Ако сте пажљиво читали Библију видјели сте да кажњава. А како ? Па између осталог и преко људи. Људи су као играчке, готово све што чине Бог може да упери како је њему воља. Човјек је као играчка коју Бог навије, те се ова "креће" до новог навијања.

ako ste pazljivo citali Bibliju, videli ste da je pobio perko 2 miliona ljudi. 

Trivia: Vise ljudi se nalazi pod nego nad zemljom u Beogradu...
Ah... ti osvajacki ratovi...

Ко даје живот, тај га и узима .

jos nismo utvrdili pouzdano kako je nastao zivot, pa ne znamo ko ga daje.
a opet, ne znamo ni da li su navodi iz Biblije istiniti, tj. ne znamo da li je Bog pobio makar i 5 ljudi koji su tamo pobrojani

pa odluci se. Jel kaznjava ili ne kaznjava. Cas jedno cas drugo...

Зато што нико ништа не може да уради, а да то не дозволи Бог. Све се дешава према природним законима које Он спроводи.

Пророци кажу да над Богом Створитељем свемира нема никог у хијерархији па му није потребна дозвола. Ја то не могу да проверим па не могу да потврдим. Али по мени није то ни битно. За нас је битно само дејство Бога према нама и нашој околини да би своје одлуке ускладили са тим дејством и избегли Његову казну.

Ја се слажем да човек индиректно самог себе кажњава због закона акције и реакције. Али ко спроводи закон акције и реакције? Ко одређује да је то што радиш добро или лоше? Онај који је створио свемир и успоставио природне законе у њему. Да се само човек пита, да ли би икад био кажњен?

Наравно.
Па колико пута урадимо нешто лоше, нечасно, недостојно честите личности и зар не сматрамо да смо погрешили, зар не осећамо потребу да то исправимо, да се искупимо, да будемо и кажњени...?
Када имамо неку службу и не испунимо је (не због спољних и виших околности и утицаја), због наше лењости, немара, бахатости..., зар се не осећамо лоше и пруижељкујемо да нас неко опомене, упозори, казни...?
Ово показује и да нисмо сазрели и одрасли, јер би иначе сами себе уредили и натерали да испуњавамо службу коју смо преузели.

Опечена рука, боли, али и учи да нешто не треба радити на тај начин...

Много пута сам самог себе казнио због неких (не)дела.

Да, али то је због дејства Бога на нас. Зашто је то што смо урадили лоше, нечасно и погрешно? Није сигурно зато што смо ми тако одредили, него зато што је тако Бог одредио. И ако урадимо тако нешто, Бог нам онда одреди да се лоше осећамо да би видели да је то што радимо лоше и да би престали то да радимо. Због таквог дејства Бога, много пута сам и ја сам себи рекао да желим да будем кажњен, тј. да се искупим за лоша дела, тј. да одговарам за њих и да издржим своју казну. Али не сигурно зато што ја волим да се лоше осећам, него да би се боље осећао.

Дакле, моје питање се односило на ситуацију када Бог не би одређивао како ће човек да се осећа, него сам човек. Тада казне не би ни било, осим када би неко накратко желео да "види" како је то бити кажњен. Тада би свако радио шта би хтео и осећао би се као да је рају. А то мислим да очигледно није реалност.

Зашто се онда мењају стандарди доброг и лошег,исправног и погрешног?Мењају се зато што се људи мењају,па ствари прихватљиве пре 10 хиљада,или 2 хиљаде или 100 година данас то нису.Људи одређују добро и лоше.


Ово је само ствар вере.Људи су слаби,и да их Бог не контролише на све стране грех,пороци и хаос.Ако је то твоје схватање људске врсте,за мене си тужан лик.