Armin Meives, Nemac koji trenutno provodi 8 godina u zatvoru zbog toga što je pojeo osobu, savetovao je druge da ne krenu njegovim stopama. Međutim to nije dalo ozbiljnijih rezultata pošto je u Nemačkoj uhapšen Jan O. Zbog sumnje da je ubio i pojeo dvoje tinejdžera

Nakon godina prepucavanja antropologa o ljudožderstvu i da li ono uopšte postoji, nedavni događaji doveli su do zaključka da je ono duboko uvreženo u ljudsku svest i da se praktično može podvesti pod tradiciju čija se istorija proteže kroz vekove.

 Iako moderno društvo do neke mere pravda kanibalizam zarad opstanka, konzumiranje ljudskog mesa zarad nutricione potrebe ili određenih rituala nikako ne može biti prihvaćeno.

 Termin kanibalizam potiče od imena plemena koje je Kristofer Kolumbo otkrio u Karibima. Pripadnici ovog plemena konzumirali su meso svojih sunarodnika i do današnjeg dana nije razjašnjeno iz kojih razloga.

 Ovo takođe može biti rezultat toga što su rani kolonizatori vrlo često potezali argument kanibalizma kako bi opravdali osvajanja i potrebu da se takvi „divljački“ narodi civilizuju.

Ubistvo i opstanak

 Asteci su po verovanju praktikovali kanibalizam u velikoj meri kao deo religioznih obreda, a žrtve su najčešće bili protivnici zarobljeni tokom borbe – ova praksa je od strane naučnika nazvana egzokanibalizam.

 Ujedinjene nacije su 2003. godine optužile pobunjenike u Demokratskoj Republici Kongo za kanibalizam nad njihovim protivnicima.

 Abordžini su sa druge strane optuživani za jedenje ostataka pripadnika plemena nakon njihove smrti, što se naziva endokanibalizam.

 U ovom slučaju telo preminule osobe ritualno je posluživano članovima porodice kako bi njen duh mogao da nastavi da živi.

 Istorija nam takođe daje brojne primere kanibalizma tokom velikih nestašica hrane. Ovaj vid kanibalizma radi preživljavanja dodatno je popularizovao film „Živ“ (Alive) koji je bio baziran na avionskoj nesreći koja se desila u Andima 1972. Godine kada su članovi ragbi tima iz Urugvaja bili primorani da jedu jedni druge kako bi se održali u životu.

 Negde između brojnih rituala i same potrebe za opstankom i preživljavanjem nalazi se slučaj plemena iz Nove Gvineje koje je upražnjavalo ovu praksu sve do 50-ih godina prošlog veka. Dok su muški pripadnici plemena svoju ishranu dopunjavali malom divljači, žene i deca su nedostatak proteina dopunjavali jedenjem mozga članova plemena koji su preminuli.

 Razbijanje tabua

 Kanibalizam se u mnogim zemljama ne smatra za zločin, a sami počinioci zatvorsku kaznu dobijaju na osnovu pratećih dela. Meives u Nemačkoj nije osuđen zbog kanibalizma već zbog ubistva zarad seksualnog zadovoljstva.

 Suđenje Janu O. (26), otuženom za ubistvo tinejdžera Tobijasa i Nine, privuklo je pažnju nemačke javnosti, ne samo detaljima o nesrećnom detinjstvu ubice, kome je prema izjavama sopstvene majke samo jedna pogrešna reč bila dovoljna, pa da eksplodira, već i najavama o mogućem ljudožderstvu.

 Da li je Jan O. zaista ljudožder ili nije, za sada nije jasno, a mediji pišu da bi presuda ovom mladiću, optuženom da je lane u Bodelfeldu u Donjoj Saksoniji ubio Tobijasa i Ninu i to na način o čijim detaljima je policija želela da poštedi javnost, trebalo da bude doneta krajem ovog meseca, pred Zemaljskim sudom u Getingenu.

 Pre tri godine nemačku javnost je pogodila i priča o jednom, tada 19-godišnjem mladiću koji je zbog svojih ljudožderskih fantazija, prema odluci Zemaljskog suda u Kotbusu, morao da ode na pshijatrijsko lečenje.

 Mediji su tada pisali da je uzor za ovog mladića bio upravo ''ljudožder iz Rotenburga'', koji je u Nemačkoj sinonim za kanibalizam, ali da je najpoznatiji bio Fric Harman, rođen 1879. godine u Hanoveru, poznat kao ''vampir iz Hanovera'', osuđen na smrt 1924. godine, zbog ubistva više od 25 mladih muškaraca.

 Antropolozi ovoj temi prilaze sa dodatnom dozom opreza jer postoji veliki broj primera raznovrsnih kanibalizma koji su zabeleženi tokom vekova. Sa druge strane, kanibalizam zarad bilo čega drugog do samog opstanka nastaviće da predstavlja jedan od najvećih tabua čovečanstva današnjice.

Izvor:B92

mka, njam mljac mljac 

Sta hriscanstvo prihvata to jedenje ljudi. Na primer pijemo Isusovu krv, jedemo Isusovo telo.

Ljudi su svastojedi, pa im tako i meso drugih ljudi nije strano kada je u pitanju ishrana. Postavlja se pitanje moralne opravdanosti ali ipak, verujem da nasi preci iz nekih davnijih vremena nisu imali toliko visok moral pa im je bilo i normalno jesti meso drugog coveka.

Kad sam mami, sa 15 godina (klasični slučaj tinejdžerskog pokušaja šokiranja roditelja, odnosno attention whore-isanja) rekla kako bih jaaako volela da probam pohovano ljudsko meso, i to sa butkice, ona se žena pitala da li da me vodi psihijatru ili egzorcisti. Onda je skapirala šta radim. 

Nit je tabu, nit je tradicija. To što su tamo neka pojedina poluživotinjska plemena u pički lepoj materini koja ni za točak nisu znala, praktikovala to sranje ne znači da je to tradicija.

Ukoliko krenemo od civilizacijskih početaka, kraljevstva Ura, Uruka, Lagaša i ostalih sumersko-akadskih gradova-država, nećemo nigde pronaći da je kanibalizam bio deo tradicije. Bio je samo deo mitologije i po pravilu pripisivan negativnim likovima iz iste.

Takođe nije ni tabu tema. Tabu tema je tema koja je popularna, sveprisutna, interesantna ljudima, a opet se ne usuđuju pričati o njoj, kao što je recimo drkanje i trpanje u guzicu. Svi mi drkamo i sve nas to zanima, ali ne pričamo o tome. Mnoge devojke razmišljaju i interesuju se za čmarojeb (pa čak i neki muški izrodi) ali ne pričaju o tome.

Kanibalizam nit je popularan, nit je sveprisutan, nit je interesantan, nit iko sem umobolnih skotova to radi. To ti je priča kao ubistvu. Šta ima tu da se priča? Ubistvo je ubistvo i kraj.

Inače, da imam pištolj i jedan metak u cevi i jedini način da preživim je da ubijem čoveka koji je zaglavio sa mnom i pojedem njegovo meso, pucao bih sebi u glavu.

Taj covek jednostavno nije normalan. To je poremecena licnost. A ja ne mogu da verujem da je naziv teme takav dapotencita, malte ne, ljudsko meso. Neka se sada pojavi neka vest :"Ljudskim mesom protiv civilizacijskih bolesti" i T sindrom i ostala sranja odslicnih filmova vise nece biti fikcija.
Idioti.
+1

Ima onaj film radjen po istinitoj prici o Urugvajskim dal bese ragbistima ili sta vec... kada su se srusili sa avionom i kasnije jeli jedni druge... jebiga. To je prezivljavanje. Ne bih nikad ubio coveka zbog toga da bih ja preziveo ali ne mogu da kazem da ne bih pojeo parce mesanceta radi prezivljavanja. Nije mi se desilo to jos uvek fala Bogu pa nisam ni razmisljao o tome.

Mada opet... glupo je sahraniti mrtvog coveka a da nije ceo tj. da si ti pojeo njegov deo.