E ovo što pišu "i jedno i drugo"

Nisam rekao ni da mogu da odredim kad cu se zaljubiti...vrlo dobro sam osetio da ne mogu i to u poslednjih par meseci...

Ali sve zavisi, ako zelis i ako pristupas tako otvorenog srca  , postoje vece sanse i da ti se desi...

A ako ne planiras da budes ozbiljan i ne zelis da ti se desi...eto bar malo manje su sanse da ti se desi...

Ako zelis...to je pola puta da ti se i ostvari 

Sve za ljubaaaaav... 

Мрзим реч каријера! Каква глупост!
Мрзим и људе који су толико обузети својим усавршавањем и вечито негде журе. Никад немају времена за дружење и гледају на сат.
Моја генерација је губила године на факултету кад се заљуби, без рачунице.

Taj fazon ... 

ja bih oboje ako moze 

prvo karijera pa onda ljubav ...  ne moze oba dva !!!

i ja isto

Ljubav ili karijera


Ova dilema je stara koliko i ona o kokoški i jajetu. Otkada znam za sebe obasipaju me pričama da ću morati u životu da biram i da odlučim šta ću da izaberem: Ne mož’ moj bato sve da imaš - ili jedno ili drugo – komšija Miško je uvek znao da začini priču o tome kada počne priča o mojoj udaji. Kao da mi je vreme, jos od 18 godine.

Sa punoletstvom se sve devojke i zvanično suočavaju sa ovim pitanjem, jer tada i legalno i legitimno jedna osamnaestogodišnjakinja može da odlučuje o svom statusu samostalno, ne treba joj saglasnost roditelja. Dakle, devojka je samo 18 godina svog života neopterećena, mada se neke uveliko spremaju za status udate žene.

Naime, kako vreme prolazi, svaka devojka nekako spontano odabere u životu (ako mora da bira) šta joj više leži: karijera ili brak. One koje roditelji vaspitaju još odmalena da se udaju, one se začaure još sa nepune 2 banke, a glavna karijera im je porodica. Poštujem! I sada kada vratim film moje drugarice su podeljenje na one koje imaju super život sa svojom porodicom ili one koje imaju super život sa svojom firmom.

Ovih dana razmišljam o tome kako bih ja uopšte uspela da uklopim, da imam porodicu, sva putovanja u zemlji i inostarnstvu. Prva pomisao je uvek na Olju koja ima dete, putuje po celom svetu, jer joj je to u opisu posla, ali vrlo je blizu i zvaničnog razvoda braka. Pa mi onda padne na pamet moja mama koja je završila faks, a imala je dvoje dece od 15 i 7 godina, pa se onda odmah setim moje drugarice Ivane koja je upisala i završila ekonomiju dok je izdržavala muža i dete, paraleno radeći u Opštini sa srednjom školom, a vikendom je konobarisala. Sada, sa 32 godine ima dobro plaćeni posao i napokon - više ne izdržava muža – jer se razvela od njega. Zaboravila sam da napomenem da izgleda kao avion.

I sada kada vraćam film imam popriličan broj primera gde su žene uspele da se izbore i da budu uspešne i sa karijerom i sa porodicom. I sve one imaju isti recept uspešnosti koji je vrlo jednostavan, a to je - podrška muža. Nijednoj od njih muž nije rekao: „Biraj, ili porodica ili karijera!“, već se borio paralelno sa njom da im olakša život. Svaka od njih je finanskijski ispunjena, ali kasicu prasicu nije punio samo muž – punili su je zajedničkim snagama.

I nakon toliko primera iz moje bliske okoline, niko ne može da mi kaže kako i porodica i karijera ne idu zajedno. Ne zavisi ta kombinacija samo od žene, već ponajviše od stava i podrške suprotnog pola sa kojim delite život. Dok se ne pokuša, sve izgleda nemoguće, ali u svakom slučaju dobra organizacija je pola posla. I da začinim na kraju – ako ima volje, ima i načina.

Извор: На длану

Ta generacija koliko se secam nije placala nista ili je placala nesto smesno ako gubi godine Zato su (u vecini slucajeva) i studirali po 10 godina, ziveli sa roditeljima u 35, cekali stan od drzave i sve sto uz to ide a sto se svodi na to da ti zivot zavisi od tudje dobre volje...
Oba, naravno. Stvar cisto organizacione prirode.

Јесте, мојој генерацији је било далеко лакше, признајем.
Сада је много суровије време и човек је принуђен да бира - време или новац.
Јер - за љубав је најважније слободно време.