Onda voli i ti njih.  Zalivaj ih u buduće redovno 

dovoljno je da ih dobro napije jednom godišnje (kao u pustinji) 

To nije tačno, pročitaj moj post gde sam pisala o zalivanju 

ništa lično, ja to samo onako.. iz iskustva

Ma znam da nije ništa lično  i ja pišem na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva gajenja kaktusa.

Imam nekoliko dobrih knjižica o kaktusima, pa ću kad god imam vremena ubaciti ovde poneki tekst iz istih.
Ovako...

 
Uvod 

Kaktusi - biljke fascinantnog izgleda potiču iz obe Amerike. Indijanska plemena su ih koristila kao talismane i kao opojno sredstvo u obredima. Na Stari kontinent preneli su ih španski moreplovci, pa se kaktusi najpre pripitomljavaju u Sredozemlju. Brojne vrste kaktusa gaje se i u Evropi. Naročito su se dobro aklimatizovale opunicije, melokatusi i rebucije.
Poznato je oko 240 rodova a neki stručnjaci tvrde da postoji preko 5000 vrsta. Interesovanje za gajenje kaktusa naglo se javilo tridesetih godina prošlog veka. Neke vrste, kao npr. aloja (Lophophora) imaju lekovita svojstva. Oko 100 vrsta kaktusa nalazi se pod strogom zaštitom. Danas se sakupljanje i gajenje kaktusa razvilo ne samo u Evropi već i u Japanu, Severnoj Americi i drugde. U Češkoj postoje hiljade organizacija ljubitelja kaktusa. Slična situacija je i u Holandiji, Madjarskoj i Nemačkoj. U mnogim od tih zemalja izlaze časopisi i knjige namenjene ljubiteljima kaktusa.Interesovanje za gajenje kaktusa je u stalnom porastu, ne samo zbog njihove neobične lepote već i zbog toga što se na maloj površini može gajiti veliki broj biljaka, i što je za takvo gajenje mogućno korišćenje prozorskih ispusta (simsova) ili balkona - gde biljke dobro rastu. Mnogi ljubitelji bave se kućnim gajenjem kaktusa, pa je tako to postalo jedna od najunosnijih grana hortikulture. Svaki ljubitelj kaktusa koji želi da ima zdrave, lepe i neobične kaktuse mora da stekne potrebna znanja o njihovom gajenju.

Kaktusi u prirodi 

Kaktusi kao endemska vrsta rastu isključivo u Americi. Neki predstavnici roda Rhipsalis ipak su dospeli do Afike i Indije, i to očevidno bez učešća ljuskog faktora. Posle otkrića Amerike kaktusi su preneti u Evropu, gde su se odomaćili i kao divlji proširili oko Sredozemnog mora, a kasnije i u mnogim drugim zemljama. U Australiji su opunicije čak postale dosadan korov. Tek nedavno je pronadjen način kako da se primenom bioloških činilaca ograniči širenje kaktusa.
U prvobitnom staništu kaktusi su se postepeno prilagodili i suši i hladnoći. Neki su doprli na sever do Kanade (do 53 stepena severne širine), a na jugu do Patagonije (do 50 stepena južne širine). U tim udaljenim krajevima klima je mnogo surovija nego na nekim istim uporednicima - zato što ni u Kanadi, a ni u Patagoniji nema tople struje koja bi ublažavala klimu. Najsevernije i najjužnije oblasti širenja kaktusa medjusobno su udaljene preko 10 000 kilometara. Kaktusi su savladali i znatne visinske razlike. Rastu isto tako dobro na morskim obalama kao i na visokim planinama. Uspeli su da se prilagode i u prirodnim uslovima, na nadmorskim visinama iznad 5000 m ( u Peruu).
 Na tako ogromnim prostorima klima je veoma različita. Ako nam je poznata postojbina kaktusa, kao i uslovi pod kojima žive u prirodi, možemo izvoditi uglavnom pouzdane zaključke za njihovo gajenje u našim uslovima.
 Klima regiona gde žive kaktusi može se podeliti na nekoliko osnovnih tipova. To je samo osnovna podela koja može da posluži da se lakše uoče razlike izmedju pojedinih klimatskih zona. Osnovni klimatski tipovi su tropski, suptropski, stepski, savane, klimatski tip stenovitih i peščanih pustinja, planinski i umereni.
 
Za tropsku klimu karakteristična je visoka temperatura tokom cele godine, sa obilnim padavinama. U tropskim zonama često pada kiša, periodi bez kiše su veoma kratki, ili ih uopšte nema. U ovom pojasu rastu neki Cereusi i Epifiti kao pzavice. U evropi se gaje u staklenicima.

Savane su regioni s tropskim žegama i tropskim kišama. Za razliku od tropa, kišni periodi smenjuju se suvim razdobljima. Kaktusi koji tu rastu takodje vole toplotu i zahtevaju toplo zimsko stanište.

Pustinjska klima je u pogledu padavina suprotna tropskoj. Kiša je veoma retka. Ponekad ne pada i po nekoliko godina. Leti je uvek veoma toplo. Zimske temperature se kolebaju u zavisnosti od geografske širine i nadmorske visine. U stenovitim i peščanim pustinjama raste nekoliko vrsta kaktusa.
 
Stepska klima nastaje tamo gde su inače svake godine česte padavine, ali kratko traju. Zatim dolaze dugi sušni meseci. Na temperaturu utiču geografska širina i nadmorska visina. Brojne vrste kaktusa vole upravo takvu klimu.

Planinska klima je slična stepskoj, ali postoje velike razlike izmedju dnevnih i noćnih temperatura , koje često padaju ispod tačke smrzavanja. U visokim planinama rastu takodje mnogo vrsta kaktusa.

Klima umerene zone odgovara približno našim  klimatskim uslovima. Ponekad je i oštrija. Na povoljnijim položajima i visinama, na suvim mestima npr. takodje rastu kaktusi. Neki od njih su i kod nas otporni na hladnoću.

Osim klime, za rast kaktusa u prirodi važno je takodje i na kakvom tlu rastu. U tom pogledu vršene su analize uzoraka donetih pravo sa nekih nalazišta. Odredjivana je količina humusa, granulacija supstrata i reakcija zemljišta tj. PH vrednost i sl. Istraživači koji su imali priliku da posmatraju kaktuse u prirodi, saglasili su se da zemljišni supstrat nema bitnu ulogu u njihovom širenju. U prirodi mogu opstati samo ako u njihovoj blizini nema dr. biljaka. Na boljem zemljištu i pri obilnijoj vlazi svakako bi se bolje razvijali ali ne mogu se takmičiti sa obližnjom bujnom vegetacijom. Zato kaktusi najčešće i rastu na veoma suvim položajima, medju kamenjem, u pukotinam stena i dr. To su posebni životni uslovi, a kaktusi su za takve uslove odlično prilagodjeni. U vezi s klimom je i tip zemljišta. Važan sastavni deo zemljišta je humus. Nastaje razlaganjem organskih materija i njegovo nastajanje je uslovljeno klimom. Da bi humufikacioni proces u kome iz organske materije (lišća, stabljike, korenje i sl. ) nastaje humus mogao nesmetano teći - neophodna je izvesna količina vlage. S obzirom na to da kaktusi nalaze pogodne životne uslove samo na veoma suvim staništima - tamo se humus retko nalazi. Stručnjaci smatraju da uspevanje većine kaktusa ne zavisi od padavina. Njihova prilagodljivost je stvarno veoma velika. Zato neki kaktusi koji se nalaze u suvom podneblju podnose obilno zalivanje pošto imaju korenov sistem koji veoma dobro upija vlagu. Istraživači su često iznenadjeni kad u prirodi vide izrazito malo sejanica i mladih biljaka uopšte. To je razumljivo, pošto kiša padne jednom u nekoliko godina, seme ne može da isklija svake godine. Ali stanje nije bolje ni tamo gde postoji redovni kišni  interval. Seme redovno klija, ali mlade biljke, sočne i još bez bodlji predstavljaju izvrsnu hranu za razne životinje. Larve insekata koji se uvozom prenesu čak u Evropu napadaju i starije biljke. Ugrožavaju ih i neke dr. štetočine kao što su biljne vaši i različite bolesti.


Sledi morfologija kaktusa....

Dajte ljudi da oživimo ovu temu, nije valjda da nema više zainteresovanih na ovom forumu za ovako lep hobi??? Makišon je lepo Krenula sa uvodom  ali vidi da je uzalud  . Maki, imaš moju punu podršku a ja ću ovih dana da spremim fotografije svojih biljaka (da ih smanjim malo) pa ću ih postaviti. Zainteresovani mogu pogledati i sajt koji sam prikazao u svom profilu 
Dakle, ova tema ne mora da služi samo da bi Makišon prepisivala članke iz svoje knjige nego svako ko voli ove biljke i gaji ih može postaviti svoje fotografije ili ako ima neki problem može ga izneti pa da zajedno rešavamo 
Bilo bi lepo da svaki ljubitelj kaktusa koji dodje do ove teme predstavi sebe i svoju kolekciju ukratko. Evo ja ću to uraditi prvi. Iz Niša sam, kaktusarstvom se bavim nekih 10 godina, imamo kolekciju od blizu 300 vrsta, Predsednik sam Niške sekcije Društva kaktusara Srbije. Omiljeni rod mi je gymnocalycium.

Evo nekoliko ovogodišnjih fotografija mojih biljaka.

...i još malo

Prelepi su zinexy  Gledam ih otvorenih usta 

Evo neke slikice mojih kaktusića
a sa tekstovima nastavljam čim mi drugarica vrati knjigu