Eto klasicni bog je za mene personifikacija ostalih pojmova -tipa karma, energija...
u sta takodje ne vijerujem.
Samo je najblizi ljudskom obliku - jer je tako covjeku najlakse da takvo "nesto" zamisli.

1 zakon za mene je koliko guras toliko ce se kotrljati. I nije metafizika nego matematika...

A pravda, pravda je na strani jacega.

Са малим освртом, да ако τврдите ово:


Онда ту ни нема правде, може се причати само о сили, али чак је и у причи ово логичка погрешка ( argumentum ad baculum)...

Тако да...нема ту ни приче.   

Nema tu pravde, istina. Ali mislim da tako stoje stvari.

Covjek ustvari vidi ono sto zeli oko sebe, projekcija. Ko zeli da nadje pravdu taj ce je i naci. To je lijepo.
Ja sam pesimista :/ 

може да буде интерсантно за тему: гроф Толстој и Исус Христ


Spor sa Hristom

Sinod RPC bio je na velikim mukama kako da postupi prema Tolstoju čiji je ugled u Rusiji i svetu bio ogroman. Iako je carsku vlast i crkvu bio izložio bespoštednoj kritici, nisu smeli da ga zatvore. Plašili su se gneva i pobune naroda. Kakav je autoritet Tolstoj tada imao govori i ova anegdota: „Zašto me ne uhapsite?“, rekao je Tolstoj jednom visokom carskom činovniku. A ovaj mu je odgovorio: „Učinili bi smo to, grofe Tolstoj, vrlo rado, ali Vaša slava veća je od naših zatvora. Nju ne možemo da uhapsimo.“
Sinod RPC, posle brojnih većanja, doneo je odluku da Tolstoja ekskomunicira. Obrazlažući zašto je morao da preduzme ovaj kanonski korak, Sinod u poslanici koju je sastavio oberprokurator Pobedonoscev, daje detaljno obrazloženje. Po mišljenju crkve, Tolstoj se teško ogrešio o hrišćansku veru. On zahteva da se Jevanđelje oslobodi od svega što je zdravom razumu nepojmljivo i što je u domenu čuda. Ne priznaje Svetu trojicu. Negira da je Hristos Bog. Stavlja ga u rang mudraca Krišne, Bude, Lao Cea, Konfučija, Sokrata, Platona. Svodi ga na Rusoa, Paskala i Kanta.
Tolstoj tvrdi da je Božija milost toliko velika da Gospod neće praviti razlike između grešnika i pravednika. Priče o zagrobnom životu smatra za jurodive. Za njega je greh Adama i Eve obična besmislica, kao i Hristovo bezgrešno začeće. Klanjanje ikonama i moštima svetaca smatra magijom. Po njemu, čovek treba da se moli sam, kao Isus, a ne u crkvi. Sveti sinod zaključuje da je Tolstoj javno i drsko ustao protiv Svete trojice i svoj veliki talenat upotrebio za širenje jeresi. Crkva ga izopštava jer nije hteo da se pokaje za svoje grehe, iako mu se za to u više navrata pružana prilika.
Tolstoj je sa Hristom vodio javni spor. Polemisao je sa njim na ravnoj nozi. Evo jedne meditacije u kojoj se obojica pojavljuju kao vlastelini misli. Pošto je prekoreo Tolstoja za njegovu veliku gordost, Hristos se spustio na kolena pred njim. Tolstoj ga moli da ustane i kaže mu:
- Pogledaj, šta oni rade u tvoje ime. Tvoji pastiri blagosiljaju ubistva. Ti si progonio iz hramova trgovce, a oni su ih ponovo pozvali tamo.
Hristos nemoćno širi ruke: „Bog je ljubav“, kaže. „Bog nije ljubav“, odgovara Tolstoj. „Bog je nešto bezgranično, a u toj bezgraničnosti čovek može spoznati da je njegov deo“.
Dijalog između Tolstoja i Hrista nastavlja se ovako:
- Oni se klanjaju krstu, a to su samo vešala na kojima su te razapinjali. I u hramovima oni trguju poškropljenim vinom i hlebom i uveravaju svet da su to tvoje telo i tvoja krv. A bajke o tvom neporočnom začeću? U njih sada ne veruje ni jedan gimnazijalac. Oni još odlaze u crkvu, ali uskoro će se ta vera raspasti, a onda?
- Nastupiće bezbožnost i haos - šapuće Hristos.
- Bezbožnost i haos već su nastupili - odgovara Tolstoj.
Ovakav spor sa Hristom mogao je da vodi samo čovek koji je na samrtničkoj postelji, na železničkoj stanici Astapovo, rekao: „Ja sam se našao u situaciji onoga koji je spoznao svu težinu greha sopstvenog života. Za mene je postalo dalje nepodnošljivo da živim u kriminalnim uslovima, u bezumno kriminalnoj raskoši, usred nužde ljudi koji me okružuju“. Mogao je to reći čovek koji se odrekao honorara za svoja dela i odbio Nobelovu nagradu od sto hiljada rubalja, „jer novac ne može doneti ništa drugo nego zlo“.

Извор

Јесте занимљиво и морам да признам да је Толстојева књига Исповест доста утицала на моје мишљење, али ипак имам другачије мишљење.

А шта је правда? Зар нису природни закони правда? Ко је успоставио природне законе? Ја мислим да нико не може да укине природне законе (осим Оног ко их је успоставио) па зар није најјачи Онај ко их је успоставио (дакле закон јачег, тј. Најјачег)? А природни закони подразумевају и кажњавање ради испуњења те правде. Можда то није правда какву би ми хтели, али то је наш проблем. Не одређујемо ми шта је правда!

А која је најјача сила у природи? Љубав! Пред том Силом сва "копља" падају.

Да ли Бог кажњава? Да! Јер Бог је Љубав,али Бог је и Казна!
Правда!

Tolstoj je genije. Uspeo je da se iskobelja iz mentalnih kandzi hriscanstva, ali je bio nestalan i malo mu je falilo da uleti iz dogme u dogmu - iz hriscanstva u islam (pred kraj zivota se odusevljavao islamom).
A i Ruski narod je postovanjem prema njemu pokazao izvesnu zrelost za duovnost, umesto da duhovnost poistovecuje sa ritualima (i prebijanjem neistomisljenika).
Jako me zanima kako bi reagovao da je imao iskustva sa istocnim religijama/filozofijama.

edit: sto se tice pravde, to je naziv koji dajemo sopstvenim interesima koje predstavljamo kao opste interese. isterivanje pravde je izivljavanje za koje pretpostavljamo da necemo platiti jer imamo drustvenu podrsku, a prizeljkivanje pravde je kukanje slabih.
Pravda je jedan od najprljavijih i istovremeno jedan od najimaginarnijih pojmova.

Право,можда!Правда је апсолутна!Правда је Божија! Ми не знамо како Бог мисли,како суди људима,али Бога има и има Божије односно Небеске Правде!
Ево,мене је овај текст одушевио,али није угрозио ничим моје Знање,него га само учврстио.
Пре ће бити да је завирио у оне,култове, лажне-(анти)цркве, шрафцигере,вискове,лењире,шестаре,зигле,малтер и остали зидарски материјал.
То већ јесте!

problem je sto vecina ljudi misli da zna kako funkcionise ta njegova pravda (npr. isteruju "boziju pravdu" na pederima, prosto koristeci situaciju da zive u zatucanoj drzavi). za mene je ta nebeska pravda samo "uzrocno posledicni zakon", koji uglavnom ne razumemo.

ne znam za to, ali znam za ovo:

The Russian woman who married the Muslim E. Vekilov, wrote to Tolstoy that her sons wanted to convert to Islam, and asked for his advice. This is what the writer answered her:

“As far as the preference of Mohammedanism to Orthodoxy is concerned…, I can fully sympathize with such conversion. To say this might be strange for me who values the Christian ideals and the teaching of Christ in their pure sense more that anything else, I do not doubt that Islam in its outer form stands higher than the Orthodox Church. Therefore, if a person is given only two choices: to adhere to the Orthodox Church or Islam, any sensible person will not hesitate about his choice, and anyone will prefer Islam with its acceptance of one tenet, single God and His Prophet instead such complex and incomprehensible things in theology as the Trinity, redemption, sacraments, the saints and their images, and complicated services…”

Yasnaya Polyana, March, 15th, 1909