Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

Registracijom prihvatate pravila foruma.
ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 24. Sep 2017, 15:58:18
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
2 3 4
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Kamkoderi  (Pročitano 21032 puta)
14. Jul 2008, 15:17:31
Veteran foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 36622
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.15
mob
Sony xperia
« Poslednja izmena: 17. Sep 2008, 17:18:49 od lightsoft »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 36622
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.15
mob
Sony xperia

          Zahvaljujuci pravoj elektonskoj revoluciji, koja je pored drugih, zahvatila i oblast videa, danas imamo mnogo mocnije, a manje video kamere.  Koristeci  digitalni zapis, kvalitet tog zapisa je dostigao DVD kvalitet.
          Danasnja digitalna video kamera, poznata kao kamkoder ( I u daljnjem tekstu ), Sastoji se iz nekoliko bitnih delova:
     •     CCD senzora,
     •     objektiva kamere,
     •     procesora kamere zaduzenog za kompresiju video materijala
     •     kaseta ili dvd disk,
     •     LCD displej i memorijske kartice.





IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 36622
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.15
mob
Sony xperia
         

          Proces snimanja kamkoderom pocinje u objektivu kamere. Pre nego kazem nesto vise o samim objektivima, jedno podsecanje na zakonitosti svetlosti.
          Konstrukcija optickih uredjaja se oslanja na primeni geometrijske optike. Zasnva se na cetiri zakona:

          Zakoni geometrijske optike

     - Zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti
     - Zakon međusobne nezavisnosti prostiranja svetlosnih zraka
     - Zakon odbijanja svetlosti
     - Zakon prelamanja svetlosti.

          Zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti - Ovaj zakon glasi:’’Svetlost se u homogenoj sredini prostire pravolinijski”. Kao posledica ovog zakona je pojava senke i polusenke raznih objekata na površini Zemlje.
Senka nastaje iza neprovidnog tela osvetljenog tačkastim izvorom svetlostu u čiji prostor ne dopire ni jedan svetlosni zrak.
Polusenka je deo prostora iza neprovidnog tela osvetljenog tačkastim svetlosnim izvorom u čiji prostor od izvora svetlosti stiže po neki svetlosni zrak .
Ovaj zakon ima i malih odstupanja. Nailaskom svetlosti na ivicu neprovidnog tela, nastaje pojava poznata kao difrakcija.

          Zakon međusobne nezavisnosti prostiranja svetlosnih zraka - Ovaj zakon glasi: ”Ukoliko jedan svetlosni snop prolazi kroz drugi svetlosni snop, jedan na drugog ne utiču tj. svetlosni zraci ne ometaju jedan drugog, pri presecanju”.
I u ovom zakonu postoje mala odstupanja. Ta pojava se naziva interferenca svetlosti, i stvara interferentn sliku, ukoliko zraci imaju istu talasnu duzinu i konstantnu faznu razliku.
                
          Zakon odbijanja svetlosti - Zakon odbijanja svetlosti govori o promeni pravca prostiranja svetlosti na granicnoj povrsini dve opticke sredine gde se jedan deo odbija a drugi prelama i glasi: ”Upadni ugao jednak je odbojnom uglu α=β pri čemu upadni zrak, normala i odbojni zrak leže u istoj ravni.”

          Zakon prelamanja svetlosti - Na ravnoj površini, koja deli dve sredine različitih optičkih gustina (različitog apsolutnog indeksa prelamanja) deo svetlosti se prelama, I on glasi: “Odnos sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla za dve sredine je stalna veličina i jednak je odnosu apsolutnih indeksa prelamanja druge i prve sredine pri čemu upadni zrak, normala i prelomni zrak leže u istoj ravni. “

          Opticka sociva
          Opticko socivo je telo izgradjeno od providnog homogenog materijala, ograniceno sa dve sferne ili barem jednom sfernom i jednom ravnom povrsinom. Obično su povrsine koje ogranicavaju sociva sferne. Prema obliku i osobinama, sočiva se dele na: sabirna (konvergentna) i rasipna (divergentna).
           
          Sabirna sociva - Opticka sociva koja su na sredini deblja nego na krajevima (pod uslovom da je indeks prelamanja sociva veci od indeksa prelamanja sredine) nazivaju se sabirna (kovergentna) sociva. U zavisnosti od oblika povrsina ona mogu biti: bikonveksna, konkavno-konveksna i plankonveksna.
Ako na sabirno socivo pada snop zraka, koji su paralelni sa optickom osom, oni će se posle prelamanja seci u jednoj tacki – zizi.
          Rasipna sociva - Optička sociva koja su na sredini tanja nego na krajevima (pod uslovom da je indeks prelamanja sociva veci od indeksa prelamanja sredina) nazivaju se rasipna (divergentna) sociva. U zavisnosti od oblika ona mogu biti: bikonkavna, konkavno-konveksna i plankonkavna.
Rasipna sociva imaju imaginarnu zizu, koja se dobija u preseku produžetaka prelomljenih zraka. Zizna daljina ovih sočiva je negativna.
         
          Nedostaci sociva

          Sferna aberacija - Nastaje zbog nejednakog prelamanja svetlosnih zraka koji padaju na socivo na razlicitim rastojanjima od opticke ose, zbog  cega se ne dobija dovoljno ostra slika posmatranog predmeta.
          Hromatska aberacija - Nastaje zbog osobine sociva da se svetlost razlicitih talasnih duzina razlicito prelama. Najvise ce se prelomiti ljubicasta, a najmanje crvena svetlost.
          Astigmatizam – Nastaje kada se sirok i kos zrak polazi od jedne tacke i posle prelamanja ne skuplja u jednoj tacki vec u dvema razlicito udaljenim. Od jednog lika se formiraju dva i ne mogu se dobiti osštri likovi predmeta.

« Poslednja izmena: 14. Jul 2008, 15:28:55 od lightsoft »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 36622
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.15
mob
Sony xperia


          Objektiv

          Klasicna konstrukcija objektiva omogucava objektivu da izostrava sliku promenom udaljenosti od filma ili čipa.  Novije naprednije resenje konstrukcije objektiva,  koristi takozvani plutajuci mehanizam. Objektivi se uvijek sastoje od vise sociva, a ona su podijeljena u grupe. Kod simetricnih objektiva postoje dve grupe, kod kompleksnijih konstrukcija postoji vise grupa.  Negde između tih grupa nalazi se i mehanizam zaslona. Plutajuci mehanizam dopusta da se jedna ili vise grupa unutar objektiva pomeraju.



Sem izostravanja, pomeranjem grupe, se moze menjati I zizna daljina objektiva, cime se dobijaju zum-objektivi.



          Zum objektivi su objektivi koji imaju kontinuirano promenjivu ziznu daljinu, odnosno vidni ugao i povećanje. Kod kvalitetno izvedenog zum objektiva promena zizne daljine ne menja tacku izostravanja, to znaci da promenom zizne daljine objekt mora ostati u fokusu. To se postize s dve pokretne (plutajuce) skupine sociva. Jedan grupa se koristi za promjenu zizne daljine, dok druga koriguje udaljenost izostravanja koja nastaje pomicanjem prve grupe.

          Greske objektiva

          Sferna aberacija  -  Kod objektiva koji imaju samo jednu ziznu daljinu, sferna aberacija se otklanja kombinacijom sabirnog i rasipnog sociva koje imaju iste ali suprotne vrijednosti sferne aberacije. Takvi objektivi omogućuju velike otvore blende, ali su poprilično skuplji od ostalih jer imaju vise sociva i komplikovaniju konstrukciju, u kojoj treba voditi racuna i o ostalim greskama sociva.
Kod zum objektiva velikih raspona ziznih daljina, već je u osnovnoj konstrukciji objektiva veliki broj sociva, pa je dodavanje novih kako bi se eliminisala sferna aberacija teško, a ponekad i nemoguce. Zato su jeftini zumovi prilicno neostri i ograniceni na male otvore blende. Kod kvalitetnih zum objektiva se koriste sociva koje imaju asfericnu povrsinu, to znaci da povrsina takvog sociva vise nije izvedena kao da je dio kugle. Asfericna sociva su  visestruko skuplja od sfericnih i tek su nedavno postala sire dostupna.
          Drugi nacin borbe protiv sferne aberacije je upotreba stakla velikog indeksa loma. Sto je indeks loma stakla veci to zakrivljenost povrsine moze biti manja za isti lom svjetla. Svetlost se dakle jednako lomi, ali su razlike između upadnih uglova manje pa je manja i sferna aberacija.
          Hromatska aberacija - Postoje dvije različite hromatske aberacije: longitudinalna i transverzalna.
Longitudinalna, aksijalna ili uzduzna opisana je razlikom u udaljenosti zizne tacke za pojedine boje. Jednostavno receno udaljenost na osi objektiva pri kojoj je plava boja u zizi, nije ista kao udaljenost pri kojoj je crvena boja u zizi. Posledica toga je da imamo vise slika razlicite velicine i u razlicitim bojama, ali samo jedna je u zoni ostrine.
          Transverzalna, lateralna ili poprecna hromatska aberacija ogleda se u tome da se u jednoj ravnini na koju objektiv projektuje sliku, slika predmeta iste velicine pojavljuje kao vise slika razlicite velicine u razlicitim bojama i sve su istoj ravnini ostrine. Kako su projekcije razlicite velicine i u razlicitim bojama slika najcesce izgleda kao da ima plavu ili ljubičastu ivicu. Kod objektiva korigovanog na aksijalnu hromatsku aberaciju nije nuzno korigovati i lateralnu hromatsku aberaciju.

          Neke od gresaka i mana objektiva, mozete proveriti na razicite nacine. Jedan od njih je snimak ostre ivice nekog predmeta. Ukoliko postoji pored ivice iscrtana i jos neka boja, eteo greske, koja nije dovoljno umanjena. Snimanjem novinskog lista, mozete utvrditi razlucnu moc objektiva na kameri, kao i samog CCD senzora. Snimanjem belog papira, pod razlicitim vrednosima zizne daljine ( zom ) i blende, mozete utvrditi koliko je pro odredjenim vrednostima, svetlosno slabljenje u uglovima kadra. Naravno sto je primetljivija, neka od ovih mana, to je losiji objektiv.

          Stabilizacija slike
          Optička stabilizacija koristi sistem detektora kretanja i sočiva da redukuje efekte vibracija i pomeranja kamere na sliku. Ovo svojstvo je veoma važno kada snimate iz ruke ili dok se krećete. Takođe, neki kamkorderi imaju i elektronsku stabilizaciju, ali kao i kod digitalnog zuma, ona koriguje digitalnu sliku i može da degradira kvalitet. Na današnjem stepenu tehnološkog razvoja optička stabilizacija je superiornija od elektronske.

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 36622
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.15
mob
Sony xperia
          CCD cip

          Slika koju kreira objektiv pada na površinu CCD (charge coupled device) čipa koji je odgovoran za pretvaranje analognih informacija (svetlost) o slici u ekvivalentan digitalni signal. Kako se u većini slučajeva taj signal gotovo direktno zapisuje na magnetnu traku, jasno je da se pred CCD čip postavljaju prilično veliki zahtevi po pitanju kvaliteta i preciznosti analogno-digitalne konverzije. lako se CCD čipovi u digitalnim videokamerama i digitalnim fotoaparatima po svojim fizikalnim karakteristikama nimalo ne razlikuju.
          Zanimljivo je uočiti da digitalne videokamere koriste CCD čipove puno manje rezolucije. Dok danas gotovo početnicki digitalni fotoaparat ima CCD cip razlučivosti pet ili više megapiksela, još uvek možemo na prste jedne ruke nabrojati digitalne videokamere čiji CCD čip nudi više 4 megapiksela. Pritom mislimo na maksimalan broj piksela na čipu, dok je stvaran broj piksela koji konačno čine sliku u praksi kudikamo manji, a razlog je u tome što zbog konstrukcijsko-fizikalnih zahteva pojedini piksel konačne slike nastaje kao interakcija svetlosnih vrednosti izmerenih na nekoliko susednih piksela na CCD čipu.   Te će vrednosti interni softver videokamere obraditi te po potrebi dodati određene interpolacije u zavisnosti od vrednosti drugih piksela i tako će nastati konačna slika za koju se ni u kom slučaju ne može reći da u odnosu 1:1 korespondira sa stvarnom optičkom slikom koja je u određenom momentu pala na površinu CCD čipa.
          CCD čip u svom osnovnom obliku ne razlikuje boje. Pojedini senzorski element (piksel) CCD cipa registruje samo intenzitet svetlosti, a za generisanje boje potrebno je senzorski element opremiti filtrom koji će do njega propustiti samo jednu od tri uobičajene glavne boje (crvena, zelena, plava). Upravo
zbog zahteva za snimanjem u boji dolazimo do već spomenutog podatka kako stvarna slika koju CCD čip stvara ima kudikamo manji broj piksela nego što ih u obliku senzorskih elemenata ima na samom CCD čipu.
          Za konkretno generisanje RGB vrednosti pojedinog piksela konačnog snimka opet je zadužena interna elektronika videokamere koja je, kako vidimo, itekako zaposlena tokom snimanja. Ne smemo, naime, zaboraviti kako se ovaj proces analize slike na CCD čipu i generisanja konačne slike koja će se zapisati na magnetnu traku ponavlja najmanje 25 puta u sekundi pod uslovom da koristimo videokameru koja snima po PAL standardu. Pre par godina pojavile su se prve videokamere koje koriste tri CCD čipa, a svaki je CCD cip zadužen za jednu od osnovnih boja. Kvalitet slike takvih videokamera kudikamo je bolji od kvaliteta koji nude klasične videokamere, no njihova je cena je relativno visoka za prosečnog korisnika u našem
podneblju.
          Manji broj potrošačkih modela i većina profesionalnih kamkordera koriste tri posebna CCD čipa, svaki CCD čip je posvećen jednoj primarnoj boji. Većina kamkordera koristi jedan CCD čip za pretvaranje informacija. U principu, kamkorderi sa tri CCD čipa prikupljaju više informacija nego kamkorder sa jednim CCD čipom. Teoretski, kamkorder sa tri CCD čipa trebalo bi da bolje i preciznije snimi boje od kamkordera sa jednim CCD čipom. Važnost ovog svojstva zavisi od vrste i kvaliteta videa koji stvarate. Ako pravite crno-beli dokumentarni materijal, tada precizna reprodukcija boja nije važna.

          Osetljivost na slabu osvetljenost
          Osetljivost CCD čipova na okruženje sa slabim osvetljenjem takođe utič na kvalitet videa. Specifikacija kamkordera sadrži minimlnu i preporučenu osvetljenost za snimanje i izražava se u luksima. Što više luksa, to je više svetla potrebno. Vrednost od 0 luksa je potpuni mrak. Takođe, neki proizvođači daju i odnos signal/šum. Kvalitetniji kamkorderi imaju viši odnos signal/šum, koji daje bolji kvalitet pri slabom osvetljenju. Kamkorderi koji imaju zašumljen signal daće snimke koji su zrnasti i zamrljani.
          Mnogi modeli kamkordera omogućuju snimanje i u potpunom mraku. Naime, u posebnom programu rada (0 lux night view), prostor ispred objektiva biva obasjan infracrvenom svetlošću kamere. Intenzitet ove svetlosti je ipak takav da je u potpunom mraku vidljivo područje u okviru od pet do šest metara. Kao rezultat ovakvog snimanja dobija se crno-beli video zapis na kojem se vrlo jasno raspoznaju predmeti, svakako ako nisu izvan dometa infracrvenog reflektora. Ovaj, nazovimo ga, efektni program rada kamere verovatno će svakog novog korisnika zainteresovati i zabavljati neko vreme. Ali, s druge strane, isto je tako verovatno da će se tek mali procenat ukupno snimljenog materijala na kraju biti snimljen u ovom programu rada kamere.

          White balance

          Vazna karakteristika digitalnih fotografskih aparata i kamkodera je mogucnost adaptacije na temperaturu svjetla.
Video zapis je u potpunosti zavistan od svetla, a svetlo moze imati gotovo beskonacan broj razlicitih varijacija. Jedna od karakteristika svjetla je temperatura svetla. Taj se pojam koristi kako bi se objasnila spektralna karakteristika svetla, odnosno njegova prividna boja. Zasto kazemo prividna boja? Zato sto nama to svetlo izgleda manje vise uvek isto.
          Jedan od prvih problema koji doceka snimatelja pocetnika je taj sto nase oko, na temperaturu svetla reaguje u potpunosti drugacije nego kamkoder. Mi cemo list papira videti kao beli iako sve tri komponente svetla (crvena, zelena i plava) nisu zastupljene u istom odnosu, ali cip nece tako reagovati.
          Beo zid, na suncevoj svetlosti ili pri oblacnom vremenu, bice beo. Uvece, ukljucivanjem neke sijalice, opet ce biti beo. Svetlost sijalice, delovace nam belo. Medjutim, ukoliko tu istu sijalicu, ukljucimo po danu, videcemo da je taj deo zida osvetljen zuckasto, u odnosu na ostatak zida. To je ta razlika u temperature svetlosti, koju mi ne primecujemo.
          Nekada se te korekcije, pri upotrebi filma, radile filterima, danas u doba digitalne ere, elektronikom. Na kamkoderu postoji funkcija kontrole ravnoteze belog ili kako je to napisano na engleskom white balance. Sta zapravo ta funkcija radi? Ona omogucava kamkoderu da se prilagodi drugacijoj raspodeli tri osnovne komponente svetla tako sto uspostavlja novu ravnotezu izmedju te tri komponente, na nacin da beli papir ponovo postane beli. Zato se ta funkcija i zove ravnoteza belog ili white balance. Kada se uspostavi takva ravnoteza na beloj povrsini i sve ce ostale povrsine na slici biti prikazane ispravnim bojama.
          Temperatura boja svetlosti se izrazava u Kelvinovim stepenima.

          Temperatura boja nekih izvora svetlosti:

           plamen sibice                                                              1700K
           plamen svece                                                             1850K
           sobna sijalica 100W                                                     2865K
                              500W                                                    2960K
           sijalica reflektora za snimanje                                         3200K
           izlazak I zalazak sunca                                                   2000K
           suncan dan u podne                                                    5400K
           suncan dan u podne na morskoj obali                             6000K
           plavo nebo sa lakim belim oblacima                               13000K
           potpuno cisto plavo nebo                                           26000K

« Poslednja izmena: 14. Jul 2008, 21:53:25 od lightsoft »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 36622
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.15
mob
Sony xperia


          Kvantizacija

          U sustini nastanka digitalne informacije lezi postupak kvantizacije.  Da bi analognu pojavu prikazali digitalno potrebno je izvrsiti proces konverzije signala. Za to sluze pretvaraci (konvertori) koji analogni signal pretvaraju u digitalni. Nazivamo ih analogno-digitalni pretvaraci (konverteri) – ADC. Suprotni proces izvrsavaju digitalno-analogni pretvaraci DAC, oni digitalni signal pretvaraju u analogni. U procesu pretvaranja analognog signala u digitalni neizbezno se gubi deo podataka. Rezolucija definise s kolikom kolicinom podataka cemo prikazati digitalni signal. Sto vise bita ima digitalno-analogni konverter to ce u konacnom digitalni signal biti prikazan s vecom kolicinom podataka. Imat ce vecu rezoluciju.
          Tako rezoluciju koristimo za oznacavanje velicine piksela, odnosno koliko piksela mozemo smjestiti unutar duzine od jednog inča, ali i za dubinu bita slike.
          Za proces kvantizacije vazno je definisati dva osnovna parametra: rezoluciju i frekvenciju uzorkovanja (sampling rate). Ovaj termin nam govori koliko često uzimamo uzorak signala za kvantizaciju.



          Kompresija

          U trenutku kada se u memoriji videokamere (koju ne smemo brkati s memorijskim karticama nekih videokamera) stvori konacna slika potrebno ju je zapisati na mini-DV kasetu ili DVD medij. Kako bi se sto bolje iskoristio kapacitet pojedinog medija, potrebno je podatke o svakoj slici komprimovati što se obavlja pomocu tacno definisanih i dobro poznatih algoritama. Pritom ce zapis na mini-DV kaseti biti kvalitativno bolji od zapisa na DVD medij, a razloge ne treba traziti u eventualnoj prednosti jednog ili drugog medija nego upravo u načinima kompresije koji se obavlja pre konacnog zapisivanja. U slucaju kasete koristićemo DV kompresiju koja zapisuje jednu po jednu sliku, a pritom koristi sistem sazimanja vrlo sličan Motion-JPEG sistemu pri kojem ne dolazi ni do kakvih gubitaka informacija o slici. Tako snimljenom video-zapisu moguce je kasnije pristupiti na nivou pojedine slike, a pristup bilo kojoj slici je uz pomoc posebno nasnimIjenog vremenskog koda (time code) vrlo brz.
          Snimanje na DVD medij koristi MPEG-2 algoritam sazimanja koji je tipican predstavnik takozvanih lossy algoritama, odnosno algoritama kod kojih je dozvoljen odredjeni gubitak informacija o originalu. MPEG-2 algoritam po pravilu obradjuje grupu slika unutar koje se samo jedna (osnovna) slika zapisuje bez ikakvog gubitka informacija (MJPEG), dok se za ostale slike u grupi zapisuju samo promene koje su nastale u odnosu na osnovnu sliku (key frame). Ovaj je algoritam kudikamo efikasniji od DV algoritma i omogucuje zaista dobru iskoristivost prostora na mediju zapisivanja.  Kako MPEG-2 algoritam dozvoljava gubitak podataka, svako ce editovanje neminovno u osnovni signal unositi sve vise suma (gresaka), a praksa pokazuje kako vec
nakon drugog editovanja mozemo imati prilicno veliki gubitak osnovnih informacija i konsekventno veliki
pad kvaliteta slike.
          DV format je po tom pitanju kudikamo bolji jer se pad kvaliteta videosignala primecuje tek u petoj ili cak sestoj generaciji što je vise nego dovoljno za uspesno editovanje i pripremu filma.
          DV video informacija nosi nominalnih 25 Mbps, a kada se doda audio, subcode (ukljucujuci i timecode), insert i track informacije (ITI) te korekcije gresaka, ukupni protok dostize 36 Mbps. S druge strane, MPEG2 kompresija je adaptivna - ona u fajl zapisuje samo razlike u odnosu na prethodnu ili prethodne slicice (u zavisnosti od izabranih parametara odnosno zeljenog kvaliteta). Tako je za DVD (MPEG2), zajedno sa audio i svim ostalim informacijama, potreban protok od 3 do 9 Mbps. Iz ovoga se vidi da se mJPEG standard tretira kao skoro lossless kompresija, pa je DV zapis (koji se bazira na istim principima kao i mJPEG) superiorniji po pitanju kvaliteta od lossy MPEG2/MPEG4 standarda primenjenih u DVD/DivX filmovima. S obzirom na to da se pri konverziji DV u DVD format ozbiljno manipulise podacima, jasno je da je za taj proces potrebno znacajno vreme.

          Progresivno skeniranje
          Nekoliko modela DV kamkordera može da snima u režimu progresivnog skeniranja. To znači da umesto snimaju video sa preplitanjem neparnih i parnih poluslika, svaki frejm se snima progresivnim skeniranjem. Usled toga nema prekida između neparnih i parnih linija; sve linije se snimaju u jednom prolazu. Ovo je važno kada želite da digitalizujete i koristite fotografske slike. Video sa progresivnim skeniranjem je takođe izuzetno superioran za desktop isporuku zato što ne sadrži defekte usled preplitanja. Na to svojstvo treba da obratite pažnju kada kupujete DV kamkorder koji ćete koristiti za desktop isporuku ili želite da digitalizujete mirne slike višeg kvaliteta iz video materijala.

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 36622
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.15
mob
Sony xperia


          Snimanje zvuka
         
          DV specifikacija definiše dva režima snimanja zvuka i to jedan sa 4 kanala od 32 KHz, rezolucije 12 bitova, a drugi na dva kanala od 48 KHz, a rezolucije 16 bitova. Većina kamkordera podržava oba formata.
          Audio zapis od 32 KHz i 12 bitova može biti na četiri mono traga ili na dva stereo traga. Većina DV kamkordera omogućava da snimate dva 12-bitna kanala istovremeno. Ako snimate dodatni zvuk dok snimate video, tada ćete kasnije morati da sinhronizujete zvučni zapis. Obično možete da reprodukujete sva četiri traga istovremeno. Audio zapis od 48 KHz i 16-bitova je boljeg kvaliteta od muzičkih CD-ova i preporučuje se kada koristite orkestarsku muziku.

          LCD ekran

          Profesionalci prate snimanje kroz elektronski vizir (engl. viewfinder). Manje iskusni korisnici će verovatno rizikovati da povrede sebe ili nehotice nalete na prolaznike ako moraju da se kreću dok gledaju kroz vizir. Takođe, biće vam potreban LCD ekran ako nemate poseban video monitor da pregledate video materijal pre montaže. U ovom slučaju pokretanjem reprodukcije na kamkorderu možete na njegovom LCD ekranu da pregledate snimak.

          Traka ili disk

          Prednosti zapisa na DVD medij lako su vidljive, a najveca je sto se pojedinom elementu zapisa (najcesce pojedinoj slici), moze pristupiti gotovo trenutno. Za razliku od mini-DV sistema gde su glave za pisanje i citanje stacionarne, kod DVD sistema se glava za citanje i pisanje moze pomerati te tako vrlo brzo doci do odredjene trake na disku. Disk rotira pa je za pozicioniranje zeljenog zapisa ispod glave potreban najvise jedan puni okret diska. Sve to rezultira brzinama pristupa koje se mere u milisekundama, što je daleko brze od trake kod koje premotavanje do zeljenog podatka u najlosijem slucaju moze potrajati i nekoliko minuta.
          Na prvi pogled, cini nam se kako je snimanje na DVD medij bolja solucija, no detaljnija analiza pokazaće da situacija nije bas tako blistava. Neosporno je da je pristup podacima brzi, no isto je tako neosporno da zbog potreba za malim dimenzijama ne mozemo kod DVD kamere koristiti DVD medije pune velicine (precnik 12 cm), nego se koriste mediji precnika osam centimetara koji nude znatno manji kapacitet (1,4 GB). Kako se podrazumeva da moderna digitalna videokamera nudi barem jedan sat snimanja, tako se morao iznaci nacin koji bi omogućio da se i s malim DVD medijem postigne jednako dugo vreme snimanja.
          Jedini nacin je u smanjivanju kolicine podataka koje u jedinici vremena mozemo smestiti na medij {bitrate) sto nazalost automatski rezultira većim gubicima informacija o osnovnom signalu. Kako bi se na DVD mediju dostigao taj famozni sat vremena zapisivanja, potrebno je bitrate smanjiti na zaista vrlo malih 0,38 Mbit/s, a svako ko se imalo bavio DVD enkodiranjem smesta ce Vam reci kako se uz takav bitrate tesko moze govoriti o dobrom kvalitetu slike. Sve postaje jasno kad spomenemo da se tipican holivudski film enkodira s bitrateom od sest ili vise megabita u sekundi. Podignemo li bitrate na taj nivo, vreme snimanja se smanjuje na nepunih tridesetak minuta što vecini korisnika bez obzira na podizanje kvaliteta snimka neće biti.
          Sve to navodi na zakljucak kako je jos uvek bolje kupiti kameru po mini-DV standardu jer cemo tako imati najbolji moguci kvalitet i duzinu snimanja.

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 36622
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.15
mob
Sony xperia

          Kompozicija kadra

          Postoji nesto specijalno u dobro komponovanoj slici, bilo da je to video snimak, fotografija ili slikarsko delo! Ista pravila balansa primenjuju se kada se snima desktop video materijal, ali postoji nekoliko dodatnih tehnickih ogranicenja koja treba uzeti u obzir, posebno ukoliko ce se finalni materijal distribuirati na CD-u ili je finalni materijal u obliku komprimovanog videa bilo kog tipa.
          Imajte na umu da ce na kraju svaki video materijal biti prikazan, ne sken linijama, vec pikselima.

          Krupni planovi - Snimajte izbliza. Slobodno pridjite subjektu (objektu) snimanja. Snimci glave bice zaista dobri. Bilo koje nevazno desavanje oko vaseg objekta snimanja zaklonice dragocen detalj koji ste, u stvari, zeleli da pokazete. Kao i u tradicionalnom videu, nemojte ocekivati da uradite glavno zumiranje (zum plus – približavanje objekta) u toku post-produkcije. Sve sto možete da uradite je da povecate velicinu piksela. Slika ce postati poplocana kao mozaik i nece izgledati ostro u poredenju sa ostalim video materijalom.
          Podsken i presken - Postoji razlika izmedju onoga sto kamera vidi i slike koju vidite na obicnom TV ekranu. Ukoliko ste ikada pokusavali da podesite vertikalno ili horizontalno drzanje slike na nekom starom TV prijemniku, mogli ste da primetite da postoji video slika i izvan ivica
ekrana. To se naziva presken (engl. overscan). To je, u stvari, ugradena margina greske tako da cete, cak i kada prijemnik nije dobro podesen, jos uvek imati sliku na ekranu.
          Ukoliko ce Vas desktop video materijal po zavrsenoj obradi na racunaru biti opet snimljen na video traku, snimajte na uobicajen nacin. Medjutim, ukoliko ce se koristiti samo na racunaru, da vas podsetimo, u racunarskom okruzenju ne postoji presken. Racunar vidi sve, svaku liniju i svaku ivicu. Mozda cete moci da snimate iz neposredne blizine i time omogucite maksimalan prostor za prikazivanje onoga sto smatrate da je vazno. Pri takvim uslovima treba biti izuzetno oprezan, posebno po pitanju stvari za koje niste pretpostavili da mogu da se vide, takvim kao što su „bum” mikrofoni i svetlosna oprema, ili ce se oni pojaviti na snimku.
          Zatezanje trake - Zavisno od opreme, mozda cete morati da racunate sa izvesnim nedostacima traka slabijeg formata. Jedan od takvih nedostataka je „bezanje” trake usled neravnomernog zatezanja (engl. skewing), koje se pojavljuje posto dolazi do guzvanja ili kidanja trake pri vrhu ili dnu.    U tradicionalnom videu ovo, naravno, nije problem, jer se to odrazava na deo slike koji ne pripada kriticnom podrucju, vec presken podrucju. Drugi potencijalni problem je mala horizontalna zelena linija, koja se pojavljuje na dnu, pri reprodukciji formata Hi-8 kao posledica slabljenja signala.
          Ukoliko se pojavi neki od ovih problema, ne mozete mnogo da uradite podesavanjem
mehanike na rekorderu da biste to eliminisali. Medjutim, postoje nacini da obrezete video snimak i tako uklonite lose delove, bilo u toku digitalizacije ili montaze.
          Kretanje - Digitalni video je osetljiv na kretanje kamere i subjekta snimanja, posebno kada se materijal snima za CD-ROM ili reprodukciju na racunaru. Kada susedni frejmovi izgledaju slicno, tj. lice, digitalizovani video moze da izgleda izvanredno. Medjutim, kada stvari pocnu da se menjaju brzo, ponekad racunar nije sposoban da „odrzi korak” i kvalitet je zrtvovan. Ovo ne znaci da je Vas video materijal ogranicen na staticne scene
dijaloga, vec da morate da budete svesni tehnoloskih mogucnosti i efekata koje izazivaju kretanje kamere i objekta snimanja. Koristite kretanje, retko ali efikasno.
          Kretanje objekta snimanja - Kada je objekat snimanja voz koji prolazi, galopirajuci cetvoropreg, ili malo dete, postoji nekoliko resenja za kontrolisanje kretanja. Ovo je prilika da eksperimentisete sa zatvaracem na kameri tako da se nista ne zamagli. U suprotnom, neka se u sceni krece
samo ono sto treba da se krece na snimku.
          Snimanje brzih pokreta je zahvalnije snimati velikom brzinom zatvaraca. Medjutim, to dovodi i do otvarana blende na objektivu, sto dovodi do smanjenja dubinske ostrine. Drugo, sto takva snimanja zahtevaju i osvetljeniju scenu.
          Treba obratiti paznju i da suvisna kretnja ne odvlaci paznju potencijalnog gledaoca. Neke od tih suvisnih kretnji, mogu uticati i na kasniji kvalitet snimka prilikom digitalizacije, jer ce algoritam kodeka drugacije preracunati potrebne vrednosti za taj kadar. Time necete dobiti ocekivan sniak na kraju.
          Uostravanje - Komanda za automatsko uostravanje ugradjena je u vecini kamera i radi sasvim dobro. U studiju, ona je sasvim precizna i na nuli kada se podesava prema vaznim objektima. U terenskim uslovima nije na nuli pri odgovarajucem odstojanju objekta, posebno ako su brojni objekti razbacani po dubini polja objektiva. Zato trebate utvrditi koje polje u okviru kadra je znacajno za autofocus senzor.
          Horizontalni švenk - Sofisticirani tronosci imaju jednu rucicu za horizontalni svenk, a drugu za vertikalni, tako da se koriscenjem obe ruke mogu brzo koristiti obe funkcije. Sa malo prakse lako se sticu ritam i tehnika horizontalnog svenka. Horizontalni svenk treba da izvodite blago i ravnomerno u stabilnom luku, izbegavajuci grcevita pomeranja. Iskustveno pravilo je da treba raditi sporo. Brzi horizontalni svenk primenjuje se samo kod brzih akcija.
          Vertikalni švenk - Ovaj efekat se ostvaruje pomocu odgovarajuce rucice na tronoscu. Rucica se prvo otpusti, obrtanjem u smeru suprotnom od kretanja skazaljke na satu dok se ne postigne zeljena lakoca pomeranja, a zatim se pomera gore-dole. Uvek morate stegnuti drzac na rucici da biste sprecili naginjanje kamere kada je mehanizam za vertikalni svenk olabavljen.
          Tehnike snimanja kamerom iz ruke - Neki video snimci ce opravdati snimanje kamerom iz ruke. U takvim situacijama kamera bi trebalo da se drzi tako da bude sto stabilnija, uz minimalno kretanje tela. Dodatna stabilnost kamere moze se postici ako se ona pridrazava drugom rukom. Za snimanja pod ostrim uglom, dodatna stabilnost kamere postize se tako sto kleknete na jedno koleno a lakat oslonite na drugo.
          Hodanje sa kamerom - Povremeno bice potrebno da hodate sa kamerom da biste pratili akciju ili zbog specijalnog efekta. Uglavnom, covek kada se normalno krece klati se gore-dole. Ako se tako krecete prilikom snimanja, kako se vi klatite, tako ce se klatiti i slika. Ovo klacenje mora da se spreci ili svede na sto je moguce manju meru. Dok hodate i snimate, drzite kolena neznatno savijena i pomerajte kameru paralelno sa tlom. Hodajte ravnomerno, sporo i cvrsto. Ista pravila važe i kada se krecete bocno. Drzite oko na viziru ili LCD dipleju i  koncentrisite se na objekat snimanja.
          Zumiranje - Zumiranje je tehnika priblizavanja i udaljavanja od objekta sa kamerom na fiksnom
mestu. Komande za zum obicno se nalaze na rukohvatu kamere ili sa prednje strane ili bocno, tako da palcem ili kaziprstom, mogu da se aktiviraju. Moguce je rucno zumiranje, ali bolje je koristiti automatiku, zbog ravnomernijeg kretanja.


« Poslednja izmena: 15. Jul 2008, 01:04:07 od lightsoft »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 36622
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.15
mob
Sony xperia
Uputstva za neke modele kamkodera

Panasonic

NV-GS70A
NV-GS230EB i NV-GS180EB
NV-GS320


Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

*
NVGS70%20book.part... (1757.81 KB)
*
NVGS70%20book.part... (1676.25 KB)
*
PANASONIC_GS230_18... (927.75 KB)
*
PANASONIC_GS320_WW... (1095.38 KB)
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zvezda u usponu


If i was awake,i would think it was a dream!!!

Zodijak Libra
Pol Muškarac
Poruke 1608
Zastava Beograd
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.0
mob
Nokia N95-2 & 5800
Da li ima za Panasonic AG-DVC62EN?  :flower:
IP sačuvana
social share
If i was awake, i would think it was a dream!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2 3 4
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 24. Sep 2017, 15:58:18
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: Juzne Vesti :: Citati :: Serbia News :: Kuvar :: Tvorac Grada :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.286 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.