Karađorđevići: Otvorite i sef u vili „Mir”

Potomci Karađorđeviđa uključili se u ostavinski postupak oko Brozove imovine. Zahtevaju da se izuzme blago nađeno u „depou 555“ i da ga procene aukcijske kuće „Sotbi“ i „Kristi“

Naslednici porodice Karađorđević tražili su od Prvog osnovnog suda u Beogradu, pred kojim se vodi ostavinska rasprava posle smrti Josipa Broza Tita, da donese rešenje o otvaranju sefa u vili „Mir“. Oni sumnjaju da bi u tom sefu mogle da budu skrivene još neke dragocenosti koje nisu pronađene u „depou 555“ u Narodnoj banci Srbije.

Komisija predsednika Srbije, na zahtev suda, otvorila je proletos ovaj sef, koji je tri decenije bio zapečaćen i proglašen državnom tajnom. U njemu su bile pohranjene stvari nađene posle smrti nekadašnjeg predsednika SFRJ u njegovoj rezidenciji u Užičkoj. Ispostavilo se da su gotovo sve nađene dragocenosti pripadale dinastiji Karađorđević.

Zato su se naslednici kraljevske porodice prijavili kao zainteresovani učesnici u ostavinskom postupku koji Brozovi vode. Oni od suda traže da se izuzme iz ostavinske mase imovina nađena u „depou 555“, jer nalaz veštaka nesporno dokazuje da su ovi predmeti kraljevski.

Naslednici će, kako saznajemo, tražiti i ono što veštak kog je angažovala Komisija predsednika za popis stvari iz sefa, nije uradio. Dakle, zahtevaće procenu vrednosti nađenog blaga, odnosno da sud nanovo otpečati vreće i omogući uvid stručnjacima čuvenih aukcijskih kuća „Kristi“ ili „Sotbi“.

Sud bi zatim trebalo iz ostavinskog postupka da izuzme blago nađeno u Titovom sefu i uputi naslednike Karađorđevića na dopunski ostavinski postupak iza kralja Aleksandra, kraljice Marije, kneza Pavla i kneginje Olge. Jer, na dvoru je postojalo pet kasa. Umetničke slike, srebrnina, porcelan, nakit i ostalo kupovano je ne samo novcem iz kase Uprave dvora, već i iz posebnih kasa kralja, kraljice, kneza i kneginje. Priznanicama pohranjenim u Narodnoj banci moguće je dokazati koje vrednosti su kupljene privatnim novcem.

U „depou 555“ bilo je pohranjeno bogatstvo koje je državna komisija zatekla i popisala dve godine posle maršalove smrti 29. aprila 1982. Za zlatne poluge, prah i opiljke (oko 30 kilograma), kao i srebrne poluge i platinaste pločice, veštak Rajko Dupalo zaključio je da su verovatno iz rudnika zlata „Glogovica - Neresnica“, koji je pripadao kralju Aleksandru.

U vrećama je nađeno i više od 150 komada nakita, kao i ordenje, medalje, plakete, srebrno posuđe. Mnoštvo je bisera, rubina, brilijanata, nakita od žada, zlatnih medaljona i privezaka, čak i sa likom kralja i kraljice. Na jednom privesku je natpis „Petar, rođen 6. septembra 1923, kršten 21. 11. 1923. u Beogradu“, koji je očigledno pripadao kralju Petru Drugom. Zanimljiv je i zlatni prsten s natpisom „Kumanovo 11. 10. 1912“ U nekim medaljonima su slike članova porodice Romanov, a jedna plišana kutija sa zlatnom elipsastom kutijom u njoj, čiji je poklopac ukrašen inicijalima, najverovatnije je bila poklon Nikolaja Drugog Romanova srpskoj dinastiji.

Osim čuvenog Ordena Karađorđeve zvezde, koji je pripadao kraljici Mariji, nađen je i izuzetno vredan orden „Za boj i slobodu Petar Prvi 1904“, sa krunom i krstom, optočen rubinima i brilijantima. Veštak zaključuje da su nakit i ordenje pripadali Karađorđevićima.

Za numizmatičku zbirku od preko 200 komada veštak ne precizira kome bi mogla pripadati, ali naslednici veruju da je pripadala knezu Pavlu. Tu je i 87 skupocenih satova, gde je na nekim ugravirana kruna, a na drugima Titovi inicijali, a na jednom posveta ruske kraljevske porodice.

Pošto je ovo samo mali deo onoga što je kraljevska porodica ostavila iza sebe, u dopunskom postupku njihovi naslednici tražiće da se nađu i spiskovi iz 1945. i 1946. sa stvarima nađenim u dvorovima, i da se uđe u trag ovom blagu.

DOBILI SAMO BELI DVOR Porodica Karađorđević ubrzo će podneti i zahtev za povraćaj imovine Agenciji za restituciju. Oni do sada u Srbiji nisu dobili ništa, osim kompleksa Belog dvora na korišćenje, i jedne kuće u Beogradu.

Preuzeto sa ...

Samo reci da to pripada Srbiji i cao zdravo.

Gde su pare i sefovi tu su i Karadjordjevici...

Slovenci hoće Titov sef

Ambasada Slovenije zahtevala je od Prvog osnovnog suda u Beogradu da se uključi u ostavinski postupak. Ljubljana zainteresovana da i blago Karađorđevića uđe u sukcesiju



AMBASADA Republike Slovenije tražila je od Prvog osnovnog suda u Beogradu da im dostavi spiskove sa stvarima nađenim u „depou 555“, poznatijem kao Titov sef. Pred ovim sudom vodi se ostavinska rasprava između naslednika posle smrti bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza.

- Sud nam je dostavio podnesak koji je u ime Ambasade Republike Slovenije uputio ambasador, da je ova država kao naslednica SFRJ zainteresovana za izveštaj o tome šta je nađeno u sefu - kaže za „Novosti“ zastupnica Zlatice i Miše Broza, Violeta Kočić-Mitaček.

Ambasadu su iz Generalnog sekretarijata predsednika Srbije, kom su se prvo obratili, uputili na sud. To je prva država nastala iz bivše Jugoslavije koja je i zvanično tražila da se na neki način uključi u ostavinski postupak iza Brozove smrti, verovatno računajući da bi nađeno blago trebalo da bude stvar sukcesije između bivših republika.

Zastupnici Brozovih naslednika o ovom zahtevu treba da se izjasne u roku od 15 dana, a kako su nam nam potvrdili i Violeta Kočić-Mitaček i Goran Petronijević, zastupnik Titovog unuka Joške Broza, oni će se usprotiviti.

- Stvari nađene u sefu nisu predmet sukcesije i ne postoji pravni osnov da se Slovenija uključi u postupak - kaže Petronijević. - Osim Slovenije, u postupak je tražilo da se uključi i Republičko javno pravobranilaštvo, kao predstavnik države Srbije. I njihov zahtev je neosnovan i neuredan, pa bi sve zahteve izuzev podneska porodice Karađorđević, trebalo odbaciti kao neuredne i neosnovane.

Kako Petronijević objašnjava, uredan zahtev sudu podrazumeva da zainteresovana strana navede pojedinačno šta sa spiskova potražuje. Ne može da se uloži zahtev po sistemu „da vidimo šta tamo ima, pa možda je nešto naše“.



Istovremeno, Slovenija do dana današnjeg nije vratila skupocenu zbirku automobila pozajmljenih iz Beograda za izložbu, pred rat. Oni su u Tehničkom muzeju Slovenije, a od 17 vozila, 11 je u vlasništvu Muzeja istorije Jugoslavije, a dva Vojnog muzeja na Kalemegdanu.

Među njima su „horh glazer“, kabriolet iz 1938, i blindirani „pakard“ iz 1937, za koji se veruje da je poklon Staljina, i da vredi najmanje dva miliona dolara. Među najskupljim kolima sa spiska je blindirani „mercedes kupe“ iz 1939. Nekoliko sličnih modela prodato je na svetskim aukcijama poslednjih godina za 4,6 - 9 miliona dolara.

- Slovenci se ponašaju: „ono što je kod nas to je naše, a ono što je kod vas, to je zajedničko“. Zato sud treba te zahteve da odbaci - smatraju zastupnici Brozovih.

Na njihovo veliko iznenađenje, sud im je dostavio na izjašnjenje još jedan podnesak, u kom čovek čija je porodica stradala posle Drugog svetskog rata i kom je oduzeto stado koza, takođe traži da se uključi u ostavinski postupak, i tako se obešteti. Advokati ovaj zahtev smatraju pravno neosnovanim i nije im jasno zašto ga sud odmah nije odbacio.

Naslednici Broza treba ne samo da se izjasne o podnescima koji su im dostavljeni, već i da sudu nabroje pokretnosti koje potražuju. Ovaj zahtev suda ocenjuju kao besmislen, jer im do kraja nisu dostavljeni svi spiskovi sa imovinom ostalom iza doživotnog jugoslovenskog predsednika.



REPUBLIKE “DELE“ ORDENJE I NAKIT

U „depou 555“, poznatijem kao „Titov sef“, većina nađenih stvari pripadala je dinastiji Karađorđević, što je potvrdio i ovlašćeni sudski veštak kog je angažovala tročlana komisija predsednika Srbije. Među njima je mnoštvo nakita, ordenja i satova sa kraljevskim monogramima. Ukoliko ovo i sud potvrdi, proizilazi da Slovenci traže da privatna imovina članova kraljevske porodice bude podeljena među bivšim republikama?!?

Preuzeto sa ...