Ja to vidim, to se zove porodicna karma. Ali pored te postoji i licna koju ti ne vidis. 

Господ Бог не убија и не кажњава,свака душа носи запис из предходног живота.
У тренутном животу само треба да се определимо између милион лажи и једне једине истине и да се спасемо.
Принципи постоје,јер да њих није поставио Творац, читава Галаксија би била у хаосу.
То што многи мисле да је казна ако се реинкарнирамо и поново живимо у биолошком животу,то човек сам себи ради.Код Господа Бога нема привилегованих,човек сам својим делима уради све за себе : Вазнесење или Реинкарнацију.
За шта ћете се одлучити сами сносите одговорност.

Nema vaznesenja prije apokalipse... 

zakoni su zakoni i sigurno ih je bog postavio samo sam hteo reci da ne treba da verujemo da je bog non stop nad nama   to nam moze prouzrokovati shizofrenican um pogotovo kad nam se desavaju lose stvari pa cemo njega blatiti
moramo pomoci sebi potruditi se maksimalno da bi nam on pomogao inace nista od naseg razvoja

Постоји крилатица "Помози себи да бих ти ја помогао",ако ти не можеш да помогнеш себи,не може нико да ти помогне.

Управо тако. Али како препознати истину?

Ја не знам како да сам себе реинкарнирам. Нисам упућен у тај процес. Верујем само да ће ме Бог опет реинкарнирати ако овај живот потрошим на оно што Он сматра лошим па не заслужим вазнесење.

Човек сам својим делима заслужи вазнесење или реинкарнацију, али га онда Бог вазнесе или реинкарнира спроводећи она четири принципа. Јел' тако?

Нема сумње да је човек сам одговоран за оно што му се дешава. Овде је друго питање: да ли ће се човек сам казнити ако нешто лоше ради (што је мени нелогично, јер нико не жели да се лоше осећа) или ће га казнити Онај који спроводи природне законе?

Али ти закони се нон стоп дешавају над нама, у нама, испод нас... Ако их Бог спроводи, онда је Бог нон стоп над нама. А ако их не спроводи Бог, ко их онда спроводи?

Све што се погрешно схвати може проузроковати шизофреничан ум па тако и ово. Зато само треба тражити истину, а ми смо овде ваљда ради тога. А нема разлога блатити Бога ако кажњава. Није нам Он крив. Он само заводи ред да не би настао хаос.

Наравно.

За мене су Творац и Бог исто. Можда у томе грешим. Али како то да проверим? Јел' онда Творац кажњава?
............................................................

Како год да се окрене, мислим да човек само треба да прати свој осећај да би дошао до истине, јер су за мене осећаји поруке од Бога (човек нема моћ да себи одреди како ће да се осећа, иначе не би било људи који се лоше осећају, а много их има). Ко ради лоше, лоше се осећа. Ко ради добро, добро се осећа. Али човек не зна да ли је то што хоће да уради добро или лоше док не крене да га ради па види како се осећа (што му је порука од Бога).
..............................................................

Бог, господар, је саткан од љубави, али такође и страховит у свом гневу, када се његови закони не поштују. (из Јудиног Јеванђеља)

Јеванђеље по Матеју, глава 22
1. И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2. Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
4. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5. А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6. А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7. А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8. Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9. Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10. И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11. Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
12. И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
13. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14. Јер су многи звани, али је мало избраних.

Све је ствар личне перцепције и личног искуства.
Како ко доживљава то је индивидуално.
Човек сам себе и кажњава и награђује,то јест својим делима се кажњава или награђује.
Све се то стави на кантар и измери,а онда по заслузи.

Ко ставља на кантар и измери? И Ко одређује шта ће на кантару да буде за казну, а шта за награду?

ne kaznjava jer i ne postoji

pa cim si homosexualac znaci da si kaznjen