Sve ređe se osnivaju nove firme, a ove godine ih je 4.970 manje nego lane. Najveći broj izbrisan iz registra po sili zakona o automatskom stečaju.




BROJ onih koji su stavili ključ u bravu i završili sa poslovnim poduhvatom prošle godine je prvi put nadjačao one koji su tek zakoračili u biznis. Loš odnos ugašenih i novoosnovanih preduzeća i preduzetničkih radnji, nastavlja se i dalje. Za prvih šest meseci, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, registrovano je osnivanje 4.454 privredna društva, dok je izbrisano njih 6.892. U istom periodu upisano je 16.118 novih preduzetnika, a izbrisano - 17.642.

Za većinu poslodavaca koji su od početka godine i zvanično završili sa poslovanjem, sunovrat je počeo ranije. Dobar deo njih izbrisan je po sili Zakona o stečaju.

- Na povećani broj brisanih privrednih društava najviše je uticao automatski stečaj, koji sudovi sprovode nad firmama čiji su računi u blokadi duže od godinu dana - napominju u Agenciji za privredne registre. - Nad preduzećima čiji su računi u blokadi, sudovi sprovode postupak automatskog stečaja i o tome obaveštavaju APR, koja takva preduzeća briše sa spiska aktivnih privrednih subjekata. Samo od početka ove godine, do 6. jula APR je po službenoj dužnosti, na osnovu pravosnažnih sudskih rešenja, iz Registra privrednih subjekata izbrisao 4.970 privrednih društava.

Tokom čitave prošle godine automatskim stečajem je izbrisano ukupno 5.989 preduzeća, svega hiljadu više nego za pola ove godine. U Agenciji za privredne registre, međutim, objašnjavaju da su sudovi tek u drugoj polovini 2010. godine počeli da šalju pravosnažna sudska rešenja o sprovedenim automatskim stečajevima. Oni tako nisu uticali na podatke za prvih šest meseci prošle godine.

Loši poslovni rezultati uticali su na one koji su razmišljali o pokretanju sopstvenog posla. To se vidi po znatno manjem broju novoosnovanih preduzeća i radnji. Za prvih šest meseci 2010. osnovano je 5.643 privredna društva, 1.189 više nego ove godine. Hrabriji su bili i preduzetnici. U ovom periodu lane registrovano je 19.980 radnji, 3.862 više nego za prvih šest meseci ove godine.


MANjE ZAPOSLENIH

ANALIZA finansijskih izveštaja preduzeća i preduzetnika u 2010. godini, koju je uradila Agencija za privredne registre, pokazuje pad zaposlenih. Preduzeća, njih 111.127, prošlu godinu su završila sa 1.001.913 zaposlenih. To je 6,6 odsto manje nego godinu ranije. Preduzetnici, njih 21.262 koji podnose finansijske izveštaje, upošnjavali su 45.098 ljudi. Oni su radnu snagu smanjili za 11,11 odsto.

Izvor: Novosti

---

Stavljen katanac na 5.000 preduzeća

Beograd -- Broj onih koji su stavili ključ u bravu i završili sa poslovnim poduhvatom prošle godine je prvi put nadjačao one koji su tek zakoračili u biznis.



Loš odnos ugašenih i novoosnovanih preduzeća i preduzetničkih radnji, nastavlja se i dalje. Za prvih šest meseci, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, registrovano je osnivanje 4.454 privredna društva, dok je izbrisano njih 6.892. U istom periodu upisano je 16.118 novih preduzetnika, a izbrisano - 17.642.

Za većinu poslodavaca koji su od početka godine i zvanično završili sa poslovanjem, sunovrat je počeo ranije. Dobar deo njih izbrisan je po sili Zakona o stečaju.

"Na povećani broj brisanih privrednih društava najviše je uticao automatski stečaj, koji sudovi sprovode nad firmama čiji su računi u blokadi duže od godinu dana.Nad preduzećima čiji su računi u blokadi, sudovi sprovode postupak automatskog stečaja i o tome obaveštavaju APR, koja takva preduzeća briše sa spiska aktivnih privrednih subjekata. Samo od početka ove godine, do 6. jula APR je po službenoj dužnosti, na osnovu pravosnažnih sudskih rešenja, iz Registra privrednih subjekata izbrisao 4.970 privrednih društava", napominju u Agenciji za privredne registre.

Tokom čitave prošle godine automatskim stečajem je izbrisano ukupno 5.989 preduzeća, svega hiljadu više nego za pola ove godine.

U Agenciji za privredne registre, međutim, objašnjavaju da su sudovi tek u drugoj polovini 2010. godine počeli da šalju pravosnažna sudska rešenja o sprovedenim automatskim stečajevima. Oni tako nisu uticali na podatke za prvih šest meseci prošle godine.

Loši poslovni rezultati uticali su na one koji su razmišljali o pokretanju sopstvenog posla. To se vidi po znatno manjem broju novoosnovanih preduzeća i radnji. Za prvih šest meseci 2010. osnovano je 5.643 privredna društva, 1.189 više nego ove godine. Hrabriji su bili i preduzetnici. U ovom periodu lane registrovano je 19.980 radnji, 3.862 više nego za prvih šest meseci ove godine.

Analiza finansijskih izveštaja preduzeća i preduzetnika u 2010. godini, koju je uradila Agencija za privredne registre, pokazuje pad zaposlenih. Preduzeća, njih 111.127, prošlu godinu su završila sa 1.001.913 zaposlenih. To je 6,6 odsto manje nego godinu ranije. Preduzetnici, njih 21.262 koji podnose finansijske izveštaje, upošnjavali su 45.098 ljudi. Oni su radnu snagu smanjili za 11,11 odsto.

Izvor: B92

Šta je tu čudno?

Nije cudno al je mnogo lose. Ovde covek ne moze da prezivi... Posla sve manje, plate iste ili manje a cene rastu i rastu.

Polako, bice sve gore i gore...
jos se uzimaju krediti. kad se zavrne cesma, ode evro na 200din, plata drzavnih cinovnika na realnih 200jura (od kojih vecina ima 80eur ratu za hebenog punta ), zemlja, voda, lelekom i EPS Illuminatima i Game oVER - klapci iz grupne duse Lucifer wins, gedza Mile lose....

Cvetkovic je rekao da smo prevazisli krizu!!!

utorak 17.05.2011 | 20:13
Cvetković: Kriza u Srbiji je prošla

Premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da se ekonomija Srbije nalazi u postkriznom periodu i da je Vlada Srbije do sada vodila dobru ekonomsku politiku.



On je ocenio da će u ovoj godini biti ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto, što predstavlja dobru osnovu za nastavak oporavka privrede.

Premijer je istakao da je nakon provera utvrđeno da je statistika ispravno procenila pad BDP-a u 2009. godini i da nisu tačni naknadni obračuni koji su govorili da je pad bio dvostruko veći.

"Rast BDP-a od tri odsto u ovoj godini je nedovoljan, ali je dobra osnova za nastavak oporavka privrede", kazao je srpski premijer.

On je naglasio da postoje "dobra volja i odlučnost" da se unapredi poslovna klima i stvore uslovi za generisanje profita, kao i da će se kroz primenu novog modela ekonomskog rasta insistirati da prerađivačka industrija ima vodeću ulogu.

Cvetković je istakao kao pozitivno to što se privredni rast sve više bazira na proizvodnji razmenjivih dobara i da statistički podaci pokazuju da je izvoz u prva tri meseca bio 25-30 odsto veći nego u istom periodu 2010. i da je pokrivenost uvoza izvozom rasla u kontinuitetu, što će omogućiti da deficit tekućih plaćanja bude manji nego ranije.

Cvetković je naglasio i da je fiskalna politiika potpuno usklađena sa dogovorom sa MMF-om, a vlada poštuje zakonska ograničenja u vezi sa budžetskim deficitom i javnim dugom.

Kao negativnu stvar koju treba ispraviti Cvetković je naveo visoku inflaciju o čemu, kako je dodao, Vlada razgovara sa Narodnom bankom Srbije.

"Mislim da se pojavljuju dobri znaci u vezi sa inflacijom i da ćemo do kraja godine izboriti da inflacija bude jednocifrena i da dostigne projektovanu vrednost", rekao je premijer.

Cvetković je naveo da veliki problem u Srbiji predstavlja i visoka stopa nezaposlenosti, ali je ocenio kao dobro što je prvi put od početka krize u martu došlo do blagog rasta broja zaposlenih.

Cvetković je istakao da su se u martu pojavili prvi pozitivni signali što se tiče zaposlenosti, jer je zabeležen blagi porast broja zaposlenih, ali će se tek videti da li će to značiti i početak novog trenda. Dodao je da država još nije u mogućnosti da proceni da li je to početak trenda ili je sporadičan slučaj.

B92


Stvarno nema smisla takav tekst. Pa da laze neko i vara ovaj narod ima policija postena koja bi ga uhapsila. Ipak nasi policajci su na dobrom glasu. Postena nasa policija i Ivica Dacic nebi dozvolili obnanu svog naroda i lazi, kradju....

Zamenik premijera o stanju u vladajućoj koaliciji
Dačić: Politička kriza trenutno ne postoji Video
Beta | 16. 02. 2011. - 09:56h izmena vesti 16:58h | Komentara: 70

Zamenik premijera Srbije i ministar policije Ivica Dačić izjavio je danas da politička kriza u Srbiji trenutno ne postoji i da će biti nastavljen evropski put Srbije.



Nema dileme da će Srbija nastaviti sa onim što je bio cilj ove godine - dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije o zahtevu za članstvo u EU i određivanje datuma početka pregovora, rekao je Dačić.


Dačić je upozorio da dešavanja na političkoj sceni ne bi trebalo uopšte da utiču na evropski put Srbije.
“To znači da bi članstvo u EU trebalo da bude nacionalni i državni cilj kome teži svaka parlamentarna većina i svaka politička stranka koja želi dobro ovoj zemlji”, rekao je Dačić.


On je dodao da bi čak i u uslovima određene političke nestabilnosti u Srbiji trebalo da postoje uređena pravila igre, poput drugih država, kao što je Belgija, a kojima je predviđeno kako funkcioniše vlast u tim trenucima.
Dačić je jutros za javni servis izjavio da je neophodno da se sa najvećom strankom u vladajućoj koaliciji postigne dogovor o konceptu daljeg rada Vlade Srbije i da su razgovori o tome već počeli. On je rekao da će u razgovorima o promenama u Vladi koje bi trebalo da daju “novi impuls” njenom radu u narednih godinu dana, učestvovati i stranke koje nisu članice vladajuće koalicije.


On je precizirao da bi trebalo da bude doneta odluka da li će uslediti personalne promene u Vladi Srbije, ili smanjenje broja ministarstava i donošenje neophodnih zakona koji će omogućiti taj zahvat.


“Pred nama su razgovori o tim temama i mislim da su oni u toku”, rekao je Dačić i izrazio nadu da je vladajuća koalicija prevazišla krizu u međusobnim odnosima.


Blic

Beograd 15. 07. 2011

PRESS

REZULTATI VELIKOG ISTRAŽIVANJA INFOSTUDA
Porazno istraživanje: U državnu službu samo preko veze

Razlika - Više od 50 odsto službenika u državnim firmama posao dobilo preko veze, u domaćim privatnim firmama takvih je 39 odsto, a u stranim kompanijama četvrtina. Nađu prečicu - Tek svaki deseti koji radi za državu do radne knjižice je došao preko Nacionalne službe za zapošljavanje. U istraživanju učestvovalo 1.530 ispitanika



Ko želi da se zaposli u državnoj službi mora da nađe jaku vezu, pokazalo je veliko istraživanje specijalizovanog sajta Infostud. Čak 51 odsto zaposlenih u državnim firmama reklo je da je posao dobilo zahvaljujući vezi. U domaćim privatnim firmama taj procenat je 39 odsto, dok je u stranim kompanijama četvrtina zaposlenih preko veze.

Zanimljivo je da je drugi najčešći način zapošljavanja u državnim institucijama taj da poslodavac sam pronađe kandidata (čak 21 odsto ljudi), što ukazuje na gotovo potpuno odsustvo konkursa. Samo 15 odsto ljudi u državnoj firmi zaposlilo se preko oglasa na specijalizovanim sajtovima, a svega 10 odsto njih posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje.
Oglasi na sajtovima

Znatno je drugačija slika u privatnim firmama, naročito u stranim. Do radnog mesta u stranim privatnim firmama dolazi se najčešće preko oglasa na sajtovima za zapošljavanje, kod domaćih privatnika na isti način ili preko veze.

- Na Infostudu većina oglasa i jesu oglasi privatnih firmi, ali na mesečnom nivou ima i po nekoliko oglasa državnih preduzeća. Samim tim, treba napomenuti da firme koje zapošljavaju preko veze mahom izbegavaju da se oglase na internetu, jer tada dobijaju veliki broj prijava, što im nije u interesu, a to oglašavanje se i plaća - objašnjava Sonja Kmezić, šef Infostudovih sajtova za zapošljavanje i ljudske resurse.

Infostud je ovo istraživanje sproveo kao anketu na svom sajtu u kojoj je učestvovalo 1.530 ljudi.

Predsednica Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata Srbije Ranka Savić smatra da rezultati Infostudovog istraživanja nisu iznenađujući, već očekivani i da je zapošljavanje preko veze veoma često u Srbiji.

- Kako koja vlast dođe, novi ministar ili direktor javnog preduzeća vodi sa sobom buljuk partijskih službenika. Kriterijum za zapošljavanje nije stručnost, već partijska i rođačka pripadnost. Moj suprug je dobio otkaz iz državne službe zbog ovakvih mojih izjava, dakle, i otkazi su lično motivisani. Već nekoliko godina ukazujemo na ovu pojavu, ali lek joj sigurno nećemo naći još dugo - kaže Savićeva.

Slaže se i Neven Cvetićanin sa Instituta za društvene nauke.

- Malo smo društvo u kome se gotovo svi poznaju, naročito unutar jedne struke. Preovladava mentalitet u kojem ljudi sve znaju jedni o drugima i sasvim prirodno rade rođačke veze, poznanstva i kumstva. Uz to, toliko dugo smo bili neuređena država da se ne može očekivati nivo institucionalizovanosti - ističe Cvetićanin i pojašnjava zbog čega su lični kontakti manje zastupljeni kod privatnika:

- Tu su stroži kriterijumi, vlada konkurencija i gleda se konkretan interes posla, dok su državna preduzeća svačija i ničija, pa je tu moguće da mane kandidata budu pokrivene ličnim kontaktima.Ko želi da se zaposli u državnoj službi mora da nađe jaku vezu, pokazalo je veliko istraživanje specijalizovanog sajta Infostud. Čak 51 odsto zaposlenih u državnim firmama reklo je da je posao dobilo zahvaljujući vezi. U domaćim privatnim firmama taj procenat je 39 odsto, dok je u stranim kompanijama četvrtina zaposlenih preko veze.

Zanimljivo je da je drugi najčešći način zapošljavanja u državnim institucijama taj da poslodavac sam pronađe kandidata (čak 21 odsto ljudi), što ukazuje na gotovo potpuno odsustvo konkursa. Samo 15 odsto ljudi u državnoj firmi zaposlilo se preko oglasa na specijalizovanim sajtovima, a svega 10 odsto njih posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje.
Oglasi na sajtovima

Znatno je drugačija slika u privatnim firmama, naročito u stranim. Do radnog mesta u stranim privatnim firmama dolazi se najčešće preko oglasa na sajtovima za zapošljavanje, kod domaćih privatnika na isti način ili preko veze.

- Na Infostudu većina oglasa i jesu oglasi privatnih firmi, ali na mesečnom nivou ima i po nekoliko oglasa državnih preduzeća. Samim tim, treba napomenuti da firme koje zapošljavaju preko veze mahom izbegavaju da se oglase na internetu, jer tada dobijaju veliki broj prijava, što im nije u interesu, a to oglašavanje se i plaća - objašnjava Sonja Kmezić, šef Infostudovih sajtova za zapošljavanje i ljudske resurse.

Infostud je ovo istraživanje sproveo kao anketu na svom sajtu u kojoj je učestvovalo 1.530 ljudi.

Predsednica Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata Srbije Ranka Savić smatra da rezultati Infostudovog istraživanja nisu iznenađujući, već očekivani i da je zapošljavanje preko veze veoma često u Srbiji.

- Kako koja vlast dođe, novi ministar ili direktor javnog preduzeća vodi sa sobom buljuk partijskih službenika. Kriterijum za zapošljavanje nije stručnost, već partijska i rođačka pripadnost. Moj suprug je dobio otkaz iz državne službe zbog ovakvih mojih izjava, dakle, i otkazi su lično motivisani. Već nekoliko godina ukazujemo na ovu pojavu, ali lek joj sigurno nećemo naći još dugo - kaže Savićeva.

Slaže se i Neven Cvetićanin sa Instituta za društvene nauke.

- Malo smo društvo u kome se gotovo svi poznaju, naročito unutar jedne struke. Preovladava mentalitet u kojem ljudi sve znaju jedni o drugima i sasvim prirodno rade rođačke veze, poznanstva i kumstva. Uz to, toliko dugo smo bili neuređena država da se ne može očekivati nivo institucionalizovanosti - ističe Cvetićanin i pojašnjava zbog čega su lični kontakti manje zastupljeni kod privatnika:

- Tu su stroži kriterijumi, vlada konkurencija i gleda se konkretan interes posla, dok su državna preduzeća svačija i ničija, pa je tu moguće da mane kandidata budu pokrivene ličnim kontaktima.


Ana Vlahović

Press

Moram da dodam jedan aspekt na koji se istraživanje nije odlučilo, a to je zašto privatnici toliko zapošljavaju poznanike. Naše zakonodavstvo je zaštitnički postavljeno prema pravima zaposlenih, ali ne i prema obavezama. Tako ako poslodavac nekog zaposli pa shvati da ta osoba ne odgovara njegovim zahtevima veoma je teško otpustiti lošeg radnika. Čak ni očigledne povrede poslovne discipline kao što je nedovoljno ispunjenje radnih zadataka dolazak na posao u pijanom-drogiranom stanju nisu razlozi za jednostavno otpuštanje nego se pretvaraju u duge skupe parnice.

cuva gazda svoje dupe. njegove pare - njegova stvar koga ce da zaposli.
problem su metilji u drzavnoj sluzbi koje ne mozes da otpustis sve i da se iskenja na sred kancelarije i odigra ritualni ples oko svog govanceta. sud bi rekao : 'kenjanje je prirodna potreba, nesrecnim slucajem nije stigao do wc-a a ples je razumljiva posledica radosti sto ga ne muci konstipacija. vratite ga na posao i isplatite mu sve sto nije radio' Case closed..

Tačno to i zato privatnik ne želi da zaposli nekog ko će mu se pokenjati u život a državna administracija je puna negativne selekcije, direktor lopov, šef nesposobnjaković a radnici nenji i neodgovorni

17. 07. 2011

PRESS

IMA LI IRAN PRAVO DA PROTESTUJE ZBOG MIĆUNOVIĆA
Demokratski režim ne progoni i ne ubija

Prašina - Srpska javnost ne vidi šta je sporno u oceni srpskog poslanika o Iranu, posebno kad se zna da su UN osudile tu državu zbog kršenja ljudskih prava, ali je složna da se oko izjave podiglo previše buke



Iran nije demokratska država, saglasni su sa Dragoljubom Mićunovićem gotovo svi na političkoj sceni Srbije.

Zato se većina sagovornika Pressa pita odakle pravo iranskom ambasadoru da protestuje protiv najstarijeg poslanika u srpskom parlamentu kada su čak i UN osudile Iran za kršenje ljudskih prava - „maltretiranje, zaplašivanje i progon, proizvoljno hapšenje i nestajanje ljudi iz opozicije, novinara, advokata, sveštenika, akademika, studenata".
Joksimović: Iran je 100% nedemokratski

Bivša pomoćnica ministra spoljnih poslova SCG Aleksandra Joksimović kaže da se „100 odsto" slaže sa ocenom je Iran nedemokratska zemlja.

- Iran nije demokratska zemlja i ne vidim ništa sporno u takvom stavu. UN su osudile Iran za kršenje ljudskih prava novembra 2009. i tada je Srbija napravila ozbiljan propust jer je glasala protiv te rezolucije, koju su inicirale i SAD i EU. Spoljna politika Srbije ima dvostruke aršine, poseban tretman prema državama koje nisu priznale Kosovo, ali to ne menja činjenicu kako na Iran gleda ceo svet - navodi Joksimovićeva.

Takođe, američki Stejt department je u svom godišnjem izveštaju iz aprila 2011. naveo da je Iran samo prošle godine pogubio oko 312 osoba, mnoge nakon tajnih suđenja i zbog navodnih krivičnih dela, mada su zapravo politički disidenti.

Istovremeno su vlade zemalja EU zbog kršenja ljudskih prava za 32 iranska zvaničnika zavele kaznene mere - restrikcije putovanja i zamrzavanje imovine. Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg je tada rekao da je iranski rekord kršenja ljudskih prava „zastrašujući".
Ljute se samo na nas

- Zatvorili su opozicione lidere, ima više pritvorenih novinara nego u ijednoj drugoj zemlji na svetu, i isuviše izrečenih smrtnih kazni - rekao je Hejg.

Kada strani zvaničnici iznose takve stavove, Teheran uglavnom ćuti i ne buni se, po logici da svako ima pravo na politički stav, uočavaju sagovornici Pressa. Potpuno je neprincipijelno, dodaju oni, da samo u Srbiji poslanik ili političar nema pravo čak ni da ponovi odluku UN, već takve nastupi bivaju dočekani na nož i podignuti na najviši diplomatski nivo.

Čitava halabuka počela je pošto je iranski ambasador u Beogradu Abolghasem Delfi u sredu uputio protestno pismo Ministarstvu spoljnih poslova Srbije povodom stavova koje je o Iranu izneo predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Dragoljub Mićunović. Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić je na skupštinskoj raspravi u utorak rekao da parlament još nema formiranu grupu prijateljstva sa Iranom, a da mu je kao obrazloženje za to Mićunović naveo da „Iran nije demokratska država".

I Aligrudić, koji je „ocinkario" kolegu, kaže za Press da Mićunović nije imao nameru da vređa.

- Ne mislim da je uvredio Iran, svako ima pravo da kaže šta hoće. Ako to nije rekao javno, ne može se smatrati direktnom uvredom Irana. Ali, on nije sa mnom razgovarao privatno, u kafani, već o našem poslu u Skupštini: on u svojstvu predsednika Odbora za inostrane poslove, a ja kao njegov zamenik. Ako čovek kaže da je razlog odugovlačenja formiranja grupe prijateljstva sa Iranom, to što je, prema njegovom mišljenju, to nedemokratska država, onda je to javna stvar. I zato sam to preneo građanima - objašnjava on.

Predsednica parlamenta i potpredsednica SPS Slavica Đukić-Dejanović smatra da je priča nepotrebno podignuta na visok nivo jer se, kako kaže, radi o nesporazumu.

- Profesor Mićunović nije bio u skupštinskoj sali za vreme pomenute rasprave - dodaje ona.

Funkcioner URS Željko Ivanji tvrdi da Mićunović nije uvredio Iran, niti ugrozio spoljno-političke odnose Srbije i Irana, jer tu saradnju ne kreira on, već Ministarstvo spoljnih poslova.

- On nije rekao da u Iranu žive ljudožderi, kao što je Čedomir Jovanović izjavio da u pojedinim afričkim zemljama žive. Izneo je svoj stav, na koji ima pravo. Moguće je da je tu ocenu dao pozivajući se na sankcije, koje je SB UN uveo Iranu zbog nedemokratskog režima - kaže Ivanji.
Samo ponovio stav UN

Predsednik IO SPS Branko Ružić kaže da može da se ne složi sa izjavom Mićunovića, koji pak kao poslanik Skupštine Srbije, predsednik Odbora za inostrane poslove ima legitimno pravo da iznese lični politički stav.

- U ovom slučaju zaista nije bilo potrebe podizati tako veliku prašinu - konstatuje Ružić.
Šta su drugi govorili o Iranu

„Iran postaje vojna diktatura." Hilari Klinton, američki državni sekretar

„Iran finansira teroriste i ekstremiste, podriva mir u Libanu, šalje oružje talibanima, nastoji da zastraši svoje susede, prkosi UN i destabilizuje ceo region, odbijajući da svoj nuklearni program učini transparentnijim. Iran je vodeći svetski sponzor terorizma." Džordž Buš, bivši predsednik SAD
Šta su drugi govorili o Srbiji

„Srbi su nepismeni, degenerici, silovatelji, ubice beba, kasapi i agresori." Džozef Bajden, potpredsednik SAD

„Srbija mora shvatiti da je u BiH bila agresor. Srbija mora doživeti katarzu, shvatiti da su išli za pogrešnim ciljevima". Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske
Šta je predsednik Irana govorio o drugima

„Izrael više nema razloga da postoji. Ta zemlja će uskoro nestati."

„Barak Obama je marioneta i običan pion kome je data misija da spase SAD i cionistički režim uz upotrebu oružja i sile. Ali, nećeš uspeti to da uradiš." Mahmud Ahmadinedžad, prvi čovek Irana

I član Predsedništva SNS Jorgovanka Tabaković kaže da to nije „strašan incident", ali da važne javne ličnosti moraju uvek da paze šta govore.

- I zato me čudi da je političar ranga profesora Mićunovića, priznati filozof, uvaženi savremenik i aktivni učesnik političkih zbivanja dao takvu izjavu. Protivnik sam takvog načina izražavanja. Ako su drugi o Srbiji govorili ružne stvari, zbog loše medijske slike u svetu, mi ne smemo da dajemo ishitrene ocene o drugima - smatra ona.

Potpredsednik DS Jelena Trivan podvlači da stepen demokratije neke države ocenjuju međunarodne organizacije.

- Sve ostalo je privatno razmišljanje. Zvanični stav države je da Srbija i Iran imaju tradicionalno dobre bilateralne odnose.

Bivša pomoćnica ministra spoljnih poslova SCG Aleksandra Joksimović kaže da strani državnici imaju daleko oštrije izjave o Iranu, „ali očigledno je lakše burno reagovati na izjavu poslanika Srbije, koja nema težinu i uticaj u međunarodnim odnosima poput velikih sila".

- Mnogi su govorili mnogo gore stvari o Iranu, i Iran je iznosio teške reči na račun drugih zemalja, brojni su vređali Srbiju i njene građane godinama i ništa. Izgleda da samo srpski poslanik ne može ništa da kaže, čak ni da ponovi ono što su potvrdile UN.

I Vladislav Jovanović, bivši ambasador i ministar inostranih poslova SRJ, ocenjuje da je reakcija na izjavu srpskog poslanika možda prejaka, imajući u vidu govore svetskih zvaničnika.

- Velike sile mogu da se ponašaju kako hoće, bez ikakvih posledica. Mi, izgleda, moramo da pazimo.

Nenad Čaluković - Biljana Bojić

Press

Stavio sam ovaj clanak na ovu temu, da se znaju nacini proganjanja. Ostanes bez posla, svuda treba da das mito. I da bi te neko zaposlio mora da das mito ili da si clan stranke. Inace ti nema zivota. Ne zasljuzujes da se kotis u novom svetskom poredku. E olos demokratski. Isto kao i bagra miloseviceva, sada sa kojom vladaju.

Radnici s mukom dolaze do zarađenog
Doprinose plaća tek svaki peti poslodavac u Srbiji
Bojana Anđelić | 16. 07. 2011. - 22:00h | Komentara: 0

BEOGRAD - Tek svaki peti poslodavac u Srbiji redovno isplaćuje plate i doprinose, svi ostali kasne bar 15 dana sa izmirivanjem svojih obaveza. Kada se sve sabere, srpski radnik u proseku na platu čeka mesec ipo dana. Ovakvu statistiku gotovo da nema ni jedna zemlja u okruženju.

U Hrvatskoj postoje rokovi u kojima su poslodavci dužni da plate doprinose, a od nedavno je uvedena i zatvorska kazna za neredovne platiše. U Uniji poslodavaca kao još jedan dobar primer zaštite radnika navode Bosnu i Hercegovinu gde sudski sporovi ne mogu trajati duže od šest meseci.

 

- Kod nas ne postoje jasna pravila. Primenju se dvostruki aršini, pa tako državna preduzeća, poput Gradskog saobraćajnog, za doprinose duguje veliki novac, ali se to njima toleriše,za razliku od malih firmi koje zbog toga snose sankcije - objašnjava problem Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca i podseća da plate upravo kasne u privatnim preduzećima kojima država najviše duguje. On veruje da je nekadašni sistem Službe društvenog knjigovodstva, bio deset puta efikasniji od sadašnjeg. istog mišljenja je i ekonomista Zoran Popov.

Blic

Dinkić zapretio tužbom protiv vlasnika „Svislajona”
Rodoljub Drašković: Moja firma je opljačkana, idem u Švajcarsku
Suzana Bojadić | 19. 07. 2011. - 00:02h | Komentara: 0

Srpski biznismen Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna “Svislajon Takovo”, juče je napustio Srbiju, nezadovoljan uslovima poslovanja. Prethodno je poručio Vladi i Ministarstvu pravde da pojedine državne institucije uništavaju srpsku privredu, a da je bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić „sahranjuje“.

- Trenutno sam u Zagrebu i krećem za Švajcarsku da obiđem centralu firme, gde postoji mogućnost da se nastanim sa porodicom. Planiram da obiđem i pogone u BiH, Sloveniji i Makedoniji, a srpskim vlastima još jednom poručujem da nam industrija koristi najskuplje sirovine, da sudovi nisu nezavisni i da je moja firma opljačkana - rekao je Drašković za “Blic”.


Povod za napuštanje zemlje bila je presuda Apelacionog suda da “Takovo” plati dug Komercijalnoj banci od 11,2 miliona evra. Pre neki dan, Drašković je isplatio ceo dug, ali tvrdi da su realne samo obaveze od 2,2 miliona evra, zbog čega sa bankom vodi spor pred Vrhovnim kasacionim sudom.


Kako saznaje „Blic“, reč je o nekoliko kredita koje je Drašković uzimao od Komercijalne banke od kojih neki datiraju od 1995. godine. Izvor blizak Komercijalnoj banci tvrdi da Drašković nije vraćao zajam, da su obaveze u međuvremenu rasle i da je epilog dug od blizu 12 miliona evra. U ovoj banci nisu želeli da komentarišu, ali su nam poručili da će uskoro „javno objasniti ceo slučaj“.

Blic

Нисам знао да је "превазишли" несвршени глагол, пошто Цветко ово понавља јебем ли га откад...