Milorad Ulemek Legija ubeđen je da može da pobegne iz Centralnog zatvora. Da nije tako, ne bi ni pokušao da nabavlja plastični pištolj, kao i da scenira loše zdravstveno stanje kako bi napustio ovu ustanovu. Pošto je otkriven u poslednjem trenutku, kako Press saznaje od našeg izvora u CZ-u, samo je poručio stražarima: „Dok vi potrčite, ja mogu da stignem do aerodroma u Batajnici!"

Iako iz Ministarstva pravde tvrde da je stanje bezbednosti u CZ -u stabilno, kakva je stvarno situacija najbolje govori činjenica da je do sada bilo više bekstava iz ove ustanove, kao i da u zatvor moguće prošvercovati gotovo sve, od droge pa do mobilnog telefona. Ili u slučaju najčuvanijeg zatvorenika - čak i repliku pištolja, koja bi nekom kao on bila dovoljna da razoruža pola osoblja.

Toma Fila, advokat i savetnik ministar policije, kaže da u četvrtak nisu bile moguće posete CZ-u, ne zato što je tog dana tamo svečano otvorena nova sudnica, već zato što je ceo zatvor bio izvrnut naopačke i pretresan je svaki njegov ćošak. Fila objašnjava da je za zatvor važno da su čuvari motivisani i da ih nije lako korumpirati.

Ali i da je „do sada bilo slučajeva ogromnih svota novca koje su date za podmićivanje, kao i nekoliko slučajeva ucene čuvara". Za deo zatvora poznatiji kao „Hajat", gde je ćelija Milorada Ulemeka, u kojem je svojevremeno bio i pokojni predsednik Slobodan Milošević, Fila kaže da je najvažniji pretres ćelija.

- Uopšte nije važno kako ih čuvaju. Niko ne pobegne od čuvanja. Najvažnije je da se pregleda ćelija i proveri da nema ničeg unutra. To bi trebalo da se radi za vreme šetnji koje traju po pola sata. Smatram da bez zloupotrebe nema ni bekstva. Čak ne bi trebalo da bude ni video-nadzora, jer ako svako radi svoj posao pošteno, nema potrebe. Bolje je da se zatvor snima spolja - tvrdi Fila.

I Dragiša Blanuša, bivši upravnik CZ-a, sada u penziji, kaže da su slaba tačka zatvora ljudi koji tamo rade.

- Trebalo bi da je nemoguće da Legija pobegne iz zatvora. Ali, ako bi nešto zakazalo, to bi bio ljudski faktor. Kada je reč o ljudskom faktoru, onda je sve moguće. Tako je uvek bilo i biće - kaže Blanuša.

Marko Nicović, bivši šef beogradske policije i član Borda direktora međunarodne policijske asocijacije za droge, kaže da nema zatvora iz kojeg nije moguće pobeći. Zatvorenici su uspešno bežali i iz čuvenog zatvora Alkatraz, oko kojeg su vodene struje Tihog okeana i ajkule. A šta je naš CZ u poređenju sa ovim zatvorom?!

Nicović navodi pet mogućih scenarija Legijinog bekstva iz Okružnog zatvora.

Prvi scenario je upravo ovaj koji je Ulemek primenio kada je tražio da ga usred noći vode na VMA, jer mu je pozlilo.

- To se radi kroz uzimanje određenog tipa hrane, štrajka glađu ili ako bi mu neko doturio lekove koji stvaraju visok ili nizak pritisak. Tada se stvara nesvestica i pravi situacija da zatvorenik mora u Klinički centar ili na VMA. Nekada zatvorenik proguta kašiku ili se sam povredi. To su mnogo puta radili, jer je neophodna hirurška intervencija, što takođe zahteva da se napusti ćelija. Legija, pak, oko sebe ima sigurno 800 ljudi koji su mu ostali verni. Oni bi ga sačekali na putu do bolnice, oteli i transportovali do skrovišta - kaže Nicović.

Drugi scenario je da se prilikom transporta na suđenje, ili kada ga budu transportovali u zatvor Zabela, iskoristi saobraćajna gužva ili da se iscenira saobraćajka i oružani prepad na kolonu.

- Sigurno niko od stražara ne bi pružio otpor, jer bi se suzdržavali da koriste vatreno oružje zbog moguće kolateralne štete, gde je veliko rasipanje vatrene moći i gde može da strada bilo ko - tvrdi Nicović.
Treći scenario bekstva iz CZ -a je da neko od Legijinih nekadašnjih saboraca i pripadnika JSO planski napravi neko krivično delo kako bi dospeo u CZ i pruži svom šefu pomoć i podršku. Ako bi ih bilo više u zatvoru, onda bi mogli iznutra da naprave pobunu i pruže Legiji podršku. Tada se multiplikuje mogućnost komuniciranja sa spoljnim svetom. To je, inače, praksa u južnoameričkim, meksičkim i brazilskim zatvorima.

Četvrti scenario Ulemekovog bekstva iz zatvora je oružana pobuna od spolja u momentu velike koncentracije javnog mnjenja ili događanja na nekom drugom mestu. Tada bi se skrenula pažnja sa čuvanja zatvorenika.

- Recimo, Legija može da iskoristi situaciju kada bi policijske jedinice bile usmerene na jug Srbije ili događaj na Kosovu, ili na neki događaj u regionu ili u Beogradu, kao što su masovni štrajk ili socijalni nemiri, koji su vrlo mogući zbog ekonomske krize. Tada bi Legijina ekipa otišla do CZ-a, opkolili ga, i dok bi policija reagovala, u roku od pola sata on bi bio na slobodi - uveren je Marko Nicović.

Peti scenario bi mogao da bude da se potplati dovoljan broj stražara koji bi unutar zatvora planski napravili pobunu, koju bi onda zatvorenici iskoristili za bekstvo.

Nicović ne isključuje i mogućnost da bivši vođa crvenih beretki istrguje sa vlašću sa nekim informacijama koje ima, kako bi zauzvrat dobio ponovljeno suđenje ili pregovore o skraćenju kazne. Na kraju zaključuje da su mogućnosti bekstva iz zatvora samo ograničene maštom.
EKSKLUZIVNO SAZNAJEMO

Zemunci pod neviđenim merama obezbeđenja prebačeni u Zabelu

BEOGRAD - Četvorica pripadnika zemunskog klana Aleksandar Simović, Branislav Bezarević, Željko Tojaga i Dušan Krsmanović juče ujutru su, uz neviđene mere obezbeđenja, prebačeni iz Okružnog zatvora u zatvore u Zabeli i Sremskoj Mitrovici. Zemunci su posle skoro šest godina provedenih u pritvoru Centralnog zatvora, koliko je trajao sudski proces protiv njih, koji je okončan pravosnažnom presudom za ubistvo premijera Zorana Đinđića, upućeni u zatvore na izdržavanje dugogodišnjih kazni.

Kako Press saznaje, juče ujutru, uz nesvakidašnje mere obezbeđenja, iz CZ-a su odvezeni osuđeni „zemunci". Zbog afere „Legijin pištolj", odlazak četvorice zemunaca na izdržavanje kazne bio je vrhunska tajna sve dok se nisu oglasile sirene transporta.

Jedan od stanara Bačvanske ulice nam je rekao da je bilo puno specijalaca oko zatvora, a onda su se začule sirene i otvorena je kapija kroz koju je prošlo više policijskih vozila.

- Već smo navikli na takve scene. Marice, oklopljeni džipovi, sirene koje zavijaju i mnogo policije. Obično je to radnim danima - kaže stanar kuće u blizini Okružnog zatvora.

U specijalno obezbeđenom konvoju bili su osuđeni članovi zemunskog klana Aleksandar Simović, Branislav Bezarević i Željko Tojaga, koji su iz Centralnog zatvora u Bačvanskoj ulici prebačeni u zatvor u Zabeli, dok je Dušan Krsmanović prebačen u zatvorsku jedinicu u Sremskoj Mitrovici.

Proces zemunskom klanu, koji su u policijskoj akciji „Sablja" uhapšeni zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, počeo je u decembru 2003. godine. Suđenje pred većem Specijalnog suda za ubistvo Đinđića trajalo je do 23. maja 2007. godine, a suđenje za zločine zemunskog klana trajalo je do januara 2008. godine, kada su svi članovi klana osuđeni na dugogogodišnje kazne.

Sva četvorica pripadnika klana osuđeni su za ubistvo premijera Zorana Đinđića i druga teška krivična dela. Simović je osuđen na 35 godina zatvora za učešće u ubistvu premijera, a na istu kaznu je osuđen i za zločine zemunskog klana. Krsmanović je takođe osuđen na 35 godina za ubistvo premijera i 20 za zločine klana, dok su Bezarević i Tojaga osuđeni na po 30 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije.

Presudom, dvadesetšestorica „zemunaca", od kojih je osam i dalje u bekstvu, osuđeni su na ukupno 465 godina zatvora. (M. S.)

Izvor: Press

Наравно, детаљан и разрађен план бекства послаће Пресу