За  DuKiM57

њима вере најстрожије забрањује присилну исламизацију.

Међутим, никад нису организовано присиљавали народ да промени веру

Па да, ислам се проширио мирним путем, они насилни, ма хајде молим вас, масовне ликвидације су чисте халуцинације. Хришћанска Африка је мирно склизнула у ислам. Аха...У Персији је зороастризам мирно устукнуо, аха...
А код нас, мислим да ли треба да почнем да наводим примере њихове мирољубивости и мирног преобраћења... Да ли си чуо за ђакона Авакума? А за Ђорђа Кратовца? А за Теодора Сладића Комоговинског? А за патријарха Гаврила из XVII века? А за...
А да мало проучиш нашу историју, па тек онда да се туђом бавиш...

Прави хришћани никада никога нису прогањали због вере. Вера се не може на силу изнудити, јер се тиме гази човекова слобода и негира његова личност. Да иоле познајеш православље и Цркву Христову, то би ти било познато.
Многи јесу чинили злодела, заогрћући се у плашт хришћанства, али знај: могу они да говоре да су са Богом, али није Бог са њима! Свако ко почини зло, одваја сам себе од Бога. Па у име Божије се могу чинити само дела љубави, милосрђа, а никако зла. Ко зло чини, ђаволу тиме кади.

Притом си и сам прилично набеђен Православац

Гле, опет ме етикетираш. Први пут је то могла да буде случајност, али други пут је већ намера. Не познајеш ме, али изгледа да имаш јаку потребу да ме сврставаш и оцрњујеш. Зашто? Зашто си тако брзоплет? Ово више говори о теби, него о мени. Ја не нападам твој его, ни твоју личност, већ се сукобљавамо аргументима и чињеницама. Чему води клеветање?

Исусови следбеници у Јерусалиму су били Ебионити, што значи сиромашни. Он је углавном такве слојеве друштва окупљао, а и после његове смрти тој малој јеврејској секти су углавном наставили да прилазе исти.

Евионитима су припадали поједини хришћани који су у нову веру прешли из јудејства. Евион заиста значи сиромашан, и испрва су тако означавани сви хришћани, али се под овим мислило и на сиромашни духом, смирени, по Христовој заповести. Карактеристично за њих је било да су порицали божанство Господа Исуса Христа, тврдили су да се Исус родио природно од Марије и Јосифа, мрзели су апостола Павла. Одбацивали су учење о Светој Тројици. Истрајавали су на важењу старозаветног закона и у хришћанству: обрезање, субота...Причешћивали су се на пресном хлебу и води. Касније су се измешали са гностицизмом. Временом нестају, мисли се тек око V века.

Па, кад су Муслимани протутњали Мисиром, после њих је остало Хришћана десет пута мање него што их је било. Кад су Хришћани дошли у Египат, не оста човека да се клања Богу Сунца.

Па хришћани нису тутњали Африком, били су и ту прогањани, а Црква Христова је баш на крви мученика подигнута. Као да је свака кап мученичке крви, била семе за нове хришћане. Никакве присиле да се верује у Господа није било и не може да буде.


А колико ти стварно познајеш хришћанство, да можеш релевантно да процењујеш његову мирољубивост?
Ја под познавањем хришћанства не мислим само на схоластичко познавање података, већ на живљење духовним животом. О хришћанству се може пуно причати, али благодат је живети по вољи Божијој. Тек тада се у пракси показује познавање хришћанства...
Може неко и да буде крштен, и да иде у цркву, али отпочети духовни живот, то је Рубикон у човековом животу.
Да ли си чуо за Светог Јована Лествичника и за његово дело Лествица?
А за Светог Максима Исповедника и за његове 400 глава о љубави?
Да ли си имао прилике да посетиш Витовницу и да поразговараш са оцем Тадејом? Да ли си некада чуо уживо реч патријарха Павла? Да ли си чуо за Серафима Саровског? Да ли си био на Светој гори? А ако си био, да ли си водио разговоре са монасима?Да ли си некада био на литургији, али не као пасивни посматрач, већ као део Тела Христовог?
Да ли ти је познат израз Свети Оци?
А да ли покушао њихове речи да примениш на себи?
Да ли си покушао да следиш пут Господа Исуса Христа?
Прочита ли Његову беседу на гори? Да ли си макар покушао то у себи да оствариш?
Знаш ли Химну љубави од Светог апостола Павла? Волиш ли и ти тако?

Само неко ко је дубоко загазио у море хришћанско, може да га процењује. То се једино изнутра сагледава.

Има једна мала анегдота: Блажени Августин је желео да спозна тајну Свете Тројице, да потпуно проникне у Бога и размишљајући, шетао се обалом мора. Видео је мало дете како је на обали направило рупу и како трчкара од мора до рупе, а у рупу сипа воду. Епископ се осмехнуо, дивећи се дететовој вери и упорности, али му је било жао узалудног труда. Рекао му је да се не заноси, јер су његове ручице мале, а море је огромно. На шта је њему то дете одговорило, да ће пре оно успети да пресели море у рупу, него он да спозна потпуно Бога Рекло му је и да је и његов ум мали, а Бог бескрајан...

Одакле таква одбојност према Цркви Христовој?
Знаш ли шта је Црква?

Увек ме запрепашћује да о хришћанству причају и суде они који тако не живе...


Ево и корена наше разједињености: незнање, недостатак љубави према Богу и људима...

Да се сви ми испунимо вером, љубављу и знањем, еееееее, где би нам крај био...
Него овако, не познајемо сопствену историју и културу, одричемо се својих светитеља и великана, презиремо сопствена достигнућа...

Било је Срба и пре Немањића, било је и лоза владарских: Властимировића, Војисављевића, Вукановића...(неке сам можда и изоставио, слободно допуните)
Па први српски светитељ је Свети Јован Владимир, који је био кнез Захумља и Превале или ако ти је ближе кнез Зете, из X века.
Али успон српске државе почиње са Немањићима. А оно по чему нас у свету познају то су наши манастири, фреске, светитељи, наше песме, писци...
А од XIX вeкa нас знају и по научницима (Тесла, а касније и Пупин...)
И сви ти наши познати преци су били градитељи и нису рушили сопствену кућу, нису се стидели својих предака. Преци су нам били пагани, али нико их се није одрекао, нити их се стидео, нити подсмевао. Неки од наших предака су се заљубили у хришћанство, нико их није силио (па покрштавање Словена је трајало вековима, а када си чуо да је то рађено на силу на овим просторима, а и ко би их на то натерао...), па су прешли у хришћанство и нису се својих предака одрекли. Срби су своје обичаје дуго чували, а под Светим Савом су они (обичаји) христијанизирани, дато им је хришћанско рухо.
Ја се својих предака не одричем, ако су негде погрешили, признаћу то, али их се не могу одрећи.
Знам да смо некада били цењени и уважавани, а да данас нисмо. Окаменила су нам се срца, охладила се вера и душа нашег народа, а љубав као да је ишчилела. И све као да смо заборавили, и некадашњу величину и данашњи пад. Требало би да се себи окренемо, да се спознамо, покајемо и преобразимо.
А из тога поканог плача. Из катарза коју можемо да доживимо, синуће нам ново Сунце.

Слога нам је потребна (као и сваком другом народу, ех, када би сви људи света живели у миру, љубави и слози...), али слога у Истини, слога у Љубави, слога у доброти, правди...
Не треба нам свака слога (на пример, не треба да будемо сложни у злу...), нити сваки мир, већ само по исправним начелима, потребан нам је прво мир у нама самима, мир са Богом, а онда ће из тога да никне и мир са другима.

Дај нам Господе мира, испуни наша срца љубављу, обасјај нас светлошћу Истине, умудри нас, да би свако добро дело чинили Теби на славу!

Nabedjen sigurno nije, u to mozes biti sguran.

Да ли ти ишта знаш о Ебионитима, који су прави следбеници Исуса, јер су били заједница коју је лично он предводио?

Да ли знаш зашто заиста, како ти кажеш мрзе Павла?

Да ли знаш, зашто ти Ебионити раде многе ствари супротно од данашњих Хришћана?

Одговорићу ти ја на све што си написао. Ја одговарам историјским подацима и доказима, а не црквеним записима, који су се у толико случаја показали као лажни или претерани.

Журим сад, јер до 11 морам стићи негде, али имам времена за пар речи.

Павла мрзе зато што је лажов! Историјски Павле у животу није видео Исуса, а не причао с њим. Историјском Павлу, то 'пак није сметало да крене са својим апостолским радом. Он је стекао доста присталица, јер је веру проповедао ван Палестине. Он је иначе из Антиохије. Наравно да се то јерусалимској заједници није допадало. Зашто они сами нису кренули попут Павла, да шире своје учење даље од Јерусалима и Палестине? Разлог је врло једноставан, а људи не желе да чују за њега, нарочито они црквом затуцани. Због тога, што Исус није ни желео да оснива нову веру, нити да њега проглашавају  Богочовеком или Човекобогом. Његова једина намера је била да реформише Јудаизам. Његови ученици оно што је он започео, али нису успели да промене много у сгхватањима осталих Јевреја.

С рдуге стране, они који у животу нису видели Исуса, су кренули да шире "његова" учења, међу људима који никад нису ни требали да то слушају.


Одговорићу и на остало, а сад заиста морам кренути.

Поздрав!

 

Е, па да имаш још нешто на шта би могао, ако желиш и можеш, да ми одговориш...

Исусови следбеници у Јерусалиму су били Ебионити, што значи сиромашни. Он је углавном такве слојеве друштва окупљао, а и после његове смрти тој малој јеврејској секти су углавном наставили да прилазе исти.

Па лепо си сам написао да су секта, и то секта која је отпала од Цркве Христове.

Охохо, сада смо и у рату са Светим Писмом. Али пошто си журио може да ти се прогледа кроз прсте...

1) Свети апостол Павле није из Антиохије, већ из Тарса: А Павле рече: Ја сам човек Јудејац из Тарса, грађанин познатог града у Киликији (Дела апостолска 21,39)

2) Кажеш да није причао са Исусом...Добро:... Видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном. А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас како говори мени и казује јеврејским језиком: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила праћати се? А ја рекох: Ко си ти, Господе? А он рече: Ја сам Исус којега ти гониш. Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те поставим за служитеља и сведока овоме што си видио и што ћу ти показати. Избављајући те од народа јудејскога и од незнабожаца у које те ја шаљем. Да им отвориш очи да се од таме обрате светлости и од власти сатанине Богу, да вером у мене приме опроштење греха и удео са освећенима. (Дела апостолска 26,13-18)
О овом догађају можеш да прочиташ и у: Дела апостолска 9,3-8
После одлази у Дамаск, па у Јерусалим, где га прво избегавају, јер је био познат као прогонитељ хришћана, али га после прихватају и заједно са њима проповеда у име Господње. (Дела апостолска 9,26-28). После одлази у Антиохију, где се образовала прва хришћанска општина од некадашњих многобожаца...Долази и 51. година и Апостолски сабор где се решавају важна питања: има ли спасења без обрезања...Одлучено је да се хришћански преобраћеници из многобоштва не оптерећују бројним прописима из Старог завета, јер их ни чистокрвни Јевреји нису могли испунити, већ да: се чувају идолских жртава, од блуда, крви и удављеног и да оно што њима није мило, да не чине ни другима.( а све је то у 15 глави Дела апостолских)
А обрезање...Опет ћу овога Светог апостола да споменем (види Посланица Римљанима 4 глава) и његово поређење са Аврамом. То је онај од кога почиње обрезање...А чиме се то Аврам истакао? Вером, и то невероватном вером у Бога. Аврам је ову веру показао и пре обрезања. Обрезање је било само печат, потврда и сведочанство ове вере коју је Аврам исказивао...

3)Наравно да се то јерусалимској заједници није допадало. Зашто они сами нису кренули попут Павла, да шире своје учење даље од Јерусалима и Палестине...С рдуге стране, они који у животу нису видели Исуса, су кренули да шире "његова" учења, међу људима који никад нису ни требали да то слушају.


Мислим, да ли ти ово озбиљно говориш или се шалиш?
Сада само... Свети апостол Петар, из које је заједнице био, кога је видео и слушао и где је проповедао? Био је у Антиохији, Азији, Кападокији, Понту, Галатији, Вавилон, неки мисле да је то Рим. (читај у његовим посланицама) А страдао је у Риму...А љубљени Христов ученик и писац јеванђеља Јован? Био је у Ефесу, острву Патмос...А Јаков Алфејев? Био је у Египту, а страдао у Остракини...А Јуда Јаковљев? Радио је у Арабији, Сирији, Едеси и Месопотамији. А Матеј, писац јеванђеља? У Етиопији, где је мученички и пострадао на ломачи.
И да ли треба да настављам?

Из твог писанија може само да се примети да си против Цркве Христове...

P.S. Ово наше пискарање је у тоталном офу, ово је за тему Библија истина или лаж, па можемо тамо да наставимо, ако има шта да се наставља...

Е сад да довршим оно претходно, па ае можемо пребацити на другу тему, где би овом писању било место.



Да, Ислам се у односу на Хришћанстов ширио најмирнијим могућим путем.

Изнеси ми доказе о масовној прислили неког народа, да пређе у ту веру, а не празна наклапања.

Ја сам изнео један од доказа, зашто су људи у великом броју прихватаи Ислам. Муслимани нису морали плаћати порезе и зато су људи прелазили у њихову веру.

Дакле, у Египту и дан-данас има око 10% Копта. У Сирији око 10% Хришћана, у Јордану још више. У Ирану и даље постоје, само у веома малом броју, Зороастријанци.

Ајмо сад да пређемо на земље где се Хришћанство ширило.

Правиш се луд, али мени није проблем да опет напишем, једно те исто у нади да ћу добити одговор. Шта се десило са Амоном-Ра, са Озирисом, са Хорусом и са култовима осатлих египатских Богова, након доласка Хришћана? После арапског освајања Египа је Хришћана било десет пута мање, а нкон доласка Хришћана у долини Нила, Паганизам је нестао.

Шта се десило са Олимпијским Богивима и са играма које су се приређивале у част тих истих Богова? Хришћани су све то забранили.

Шта се десило са култом Богиње Дијане и њеним мирним следбеницима? Мистериозно су нестали, а убрзо после њих се појављује култ Богородице, која до тад није толико поштована. Још један пример лажи и подметачина којом се Црква служила да преобрати нехришћане. Слично као са Словенима касније. Не треба ни да помињем шта се дешавало, онима који нису хтели да Дијану замене Маријом и Перуна Илијом.

Шта је са Богумилима? И њих је нешто пекла та љубав, коју црква проповеда. Много им је вруће било од те љубави, па су се склонили у Босну.



А ови који су прогањали су неправи Хришћани, је ли?

Познајем Православну цркву довољно. Познајем је историјски. Ово што сам подебљао ме не занима. То је празна демагогија. Ја овде расправљам опипљивим доказима, научним чињеницама.



Ја тебе не етикетирам, већ ти указујем да овој проблематици не можеш прићи ни изблиза с неке објективне стране. Исти случај би био кад се ај с неким свађам, око Звезде. Извини, ако се се увредио.



Ја се својих предака не стидим, већ се стидим начина на који су се они опходили према својим прецима.

Против Родоверја су се борили на тако лукаве и префињене начине, да би им и Ватикан позавидео.

Све што су могли, заоденули су у хришћанство, да би народ лакше прихватио нову веру. Ако ни то није било довољно, онда би следиле мало болније мере.

Докле ће се инсистирати на тој глупавој теорији да је све то рађено због хришћанске љубави? То је рађено искључиво због тога, да би се Пагани придобили. Није ту било ни мало жеље да се сачува стара словенска традиција.

Словени су изузетно волели и поштовали своје Богове. Били су народ, који би се своје вере тешко одрекао. Приврженост Перуну, Световиду и осталим Боговима, су забележили разни историчари. О рату и миру код Словена је одлучивало Световидови пророчиште. Ишли би, ако би добили знак за то. Људски разлози су остављани по страни. Данас неко мени покушава да каже, да се народ тако јаке вере, тек тако ње одрекао и прихватио црквене лажи.

Не пријатељу, то је много другачије ишло. Први Словени који су примили Хришћанство су били они, који су друге наводили на истом врло често и силом. Пагански Словени су често продавани као робље по Византији. Хришћански Словени нису доживљавали ту судбину. Ако и јесу, то је било много ређе и такви су углавном били ратни заробљеници, а нису ловљени попут животиња, као што је то био случај с Родоверцима.

Po logici stvari, oni crnci koje su nazovi-hrišćani zarobljavali, sumnjam da su verovali
u Hrista Boga Ljubavi u koga nominalno verovaše robovlasnici.
Te teko to i nisu oni crnci koji jesu poverovali. To behu neki drugi crnci.
To je po logici stvari. E sad - hrišćanin se ne postaje (isključivo) logičnom spoznajom već
ponajviše ličnim iskustvom sa Hristom Spasom.

A ako i ima - da li si ti prisutan na svetoj Liturgiji li na jutrenjim i večernjim molitvama,
ili na pokloničkim putovanjima - da vidiš i uveriš se?

Ja se slažem sa tobom da reakcija na agresiju bogumila može da se nazove ne primerenom.
Ja tako nebih reagovao, to je sigurno. Ali da sednem na tudju stolicu i da sudim ondašnjim
sveštenicima ili episkopima ili samim bogumilima - ne pada mi na pamet!

Cenim tvoju iskrenost! I sve je OK. Ne mislim da ti ili ja moramo da ... bubamo ko u školi, bre!

Neko te je grdno prevario u pogledu izmenjenosti Svetih Pisama!
Naime, mnoštvo očuvanih papirusa potvrdjuje verodostojnost ovih knjiga.
A čudi me da Sveta Pisma doživljavaš isključivo kao versko štivo!
Npr. knjiga sv. evandjeliste Luke - Dela Apostolska - je obično-neobičan putopis!
Pisan delimično i u prvom licu množine, što će reći, pisan od očevidca, lekara Luke.
A autentičnost te knjige je neosporna (pratim te diskusije vazda!)

E vidiš ovo sam ovih dana naučio od tebe i hvala ti!
I sam kažeš uglavnom, što će reći - i  srednji sloj i bogataši su verovali u Hrista Isusa.
I sam dole navodiš Dioklecijanovu ženu i ćerku.

Evo kako je funkcionisala ondašnja crkva (fragment iz Dela Apostolskih):

"Bili su istrajni u apostolskoj nauci i zajednici, u lomljenju hleba i u molitvama.
A strah uđe u svaku dušu, jer su apostoli činili mnoga čudesa i znake.
A svi koji su poverovali behu zajedno i imali su sve zajedničko; prodavali su što su stekli i imali,
pa su to delili svima - kako je kome bilo potrebno. Svakodnevno su bili stalno i jednodušno u hramu,
lomili su hleb po kućama, primali su hranu s radošću i prosta srca, hvaleći Boga i uživajući ljubav svega naroda.
A Gospod je svaki dan dodavao one koji se spasavaju."

Ako hoćeš, pogledaj šta od ovoga ti ne radiš a želeo bi i mogao bi, i to ti je.
Ali ako čitajući ovaj fragment počneš druge uporedjivati sa njim,
bićeš kao one babe što na svadbama sede uza zid, i ništa ne rade ali ogovaraju i
gundjaju i osudjuju one koji igraju i pevaju!

Kada ti nebi bio u pravu - obojica bi sada živeli u raju!
Ama, u pravu si!

Ako ti je neka uteha - nije zlato sve što sija!
Hristos Isus je videći ljude onoga vremena i videći i ljude kroz istoriju lepo rekao
da će se po ljubavi poznati oni koji su Hrišćani.
Pa ti vidi - gde si ti u ovoj priči!

За  DuKiM57

Ја ти наводим примере хришћанских мученика, који су због вере пострадали од Турака, а ти кажеш празно наклапање. Кажеш да се не стидиш својих предака, а подсмеваш се њиховим жртвама, а како се ти према њима опходиш, то је слика и прилика твоје културе или тачније недостатка исте.
Изгледа да си у рату и са историјским чињеницама, али и са филологијом...

Принуда је употреба силе, првенствено физичке, али и друге, да би се од неког субјекта изнудило неко понашање противно његовој вољи, да на тај начин ради против свог или општег интереса за корист противника друштва, државе, јавности. Приморавање је притисак који се чини различитим средствима и начинима да се добије признање, пристанак, да се приволи на рад или нерад, против своје воље и интереса...Присиљавање је употреба силе да се дође до признања или заузимања става и радње против личних или општих потреба и користи друштва и појединца...  (Синоними и сродне речи српскохрватског језика, Београд 2004. године, страна 622)

Дакле поред примера мученика, које ти одбацујеш са индигнацијом, да ли су данак у крви, глобљење, застрашивање... довољни да ти признаш да је у питању присила? (економски притисак је примењен и од стране римокатолика на Србе у Далмацији да промене своју веру, па то је и описано чак и у приповеткама...Да ли си их читао у средњој школи?). Изгледа да је код тебе, освајање читавих држава од стране ислама протекло мирним путем, ја ти наводио и битке и године, али као да сам у ветар бацао...
Мени лично, твоје признање није неопходно, али тужно је непознавање и непоштовање своје историје, а и историје света.

Ајмо сад да пређемо на земље где се Хришћанство ширило.

Правиш се луд, али мени није проблем да опет напишем, једно те исто у нади да ћу добити одговор. Шта се десило са Амоном-Ра, са Озирисом, са Хорусом и са култовима осатлих египатских Богова, након доласка Хришћана? После арапског освајања Египа је Хришћана било десет пута мање, а нкон доласка Хришћана у долини Нила, Паганизам је нестао...Шта се десило са Олимпијским Богивима и са играма које су се приређивале у част тих истих Богова? Хришћани су све то забранили...Шта се десило са култом Богиње Дијане и њеним мирним следбеницима? Мистериозно су нестали, а убрзо после њих се појављује култ Богородице, која до тад није толико поштована. Још један пример лажи и подметачина којом се Црква служила да преобрати нехришћане. Слично као са Словенима касније. Не треба ни да помињем шта се дешавало, онима који нису хтели да Дијану замене Маријом и Перуна Илијом.

Да ли уопште знаш како се хришћанство ширило и колико је времена требало да преобрази земље у које је доспело (ислам је то наравно постизао много брже, ефикасност на нивоу, сабља за вратом је чуда чинила...)?
Да ли си прочитао где су поједини апостоли страдали? Или те опет та мученичка крв не занима?
Дакле, гоњења хришћана у Римској империји и то за време: Нерона, Домицијана, Трајана, Марка Аурелија, Септимија Севера, Максимина Трачанина, Дец(к)ија Трајана, Валеријана, Аурелијана, Диоклецијана и његових наследника, а ово су само она највећа и најкрвавија...А број жртава...
Ни сва гоњења не могоше нашкодити хришћанству, већ су га само оснажила. Зато Тертулијан и каже: Semen est sanguis Christianorum или Хришћанска крв је семе, семе за нове хришћане. Управо су гоњења помогла утврђивању Цркве и показало људима да оваква истрајност не бива без Божије помоћи. Нико пагане није присиљавао да прихвате хришћанство, они су сами остављали своју мртву религију и са радошћу су примали дар Духа Светог.(ово изгледа не припада твом искуству и доживљају света, па то не разумеш и одбацујеш apriori).
Ја могу да ти укажем како су поједини чинили лоше и зла дела паганима, наводно то радећи у име Божије: за време Грацијана и Валентијана II су уклоњени пагански религиозни споменици;Теодосије је увео смртну казну за оног ко врши незнабожачки култ и затворио је паганске храмове (Сераписов у Александрији је и срушио); светина је у Александрији на дивљачки начин убила учитељицу философије и математике Хипатију; Јустинијан је затворио философске школе (ону у Атини, новоплатонску, 529. године)
Овакве догађаје су Свети Оци најжешће осуђивали, јер Господ Исус Христос није рекао да се нешто руши и затире, већ да Истина треба да просија и обасја свет. Ово се коси са Христовим речима: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне. Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима. (Матеј 5,44-45)
Ова дела су била у супротности са Христовим јеванђељем, а и била су потпуно излишна. Стари култ се гасио у срцима и умовима људи, а хришћанство је постала ватра која је ову згаслу ватру распалила.
Али, нигде није било прогањања због вере, налик онима који су предузимани у империји против хришћана. Злих дела је било, али она нису чињена у име Божије (ма шта починиоци тих дела мислили), већ у своје име и у корист ђавола (зла).
Сваки нормалан човек ће осудити убиство, мучење или прогањање било ког човека због његове вере, расе, нације, боје коже или мишљења.

О покрштавању наших предака...Почеци овог вековног подухвата су за време цара Ираклија (610-641) у VII веку, занимљиво да је Ираклије послао свештенике из Рима, односно из далматинских крајева, латинске свештенике да врше мисију међу Србима. Други велики талас покрштавања је био за време Василија Македонца (867-886), а иницијатива је дошла од самих Словена, па цар шаље Константина (Кирила, Ћирила) и Методија да мисионаре. Успех је био велики, само су Неретвљани остали некрштени, јер су били у непроходним и брдовитим крајевима. За Петра Гојниковића се каже да је он први српски кнез који има хришћанско име. Да ли треба да напомињем од када почињу први српски писани споменици?

Богумилство је код нас дошло из Бугарске(тачније из Македоније). Подривало је духовну снагу народа, проповедало анархију и бунтовништво (из књиге М. Погруженка, Козма презвитер, бугарски писац X века, Софија 1936. године, страна 291). Код Острогорског пише (Гергије Острогорски, Историја Византије, Београд, 1959. година, стрна 260) да су одбијали сваки спољни култ, све црквене обреде, хришћанску јерархију, Устајући против владајуће цркве, богумили су устајали и против постојећег реда у свету, који је у цркви налазио најачи ослонац. То је био покрет против господе, против моћних и богатих.
Код Стефана Првовенчаног, у Животу Стевана Немање, се говори о борби против богумила. Каже се даје Немања послао војску и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе, а домове њихове покупи и разда прокаженима и убогима. Учитељу и начелнику њиховом језик уреза у грлу његову, а књиге њихове спали. Код Доментијана, у Животу Светог Симеона, се каже да истреби успомену злогласних јеретика.
Ово је заиста било сурово, али могу да дам објашњење, не и оправдање, већ само објашњење. Поред бриге за Цркву Христову, Стефан Немања је био безгранично одан својој земљи и народу. Анархистичке идеје и претензије које су богумили исказивали, бунт против поретка, су из темеља љуљали Рашку државу, која је била окружена Византијом, Мађарском, а ни Латини нису били баш далеко. Зато је Немања тако енергично поступио са њима, јер у таквој ситуацији, са моћним и грабљивим суседима, а са нередом у држави, тешко да би Рашка опстала. Дакле и због верских, али још више због државних интереса се Немања овако сурово обрачунао са богумилима.
Навешћу и аргумент Владимира Ћоровића који је говорио о ненародном карактеру богумилског поккрета, јер како он каже, зашто богумилство није очувао инстинкт расе? Зашто се у њему нису нашли они елементи, који из веровања прелазе у веру постојану и постају другом природом људи? Зато што је био ненародни покрет, захватио је појединце, а не народ. (Владимир Ћоровић, Покрети и дела, Београд 1920. године, страна 46)

Дакле где су твоји докази да је код нас неко забрањивао веру у Перуна, Морану, Сварога, Дајбога, Велеса...?


Видим да ти нешто одбацујеш:   Прави хришћани никада никога нису прогањали због вере. Вера се не може на силу изнудити, јер се тиме гази човекова слобода и негира његова личност. Да иоле познајеш православље и Цркву Христову, то би ти било познато. (сада ћу да поновим део претпрошле поруке)
Многи јесу чинили злодела, заогрћући се у плашт хришћанства, али знај: могу они да говоре да су са Богом, али није Бог са њима! Свако ко почини зло, одваја сам себе од Бога. Па у име Божије се могу чинити само дела љубави, милосрђа, а никако зла. Ко зло чини, ђаволу тиме кади

А ови који су прогањали су неправи Хришћани, је ли?
Познајем Православну цркву довољно. Познајем је историјски. Ово што сам подебљао ме не занима. То је празна демагогија. Ја овде расправљам опипљивим доказима, научним чињеницама.

Лепо си написао, самим злоделом су се удаљили од Бога. Хришћани се познају по делима и по љубави!!!
И ово горе није никаква демагогија, завођење, већ моје лично искуство. Како мислиш да о духовној димензији Цркве Христове причаш када је не познајеш? Ти чак и не познајеш ни учење Цркве како треба, а причаш о њему. Не познајеш ти ни историју Цркве довољно, ни Њену етику, ни њену уметност, ни њену антропологију, ни патрологију...али си веома компетентан да о Њој доносиш судове
О tempora, o mores!
Смешно, па то је као када би ђак који зна само 4 рачунске операције и иде у 2 основне школе, тврдио да њему математике више не треба! Водити иоле озбиљнију дискусију може се само ако си одлично припремљен, а ти то, као што и сам признајеш, ниси.


Ја тебе не етикетирам, већ ти указујем да овој проблематици не можеш прићи ни изблиза с неке објективне стране. Исти случај би био кад се ај с неким свађам, око Звезде. Извини, ако се се увредио.

Oво је твој аргумент против моје објективности? Прочитај моје постове на форуму, па онда кажи нешто о томе, па и ова моја порука би требала да ти буде довољна.
На овај твој аргумент ћу ти навести једну савремену паралелу...Они који негирају холокауст и потцењују његове ужасе и размере кажу да је све то измишљотина Јевреја. Али, управо јеврејски научници су отворили музеје, написали књиге, сачували предмете и документовали сведочења очевидаца холокауста.  Да, ово су забележили и сачували Јевреји, то је имали и идеолошки циљ- да се обезбеди да се таква злодела, ужаси никада више не понове- и то су уједно и највернији и најобјективнији извештаји о том делу људске историје.
А ти хоћеш да кажеш да је мој поглед на свет изврнуо и изопачио историјске чињенице?
Ја сам се трудио да своје погледе и аргументима и изворима потврдим.

Наведи на које се ти изворе позиваш, на које списе, повеље, књиге...

Дај, нека макар неки буде из средњег века...

Ја о теби не знам ништа, осим пар порука које си написао...
А оно што сам прочитао, по мени је испуњено мржњом против Цркве Христове и богоборством. Зашто је теби хришћанство камен спотицања? Заступаћеш и ислам и секте (богумиле, евионите) и разне многобожачке религије...ма чини ми се да ћеш још нешто да придружиш овом конгломерату... 
Знај ако те мржња покреће, нећеш далеко стићи, јер ће те отровати, заслепети, скренути са пута Истине. ..
Зашто ти смета Љубав?  Да ли је можда нема у твоме животу? Ти сада не можеш да видиш Истину, јер то и не желиш, али можда ће временом да ти спадне вео са очију...

А одбацивање apriori туђег мишљења, погледа на свет, а нарочито духовног искуства, по мени је глуп поступак. Можеш да кажеш да ти то не разумеш, да се не слажеш, да немаш такво искуство, али унапред нешто одбацити...

Ти не наводиш ништа, већ се опет правиш луд и изврћеш моје речи.

Ја теби причам о раном ширењу Ислама. То је седми век. У питању су Арапи, а не Турци.

Твоји одговори на то: Ђакон тај и тај коме су Oсманлије одсекле главу...

Па да још нисам пар страница раније написао, да се арапски наследници (Мамелуци и касније Османлије) у улози највећих сила исламског света не могу поредити с њима по култури и толеранцији, разумео бих зашто упорно бежиш од суштине.

У Калифату није постојао данак у крви. У Калифату није постојало такво насиље над припадницима друге вере.

Закључак: Ја овде нисам поменуо Османлије, а ти си у недостатку аргумената кренуо о њима.

Из тога си даље извео и неко мишљење о мојој култури. Свака част.



Опет иста прича. Опет ја питам, шта је са старим верама, које су с доласком хришћанства поптуно нестале, а ти мени о хришћанским патњама.

Што се овога тиче, одустајем. Џаба ја говорио да је у предхришћанској Европи, било толико вера и култова, а након доласка толерантног хришћанства, нестадоше сви до једног. Ти ћеш опет написати пар десетина редова о Светом Џ и Светом Ш, који су страдали мученички од Љ и Њ, иако ме то у овој расправи ни најмање не занима.


Нисам неразуман, кад су у питању страдања Хришћана. Знам шта им се дешавало, али не причамо о томе и то није тема. Није ни тема, ово овде што говоримо, али нема везе. Страдали су, а потом су наплатили тo своје страдање, када у читавој Европи нису дозволили опстанак старих веровања. Ишли су толико далеко, да су и Олимпијске игре забранили.



Дакле, прогон Богумила можеш разумети с те политичке стране.

Леп си пример дао заиста. Ово кажем без ироније. Кад су Богумили у питању, онда треба прихватити озбиљна и политичка решења.

Е онда би још могао да погледаш пар редова изнад, где си писао о Диоклецијану и осталим римским царевима, који су протеривали Хришћане и само замениш главне улоге с овим примером сад.

Хришћанство је било опасност за римску државу. Због тога су га и прогањали.

Што се Богумила тиче, они од човека нису тражили ништа, за разлику од Цркве, која је тражила од човека да буде њен слуга.

Богумили су хтели да човек буде слободан. То је наравно удар на класни феудални систем. Владарима се то није допало.

По чему су се Богумили разликовали од српске или било које друге цркве? Чак и кад су у Босни преузели статус државне вере и основали тзв. Цркву босанску, они нису имали феудалне поседе и убирали данак од становништва. Треба ли по хиљадити пут да поновим, ко је био највећи феудалац у Србији тада и ко је убирао десетерац?

Samo što je Kulin Ban bio bogumil. Činimi se da je on feudalac ili veleposednik. Pa kda su mu zapretlili od strane Vatikana odma se prišljamčio  njima. Bogumili su se odricali bilo kakvog bogatstva i poklanjali svoje bogatsvo i imovinu bogumilskoj crkvi a oni sami umirali u bedi i siromaštvu. Pa kada se bogumilstvo raskrinkalo na Balkanu, svo bogatsvo odlazi purem zapadne Evrope. Baš zanimljivo koja slučajnost.