za tri generacije smanjio za trećinu. Ipak, njihovi prirodni neprijatelji - ptice grabljivice, galebovi, morski lavovi i orke, nisu opasni za opstanak ovih pingvina onoliko koliko im šteti zagađenje prirodne sredine i zagrevanje okeana.

Izvor: Krstarica