Da, ali ne kazem da treba da se izivljavamo na deci. To od mene ne bi bilo kao da podrzavam tu moju teoriju, vec kao da sam tesko bolestan... I ja sam jedna od tih stoka, jer treba da se ubijem? Tvrdim da imamo vise zivotinjske prirode nego sto sto pokazujemo, i onda se to manifestuje na mnogo pogresnih nacina, ali deca, kao jedina nevina stvorenja na svetu, sigurno nemaju nikakve veze sa ovim. Da ih koknemo pre nego sto postanu ovi ljudi?  

   Tj, slazem se sa:

Zasto se kaznjavanje uvek poistovecuje sa premlacivanje.

Da nemate neke traume iz detinjstva?

Suzi je u pravu... ako nekoga tri puta lupis po dupetu, za dva dana se nece secati toga...
Ali, ako nekome nesto oduzimas, teras u cosak, zatvaras u sobu, verbalno ga maltretiras... to ce pamtiti do kraja zivota...

Mene su moji znali da puknu sibom po nogama kada bih nesto uradila... ali nikad mi nisu rekli da sam budala, idiot, da nista ne vredim, sto je izgleda postalo popularno medju prosvecenim roditeljima...

Zabrane dovode do bunta, ne batine...

   Kakve zabrane i bunt? Meni moji nikada nista nisu "branili", samo su mi rekli da ili ne, i ako je u pitanju ne, mislis da sam smeo da se bunim, ili prigovaram. I nikada sigurno nisam bio u buntu protiv sopstvenih roditelja.

   I bas to. Batine nece ni pamtiti, brzo ce oguglati i misliti kako je to ok, ali, par puta kada sam bio madji napravio sam bas pravi problem, taj pogled razocarenja... Kada znas da si razocarao dvoje ljudi koji ce uvek biti tu za tebe, i koji te bezuslovno vole, to ostaje za ceo zivot. Nikada sebi vise necu dozvoliti da uradim nesto toliko glupo da njih tako razocaram. Bez ikakve zabrane, bez teranja u cosak, sobu, bez oduzimanja icega.

   A i manji problemi. Svaki put kada mi tata kaze "Prestani." ili "Nemoj vise nikad to i to.", znam da ne treba vise, jer mi je on rekao.

   To pali, cista psihologija i autoritet, a ne batine.

A sta je kazna ako ne prestanes?

Inace, batine ce biti zaboravljene, lekcija naucena... mentalno izivljavanje i ucena, pak.. nece...

koliko ja vidim ti jedina ovde zagovaras da su batine dobre 

suzi je sve lepo objasnila

Tebi, nemam nameru bilo sta da objasnjavam.

jesam ti ja trazio da mi nesto objasnjavas pametnice moja

   Ok, jeste, u pravu si da je mentalno izivljavanje i ucena gore od batina, to stvarno ostavlja posledice, i nikako se ne zalazem za to. Ali se ne zalazem i za batine. Ako je vaspitavanje lepo od ranog detinjstva, sve se u kasnijem moze resiti recima.

   Ali, da napomenem, mlad sam, pa mozda i ne znam jos kako stvarno treba.

Da ponovim, u vaspitanju mora da postoji sredstvo kazne. To je ono... postavish neku granicu... i stavish detetu do znanja da je opasno preci je.
Ako razgovor moze da bude sredstvo kazne, a bez onog silnog omalovazavanja licnosti deteta, sto je Anea napisala - odlicno! Problem je sto je broj roditelja koji to umeju da postignu sa svojom decom gotovo nevidljiv.

Moje mišljenje je da ipak ne treba tući decu. Batine momentalno zaustavljaju neželjeno ponašanje ali vremenom postaju neefikasne pa je potrebno konstantno povecavati intenzitet.
:-kSa druge strane, na razvoj deteta se može najviše uticati u njegovom najranijem periodu a to je do njegove pete godine života. Priznaćete da je dete u tom periodu najviće upućeno na vas i na porodicu u kojoj živi. Mislim da tu stiče prva iskustva koja će kasnije primenjivati u životu. Trudim se da svom sinu omogućim da iskaže svoja osećanja i želje i ispoštujem ih, neverovatno je koliko je to dete sposobno da mi uzvrati istom merom.
Mislim da ukoliko puno radite sa svojim detetom i skrenete  mu pažnju sa nestašluka na druge lepe stvari koje ono voli, ukoliko mu date odredjeni stepen odgovornosti (shodno njegovim godinama), nećete imati problema.
Trudim se da se pridržavam one Ršumove:
"Dete moraš da posmatraš, al mu ne smeš na put stati.
Što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati."
Za sada radim tako, a nadam se da me život neće demantovati.