Odavno ne kampjujem, ali me za kampove vežu nejlepša sećanja. U jednome sam izgubio nevinost. Godinu dana kasnije "dogodio" mi se prvi oral. Onda i grupnjak...

Kampovi su odlična stvar,
tu se osetim najbliži prirodi.
Povezanost među kamperima je specifična.
Pošto sam apsolvent ekologije i zaštite životne sredine,
ranije sam često kampovao, imao sam prilike 
da budem i aktivan učesnik par međunarodnih kampova na Fruškoj gori,
to se pamti ceo život.
Zamislite kamp gde smo nas desetak domorodaca i 20-ak stranaca,
koji su u početku sve nešto kao fini, a za neke tvrdim i da su bili uplašeni
pošto su valjda ovde očekivali neke varvare, a onda kad dođu sebi posle dva dana
i ukapiraju da se ne razlikujemo puno, totalno polude i postanu gori od nas.

Kamp je dzukela od coveka

 Volim prirodu, i uživam u njoj ...al da spavam sa svim tim bubicama....

ne bas 

ja sam jednu noc prespavao na zmiji, a da je nisam ni video do jutra. sva sreca da je bila belouska.

Ne volim kampovanje, nikada nisam voleo. Hostel ili eventualno bungalov je minimum komfora koji je meni potreban. Pre bih u autu spavao nego kampovao u prirodi - citaj sumi... Mozda bih prespavao na plazi, ali na visokoj lezaljci, duseku...

jadna zmija 

sto jadna ako mogu da spavaju pod kamenom mogu i pod njim 

kampovanje ima svoje prednosti i mane ...
generalno smatram da sam sada matora za takva letovanja a kampovala sam vazdan ranije

noći s kukcima?ne hvala,svaka vam čast