Пише у поруци изнад.... 

слобода је живот и слободан у животу је онај који верује у Господа Бога и чини морална добра!
Ко има очи видеће,ко има уши чуће.


Samo tako i nikako drugacije!

Човек није горд ако износи истину.

Jа сам сигуран да Божији син сигурно боље од мене зна да ли Творац кажњава, али ми је ту нешто нелогично. Ако сами себе кажњавамо (а ја мислим да само индиректно сами себе кажњавамо због закона акције и реакције, јер директно нико не жели себе да казни, пошто нико не жели да се лоше осећа!), чему онда запис? Зашто га Творац записује? Чему онда поштовати Творца, јер ако сами себе кажњавамо и награђујемо директно, па онда нам и пакао ништа не може, јер онда и у паклу можемо да учинимо да се добро осећамо. Мислим да то већ намеће закључак да Творац кажњава. Али не без везе, него ради правде. То повлачи да ту нема ничег лошег. А само онај ко Бога не воли, ту правду ће доживљавати као казну! Дакле, сва одговорност је на човеку, јер не може творевина Творцу да соли памет шта је добро и лоше, шта је за казну или није,...

Како не постоје ако људи сами себе награђују? Мислим да је можда једна од најкориснијих ствари објаснити шта су морална добра, јер људи углавном подразумевају да знају шта су морална добра, а често баш у томе греше.

Управо и ја тако тумачим Исусове речи.

Да Бог жели човекову љубав не знам на основу Библије, него на основу досадашњег искуства у реалности. Библија ми је само дала идеју да размишљам у том правцу. Укратко, тек када сам заволео Бога као Оца, почео сам стварно добро да се осећам. Зато стално причам о том осећају, иако сам можда досадан.
Не знам шта би било када би Бог једноставно нестао, јер још нисам био у тој ситуацији, али хипотетички мислим да бих и ја нестао (па не бих ништа осећао ), јер наиме сматрам да су људи обликовани делови Божије енергије, тј. да су део Бога, па би његовим нестанком и ми нестали. Значи, не би постојале ни наше дневне активности. (Слично, као када би нестало воде и светлости.)

Не говори ми много, јер нисам упознат са конкретним примерима. Да ли ће неко да има дете, то очигледно не зависи од тога да ли је човек убица, блудник итд., него од неких других ствари. У сваком случају, нико не ради све лоше, него и нешто добро. Тако, по мом схватању, атеиста, убица, блудник итд. може да ради оно што је добро за стварање детета па може да има дете, док неко ко је на речима верник, на делима може да ради нешто што је лоше за стварање детета па не може да има дете.

Нисам се збунио. Можда нисам био довољно јасан па да појасним. Руководити процесом стварања живота значи одређивати како ће се створити живо биће почевши од ћелија (нисам биологичар па не могу нешто детаљно ). Да ли човек то одређује или само убаци семе жени па шта буде биће? Е то шта буде биће опет Неко контролише, јер од човека опет настаје човек, а не неко друго живо биће. Значи, ми имамо три родитеља: ћалета, кеву и пре свега Бога (Он је Родитељ свима).

Па откуд ти то да ђаво повређује људе? Значи, да кренем редом.
Прво. Опет по мени није адекватно поређење и то у суштинској мери. Значи, шта је ту страшно што ђаво искушава? Па нико не мора да га послуша! А никог не може да натера да га послуша! Дакле, то што неки оптужују ђавола за своје проблеме, то је последица неприхватања одговорности, а не и истина.

Друго. Коме Бог да одговара? Људима? Па не би био Бог када би се правдао творевинама. Коме се свиђа – свиђа. Коме се не свиђа, нек лупа главом у зид док га не заболи. Коју своју кривицу Бог преноси на другога?
Што се тиче „змаја“, Еве итд., ја ту причу схватам симболично. Шта та прича конкретно значи, ја не знам. Али да кажем своје мишљење. Није змај рекао истину, него лаж. Змај је рекао да ће људима да буде добро од „јабуке“, а то је била лаж. А Бог је људима рекао истину да не треба да једу„јабуку“, јер је Он одредио да то не буде добро за њих. Али ко воли да забада нос тамо где не треба, после има проблема са носем. Природни закон, ништа друго.

Што се тиче твоје примедбе на хришћанство, и ја имам ту примедбу. Ми смо сами одговорни за своје поступке и ту одговорност нико не може да преузме уместо нас.

Е сад, не знам на основу чега мислиш да се писци Библије (додуше, не знам ни ко су ) ваде на Сатанојла. Ја то нисам приметио читајући је. Приметио сам само да се гаде његових идеја.

Objasni mi  sta znaci "ja sam onaj koji jesam".

Cesto se slican nacin govorenja ponavlja u nekim vjerskim pricama.
Ja to ne razumijem.

Излазак, глава 3:
13. А Мојсије рече Богу: Ево, кад отидем к синовима Израиљевим, па им кажем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми кажу: Како Му је име? Шта ћу им казати?
14. А Господ рече Мојсију: Ја сам Онај што јесте. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јесте, Он ме посла к вама.
 

"aha"       

Другим ријечима Бог је једина истинита реалност. Све остало су илузорне, краткотрајне конструкције, промјенљивог карактера. Оне данас имају неку улогу, док сутра већ не постоје... Само је Бог Истина, па према томе наша истинска природа и срж нашег бића може постојати само у Богу...

Apsolutno se slazem sa tobom 

Pitam se sta Bog ima da kaze na sve ovo.  Mogao bi jednom da razresi sve ove nase dileme o Njegovom postojanju, barem je toliko mocan,  pa da covecanstvo koje je stvorio, mozga o nekim drugim temama..