Kako uništavamo sopstveno samopouzdanje

Prirodno je da se uzdamo u sebe. Zašto to ne činimo? Samopouzdanje nije nešto nemamo i što tek treba steći već nešto što smo sebi oduzeli i što sebi treba povratiti. Nema trikova koji će nam uliti samopouzdanje. Neophodno je i doivoljno da prestanemo da ga uništavamo.

Kako uništavamo sopstveno samopouzdanje? Činimo to na mnoštvo načina.

Kada se opsesvino poredimo sa drugima, srozavamo sebe u vlastitim očima. Proglašavamo sebe bezvrednim zato što neko izgleda bolje, zna, ume, može, ima ili postiže više. Osećamo se ništavnim kada je neko omiljeniji, popularniji od nas. Preuveličavamo tuđe prednosti i svoje nedostatke. Tako sami sebe urnišemo.

Naravno, uvek će se naći neko ko je u ponečemu bolji od nas. I šta onda? I mi sami smo u ponečemu bolji od drugih. U suštini je to potpuno nevažno. Različita smo, samosvojna bića. Poređenjem sebi nanosimo najveću nepravdu. Pričinjavamo sebi najveću štetu jer poništavamo vlastitu različitost.

Svoje samopouzdanje podrivamo pokušavajući da se u svemu takmičimo sa drugima. Ne uspevši da u svemu budemo ispred svih, stavljamo sebe na poslednje mesto.

Poredimo sebe ne samo sa živim ljudima, već i sa idealnim stvorenjem koje smo sami izmaštali. Sami sbi izgledamo jadno jer ne uspevamo da to stvorenje dosegnemo. Besmislica. Nemoguće je doseći izmaštano biće. Ono nam uvek izmiče, uvek nas prevazilazi. Pred njim ćemo se uvek osećati sićušnim, beznačajnim. To nije dokaz da ne valjamo već da nas mašta zavodi na krivi put. Postavljamo sebi nemoguće zadatke. Obrušavamo se na sebe kada ne uspemo da ih ispunimo, zaboravljajući da su neostvarivi. Tražimo od sebe ono što ne možemo pa sebe doživljavamo kao ništavna stvorenja. Nismo mi nedostojni već su naši zahtevi prema sebi neumereni.

Nije bitno ono što nismo već ono što jesmo, ne ono što ne možemo već ono što nam uspeva, ne ono što nam izmiče već ono što imamo.

Vapimo za samopouzdanjem, a sami ga sebi oduzimamo.

Samopouzdanje je mera naše pomirenosti sa sobom.

Izvor

zajebana stvar to samopouzdanje

zbog njega ti se s lakocom zivot moze drastichno promjenit

ne znam osobu a da nema ovaj problem,

ma zapravo svi imamo problem s njom, al pitanje u kojoj meri

ja iam taj problem 

Covek se radja sa totalno praznim umom, napunjenim samo osnovnim elementima za funkcionisanje, kao sto su plac, fizioloske potrebe (sto u pelene, sto po roditeljima )... Vremenom se taj um puni, dogradjuje i unosi u sebe sve vise i vise podataka, koje nakon toga razgranicava i u zavisnosti od osobe do osobe razgranava sta je po njegovom misljenju dobro, a sta lose.
Samopouzdanje nije nista drugo do odsustvo straha od svake moguce situacije, mogucnost da svakoga pogledamo u oci, da kazemo sta mislimo u svakom trenutku.... ovo moze u pojedinim situacijama da se kosi sa tvrdoglavoscu ili narcisoidnoscu, ali se kod osoba koje stoje cvrsto sa obe noge na zemlji gleda upravo tako....kao samopouzdanje.

Unistavanje istog se moze desiti na hiljadu i jedan nacin, ali se i veoma lako moze povratiti, sve zavisi od zelje te osobe u kakvom stanju zeli da bude. Opet cu se vratiti na "zakon privlacnosti", koji govori o tome da svaki covek privlaci ono o cemu razmislja, sta misli, nikako ono suprotno.... ukoliko ceo dan razmisljamo " u jbt, kako je los dan, vidi, kisa pljusti, hladno uzasno, koji djavo ima da izadjem van, sigurno cu da se smorim uzasno, a i slusacu iste price od istih ljudi, ista kukanja i nezadovoljstva..."  " Pada kisa napolju, prohladno je, konacno malo da se osvezimo od vrucine koja nas je drzala proteklih dana. Mogao bih da se nadjem sa XYZ, sigurno imaju neku zanimljivu pricu da mi ispricaju, nagovesticu im da zelim lepo da provedem danasnji dan i siguran sam da ce tako i biti".

Razmisljajte pozitivno, ulecite u strahove koje imate i budite sigurni da ce samopouzdanje biti prisutno uvek

utvrdite uzrok koji narusava vase samopouzdanje i iskorenite ga 

mnogi su pokusali da uniste isto kod mene ali do sada nisu uspeli

nemam takvih problema!

Brojni su slucajevi u kojima um ostaje prazan.
Jos brojniji slucajevi u kojima feed umesto korisnih informacija pokupi razno djubre...
Ali to je vec do roditelja i okruzenja u koje stave svoje dete...

ja delimicno imam taj problem. . .  nemogu ga ni sama definisati. .  volim sebe takvu kakva jesam ali u raznim slicajevima poredim sebe sa drugim osobama najcesce kad su u pitanju momci i drustvo. .  kako te neke drugarice uspevaju a ja ne mogu da ostvarim vezu ili krug prijateljstva. . ? sa nekim momcima i dok pricam pogubim se skroz ne znam ni sta pricam ne znam ni sta da kazem. .  nisam dovoljno opustena i mislil da sve sto kazem ispasce da sam glupa. .  sta da radim? pitanje je sad?

Jedan moj prijatelj ima recenicu: " Pozitivne misli prizivaju pozitivne dogadjaje". Ja cu se nadovezati sa " strah se savladava, tako sto se suocis direktno sa njim".

@katrisa ne poredi se sa drugima, i cemu to? i budi kakva jesi  nisu drugi nista pametniji nego sto se prave    mozda je glup odovor al eto