Osnove feminizma u većini su zapadnog sveta odavno postale mainstream– niko više niti ne pokušava osporiti da su, uprkos biološkim razlikama, muškarci i žene jednaki i ravnopravni u pravima, obavezama i izborima. No i jednakost ima granice, a jedna od njih povučena je i kod stresa.  Naime, muškarci i žene, prema rezultatima većine sprovedenih studija, u gotovo se jednakoj, ravnopravnoj meri žale na život pod stresom, ali jednakost tu staje: stručnjaci napominju da su žene i muškarci izloženi stresu zbog drugačijih stvari te da posve drugačije reaguju na sam stres!
 
I pri tome važnu ulogu ne igraju samo tradicionalne uloge, tj. činjenica da žene danas i rade i brinu o porodici, več zbog toga što jednostavno drugačije razmišljamo.

Žene i stres
 

Žene su uvek bile otvorenije kada treba govoriti o problemima svakodnevice. Dvostruko veći broj žena od muškaraca posjećuje lekare zbog depresije i anksioznosti.
Postoji veliki broj razloga zbog kojih žene postaju izrazito podložne stresu, a on počinje na poslu – nakon stresa radnog dana, većina žena vraća se kući svojoj porodici, gde nove brige ne dopuštaju odmor. Briga oko dece i kućanstva samo gomilaju stres uzrokovan danom provedenim u kancelariji.
 
No osim posla, ostali uzročnici stresa kod žena mogu biti:
 
Trudnoća
Odgovornost, finansijska pitanja, očekivanja, strahovi... trudnoća je veoma stresno razdoblje za ženu. Istraživanja pokazuju da previše stresa kod trudnica uzrokuje rađanje manje djece pa čak i preuranjeni porođaj, a po nekim britanskim nalazima hormoni stresa mogu preći s majke na dete, zbog čega deca stresnih majki i sama mogu biti podložnija stresu kad odrastu.
 
Briga o deci
Čak i ako ste samo domaćica, koja se ceo dan brine o deci i ne mora misliti na posao, stres vas neće zaobići. Štaviše, studije pokazuju da 51 posto majki koje ne rade doživljavaju svakodnevni stres, dok kroz njega prolazi svega 29 posto zaposlenih majki!
 
Briga o rođacima
Briga o rođacima i(li) starijim osobama posao je koji često na kraju pripadne ženama, a on može biti iznimno stresan. Takođe, gubitak u obitelji, smrt starih roditelja ili rođaka, takođe može pridoneti problemima zbog kojih mnoge žene posete lekara. 

Stres kod muškaraca

 

Posao je i kod muškarca najveći izvor stresa, s time da muškarci osećaju dodatni teret na svojim plećima – osećaj da je njegova uloga, čak i onda kada je žena to u stanju raditi bolje od njega, donositi novac kući i finansijski te zaštitnički se brinuti o porodici
 
Stoga je i jedan od osnovnih razloga za veliku količinu stresa kod muškarca upravo
 
Nezaposlenost
Posao jeste stresan, ali nemati posao znači imati još više stresa! Zvuči paradoksalno, ali samo naizgled. U Britaniji, na primer, svaki sedmi muškarac koji ostane bez posla pati od teške depresije, od koje oboli unutar šest meseci od gubitka posla. Ako se razdoblje nezaposlenosti još produži, ono može biti pogubno i za fizičko zdravlje.
 
Promena uloga
Tradicionalne polne uloge odumiru u većini zapadnog sveta. Muškarci više nisu muškarci u nekadašnjem, dominantnom smislu te reči te danas puno toga dele sa ženama, od poslova do životnih stilova (setite se samo metroseksualaca). Drugim rečima, stres ne dolazi samo zbog hiperaktivnog životnog stila. Nemogućnost igranja uloge na koju delom gledamo kao na obavezu takođe može biti stresno.
 
Prekovremeni rad
Ni posao nije što je nekada bio – e-mail, mobilni, faksovi... Čini se da se od posla ne može pobeći ni kada radno vreme dođe svom kraju.
 
Rešenje?
Pronaći mesto za sebe i ne približavati se kompjuteru kada posao završi, barem ne inboxu s poslovnim e-mailovima. Gašenje mobilnog je, naravno, obavezno...
 
  Vesti za nju

Simptomi stresa koje ne treba da zanemarite
I deca su pod stresom
Autor: CDC/JS | 13.12.2007 - 06:16

Deca su, baš kao i mi odrasli, izloženi stresu zbog tempa savremenog života. Oni ga često teže podnose nego odrasli. Dečja psiha je krhka i ranjiva, a teret koji mališani moraju da ponesu pretežak je ponekad i za nas odrasle. Najvažnije je, ipak, da roditeljima ne promaknu prvi signali koji ukazuju na to da je dete pod stresom da bi mogli da mu pomognu.

Deca pod stresom mogu da budu zbog raznih stvari: škole, previše obaveza, vršnjaka... Ali ne zaboravite da i vi možete da im donesete stres sa posla.
Dečji psiholozi su izdvojili 12 simptoma dečjeg stresa, koje nipošto ne treba prenebregavati. Ukoliko ih primetite obavezno razgovarajte sa decom, a ako mislite da niste u stanju da se sami izborite sa novonastalom situacijom, potražite pomoć psihologa.

Osećaj usamljenosti
Dete ima jak osećaj da se udaljava od porodice i prijatelja, da niko na njega ne obraća pažnju, da se ni po čemu ne izdvaja iz gomile. Kada mu se obratite, ne želi da razgovara i ponaša se kao da ga niko ne razume.

Nesigurnost
Mališan odjednom počinje nelagodno da se oseća u društvu ljudi sa kojima je ranije bio u savršeno normalnim odnosima. Kad god mu se neko obrati ili mu postavi pitanje, on odgovara stidljivo i kratko. Usteže se da prvi zapodene razgovor.

Umor i poremećaj sna
Stalno se oseća isceđenim kao limun, trom je i samo se razvlači po kući od stolice do fotelje. Uprkos tome, teško mu je da zaspi i dugo se uveče prevrće po krevetu.

Strah od tišine
Dete se oseća neprijatno ako oko njega vlada tišina. Zato bez prekida nešto priča ili, ukoliko je ostao sam, obavezno pušta glasnu muziku na radiju ili uključuje televizor. Dešava se i suprotno: trza se na svaki šum i burno reaguje na jake zvukove.

Loš apetit
Gubi interesovanje za hranu. Tu postoje dve krajnosti: bez apetita, samo uz vaše usrdno nagovaranje, pristaje da pojede jelo koje je inače ranije voleo ili automatski trpa u sebe sve što mu servirate.

Problemi s koncentracijom i pamćenjem
Dešava se da zaboravi o čemu ste pričali bukvalno pre pet minuta. Gubi nit razgovora kao da ga ono o čemu govorite nimalo ne zanima ili kao da je u mislima odlutao ko zna gde. Teško mu je da se sabere, gradivo mu uđe na jedno uvo i odmah izađe na drugo. Izrada zadataka je prava muka.

Nema želju da komunicira s ljudima
Gubi naglo interesovanje za vršnjake. Nervira ga pažnja ljudi koji ga okružuju. Kad zazvoni telefon, odbija da se javi i često vas moli da kažete da nije kod kuće.

Kolebanje raspoloženja
Periode dobrog raspoloženja začas zameni gunđanje ili plačljivost. Neretko brizne u plač bez ikakvog povoda. Isto je i sa smehom. To može da se dešava i više puta na dan.

Razdražljivost
Dete gubi samokontrolu. U svakom trenutku, zbog najmanje sitnice, može da plane, pobesni i oštro vam odgovori. Svaku primedbu odraslih dočekuje na nož, a savete skoro i da ne prihvata.

Burna aktivnost
Neretko se dešava da mališan izložen velikom stresu svesno zaranja u neku aktivnost da bi se isključio iz stvarnosti. Ali stres se ispoljava i na suprotan način: dete uporno beži od domaćih zadataka i škole i besciljno se bavi drugim stvarima.

Preterano obraća pažnju na izgled
Kada su deca previše zaokupljena svojim fizičkim izgledom, otpočinju stroge dijete ili mahnito rade vežbe samo da bi skinuli koji kilogram, uzrok može biti stres.

Nemir
Primećujete da vašeg mališana ne drži mesto: vrpolji se, stalno nešto premešta s mesta na mesto, čupka kosu ili odeću. Svaki čas ustaje kao da će negde da krene i besciljno se muva po stanu.

Izvor: Blic