Sto uopste nije tesko   

што?
јер је можда чика балаш из равницу па ћемо га сви разумети?

он је само панонски говнар и ништа више



 

Kad odgledamo film moci cemo da komentarisemo

"Prvi utisci publike su podeljeni. Za jedne je ovaj film poetičan i romantičan, a za druge razvučen i sladunjav, poput neke televizijske "sapunice".

Ovo je sasvim dovoljan razlog da uopšte ne pogledam film,jer reči romantičan i poetičan kao pohvale za film  i razvičen i sladunjav kao negativne kritike garatuju da je film najobičnije sranje.Znači,sat ipo proseravanja o nekoj nesrećnoj ljubavi,bljuvotina.

  Igrom slučaja i ja sam se rodio u ravnici ali ne vidim i ne čujem stvari koje pojedini "Veliki Vojvođani"(tu svrstavam i balaševića) serviraju ostatku Srbije.O balaševiću najbolje govori snimak sa koncerta gde tvrdi da govori iskvarenim hrvatskim jezikom.Srpski eto nije njegov jezik a zahvaljujući tom jeziku i talentu da podiđe svemu i svakom došao je tu gde je sad.Slažem se da treba prvo videti film pa nešto napisati o njemu ali imam pravo da poznajući autora sumnjam u dobre namere i kvalitet istog.Zahvaljujem se Mrgecu na prilogu koji je pun pogodak i koji mi je ulepšao dan.

Ipak cu ja to da pogledam pa da donesem sud

volim ciku balasa ... njegovu poeticnost sto se ravnice tice. mozda zato sto ja uvek placem kad se vracam u svoje "ravno" kad vidim polja psenice , kad vidim nase njive ...
tu su paralele moje i balaseve intimnosti prema vojvodini ...

ako film "ubija" kao neki tekstovi pesama mozda i zanemarim cinjenicu da je glavna uiloga njegova zvalava ...mada mladju poznajem iz skole ....uvek je bila skromna i ok devojka  

Ja neću, Balaševića obilazim u širokom luku, negativno utiče na moj digestivni trakt.
 

I ja ga ne podnosim...

 Članak jeste malo bajat ali se iz njega može videti nešto više o samom filmu i daljim planovima.


Đorđe Balašević o premijeri filma „Kao rani mraz”


Rediteljski prvenac Đorđa Balaševića premijerno će biti prikazan 19. aprila u Novom Sadu i 20. u „Sava centru“ u Beogradu. Film „Kao rani mraz“ dugo se krčkao u porodičnoj producentskoj kući „Salayka“ i sada je spreman za prikazivanje.

Reditelj, koji je napisao i scenario i muziku, na kraju je složio priču o najslavnijem Vasi u Vojvodini u dva i po sata filma. Film „Kao rani mraz“ neće izneveriti sve one koji vole baladu o Vasi Ladačkom, tvrdi Balašević.


Čuli smo da priča o Vasi Ladačkom neće biti tužna... Kakav nas film očekuje?
- Hej? Podsećam vas da pričate s likom koji je napisao „Sve prave su ljubavi tužne...“, a Vasina ljubav je prava, to smo se valjda dogovorili? No, dobro, bili smo u stvari isprovocirani da se upustimo u ovu avanturu, pojavile su se lopine koje ne kradu više samo stihove i ideje iz pesama, nego su počeli da marišu i glavne junake, pa smo to želeli da predupredimo. Ukratko, oni koji vole tu baladu, neće biti iznevereni, a onima koji je ne vole, stvarno ne mogu pomoći...

Poslednje dve godine imali smo priliku da gledamo dve serije o Vojvodini - „Jesen stiže“ i „Sva ta ravnica“. Da li ste ih gledali i šta o njima mislite?
- Iz prvopomenute serije video sam nekoliko kadrova, tek koliko mi se zaglavilo dugme na daljinskom, ali možda i grešim jer to što sam usput video i nije imalo veze sa Vojvodinom? Za drugu seriju sam čuo, ali bojim se da je emitovana diskretnije nego što je najavljivana, tako da, nažalost, nisam uspeo i da je vidim. Jednom prilikom ste rekli da u ovoj priči ima i pomalo jugonostalgije jer Vasu Ladačkog znaju i u Mostaru, Ljubljani, Splitu...

Da li ste zbog toga imali odličnu ekipu glumaca koji potiču iz bivše Jugoslavije?
- Vasa se odavno oteo i nastavio da živi nekim svojim životom, krišom je stizao tamo gde niko odavde jedno vreme nije smeo, tvrdoglavo ostajao u gradovima iz kojih su svi drugi pobegli. Dugo već nemam starateljstvo nad njim. Smatraju ga svojim gde god ga razumeju bez titla, nailazim na njegove tragove čak i na kontinentima na koje kročim prvi put, citiraju mi ga šapatom iz mraka, njegovim rečima kite narodnjačke refrene. Šerbedžija, Mustafa, Mira Banjac, Meto Jovanovski, svi ovi divni klinci i mi, samo smo zajednički prijatelji tog probisveta. I svaka čast bivšoj Jugoslaviji, ali da je vredela, ne bi bila bivša. I u navedenom društvu osećam se suviše moćno da bi se merio prema njoj...

U filmu ćemo čuti Georgija Zamfira na pan-fruli, koji je odsvirao naslovnu numeru za film „Bilo jednom u Americi“ i Martu Šebešćen koja je poznata po numeri iz filma „Engleski pacijent“. Kako je došlo do saradnje s njima?
- Polaskan sam pristojnošću kojom su Marta i maestro Zamfir izvezli svoja imena na skromnom rubu tog šarenog svatovskog peškira, na ono malo preostalog mesta koje smo im ponudili. Nažalost, nisam mogao ni slutiti da će Moj Producent na zahtev da mi nađe nekog s glasom Marte Šebešćen dovesti upravo Martu Šebešćen, a za „tonove koje bi mogao odsvirati jedino Zamfir“, onda obezbediti Zamfira lično? Sasvim je sigurno da oni zaslužuju daleko više prostora, ali sad je i potpuno sigurno da oni znaju tajnu kojom se i najmanji prostor čarolijom pretvara u veliki. A Olivera je jednostavno iz iste bajke s njima i samo zato su se tako lako ukrcali na leteći ćilim njenog entuzijazma. Uzgred, ja tu ni ne falim puno. Sve negde do špice...

Glumci su u šali rekli da će vas na premijeri predstaviti kao reditelja koji se na početku karijere bavio muzikom. Kako vam je izgledao rediteljski posao?
- Tridesetak godina sam na sceni, pa ipak još nikad nisam sebe nazvao muzičarem, tako da me ni to što sam radio na jednom filmu neće zablesaviti da se sad proglašavam rediteljem. Među nama budi rečeno, rediteljski posao mi uopšte nije izgledao kao posao, a moja strogost je poslovično prikrivena, kao mina sa odloženim dejstvom, mislim da je na neke tek ovih dana dejstvovala.

Ko je do sada pogledao film i kakvi su komentari?
- Poneki saradnik, poneki prijatelj, ne puno njih. I komentari su suviše pozitivni da bih se usudio da ih smatram objektivnim, pa samim tim i navedem...

Malo drugačija premijera

Kako ste zamislili premijeru?
- Olja ima želju da to bude malo drugačije, ali to je „malo drugačije“ upravo onoliko koliko je i Olja malo drugačija. Po vatrometu, glamuru, visini crvenog tepiha ne možemo se nositi sa svetom, ali ponekad i suzica kliznuvši niz osmeh može da načini spektakl.

Planovi

Sada, kada je ispričana prava priča o Vasi, da li možemo da očekujemo ekranizaciju kuma Pere ili „Devojku sa čardaš nogama“?
- Da, neke stare pesme odlično bi bile adaptirane u novim žanrovima,“Al’ se nekad dobro jelo“ se ubilo za naučnu fantastiku? Dabome, ja sam ponajpre za „lepu protinu kći“, ali kad smo već kod toga, i moje dve lepe kćeri, i njihova lepa majka, još uvek kod glasanja imaju presudnu većinu nad Aleksom i nada mnom, tako da je moguće da to bude i predstava, mjuzikl, balet na ledu, ko zna šta, ali svakako u produkciji „Salayka“.


Izvor : http://www.hiseta.com/index.php/vijesti/18-muzika/1210-ore-balaevi-o-premijeri-filma-kao-rani-mraz-
..