Kavkaz do Tašmajdana

Azerbejdžan ponudio Beogradu dva miliona evra za sređivanje centralnog gradskog parka. Uslov da njihov pokojni predsednik Gajdar Alijev dobije bistu

BISTA nekadašnjeg predsednika Azerbejdžana Gajdara Alijeva mogla bi uskoro da se nađe u Tašmajdanskom parku. Vlada ove zemlje ponudila je dva miliona evra za rekonstrukciju ove zelena oaze u centru Beograda, a jedini uslov je da u njoj svoj kutak dobije i - njihov nekadašnji vođa.

Komsija za imenovanje ulica i trgova usvojila je ove nedelje na zasedanju ovaj predlog, a formirana je i radna grupa koja će doneti konačnu odluku. Njom će predsedavati gradski arhitekta Dejan Vasović, a činiće je i član Gradskog veća Goran Aleksić, sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović, direktor JKP "Gradsko zelenilo" Radovan Draškić, kao prvi čovek "Beogradskog vodovoda" Cvijo Babić. U radnoj grupi biće i zamenik sekretara za kulturu Aleksandar Peković, kao i predstavnik ambasade Azerbejdžana Araz Agalarov.

- Ovaj predlog prošao je Komisiju za imenovanje ulica i trgova koja je usvojila ovu inicijativu i reč je o preliminarnom rešenju - rekao nam je Zoran Alimpić, zamenik predsednika Skupštine grada. - Gajimo dobre prijateljske odnose sa Azerbejdžanom, pa su nam oni tako ponudili dva miliona evra za sređivanje parka, a komisija pozitivno izjasnila o tom predlogu. To ne znači da je ovo konačna odluka i u narednom periodu biće poznato više detalja. U Bukureštu je takođe na ovaj način podignut spomenik njihovom pokojnom predsedniku Gajdaru Alijevu.

Komisija je na istom zasedanju usvojila i predlog da se u Tašmajdanskom parku postavi i bista Milorada Pavića, pošto je on napisao "Hazarski rečnik", a reč je o potomcima današnjih stanovnika države koja je ponudila pomoć. Pavić je "pobedio" u konkurenciji kralja Petra Prvog Karađorđevića,Stefana Nemanje, Stefana Lazarevića, Miloša Obrenovića, Meše Selimovića, kao i Mihajla Petrovića Alasa.

ŠOPEN

SKUPŠTINA grada je u utorak usvojila odluku o podizanju spomenika Frederiku Šopenu koji će se nalaziti u okviru parka Manjež. Predlog za podizanje biste podnela je Ambasada Poljske u Beogradu koja je gradu poklonila bistu zajedno sa postamentom.

OD KGB DO OCA NACIJE

GAJDAR Alirza Oglu Alijev bio je 13 godina, od 1969. do 1982. lider Sovjetske Republike Azerbejdžan, a od 1993. do 2003. i predsednik nezavisnog Azerbejdžana, što znači da je skoro tri decenije dominirao političkim životom kavkaske države.

Pre nego što je postao čelnik Azerbejdžana, bio je rukovodilac KGB-a za tu zemlju. Pod njegovim vođstvom, Azerbejdžanska Sovjetska Republika napravila je veliki privredni pomak, ali je konstantno bio optuživan za korupciju i saradnju sa mafijom. Čuven je i njegov poklon predsedniku Brežnjevu: skupoceni prsten od 16 dijamanata, vredan tadašnjih basnoslovnih 220.000 rubalja.

Preminuo je 2003. u jednoj privatnoj klinici u Klivlendu, u SAD, a na mestu predsednika Azerbejdžana zamenio ga je sin Ilham.

Пренето са...

Od ta 2.000.000$ gradske vlasti potrosice ne sredjivanje tasmajdanskog parka svega 10% od ukupne cifre.Dok ce ostalih 1.600.000$ uzeti gradski tata sa svojom ekipom.Dozvolice oni i bistu i sve sto ide uz bistu,kako bi se dokopali 1.600.000$.

,а Калемегдан до Лоаре....
-------------------------------------
Obnova Spomenika zahvalnosti Francuskoj

Komisija za obnovu Spomenika zahvalnosti Francuskoj u Beogradu zaključila je da treba uraditi novi kameni postament i isklesati nove bočne reljefe prema originalima Ivana Meštrovića, koji se čuvaju u Splitu, kao i izvršiti demontiranje i restauraciju oštećene bronzane skulpture.

Konstatovano je da je kameni materijal postamenta do te mere oštećen i degradiran da pokušaji sanacije koji su rađeni ranijih godina nisu dali željene rezultate i da je takav pristup jedini moguć i opravdan, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije, u kojem je prvi sastanak Komisije i održan.
 
Zaključeno je i da je potrebno sačiniti detaljnu specifikaciju sa predmerom i predračunom radova.
 
Osnovni pristup realizaciji projekta je očuvanje opšteg imidža spomenika, pri čemu bi se pronašao kamen približan postojećem po boji, čvrstini i koheziji, ali prilagođen beogradskoj klimi.
 
Spomenik zahvalnosti Francuskoj u Beogradu svečano je otkriven 19. septembra 1930. godine.
 
Već 1963. godine počela su razmatranja kako pristupiti problemu rekonstrukcije, jer je još tada uočeno jasno degradiranje kamena i početak propadanja reljefa na postamentu.
 
Od tada do danas trajale su diskusije, rađeni su razni elaborati i analize, a ključni problem predstavlja izbor kamena iz Trogira, koji je porozan, relativno mek i koji je estetski odgovarao kriterijumima onog vremena, ali se pokazao kao nerezistentan na beogradsku kontinentalnu klimu.
 
Komisija za obnovu spomenika zahvalnosti Francuskoj radi u sastavu: akademik Vladimir Veličković (predsednik), prof. dr Lidija Merenik, mr Veljko Lalić, mr arh. Gordana Simić i prof. Slobodan Savić, akademski vajar.

Пренето са...