Kako su radili prevaranti u 2006. ~ Zbog vračare ostala bez para i bez udvarača :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Kako su radili prevaranti u 2006.

Zbog vračare ostala bez para i bez udvarača

BEOGRAD - Tebi je život ugrožen. Na tebe su bačene čini. Svuda oko tebe je zlo. Uplašena sam za tvoj život - bile su reči koje je prevarantkinja Š.Č. uputila devojci kojoj je prišla na ulici i ponudila da joj gleda u dlan.

Tako je započelo poznanstvo koje je devojku koštalo 32.000 evra. Ona je poverovala u gatarinu priču jer nije bila udata, pa je sumnjala u to da je njen nesređen ljubavni život posledica nekih viših sila. Da bi joj pomogla i skinula čini, Š.Č. je od devojke tražila da joj donese lične stvari, nakit, nešto novca, uz obećanje da će joj veći deo vratiti, a manji priložiti crkvi. Devojka je uradila sve što je gatara od nje zahtevala, ali skidanje magije počelo je da se odugovlači, a njen ljubavni život nije postajao nimalo bolji. Kada se suma data gatari približila iznosu od 32.000 evra, devojka je zatražila da joj vrati pare. Š.Č. je to odbila, a nije se javljala ni na pozive nesrećne devojke, pa ju je udavača prijavila policiji.

Inspektor Zoran Kovačević, šef Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata u beogradskoj policiji, kaže za „Blic“ da su vešte prevarantkinje uspele ove godine, uz obećanja žrtvama da će da im skinu magiju, jedino da „skinu“ velike sume novca.

- Slično je radila i Beograđanka Z.D. koja je jednu ženu, kojoj je tek umrla majka, ojadila za 19.000 evra. Navodno, trebalo je da joj skine čini da bi joj ćerke bile srećne. Žena je počela, krijući od ćerke i zeta, da pozajmljuje novac, pa je suma dogurala do 19.000 evra. Kada su počeli da je pritiskaju poverioci, poverila se ukućanima, i na kraju, da bi vratila dugove, morala je da proda stan - navodi Kovačević.

Ali nisu samo gatare zarađivale na tuđoj bedi i nesreći. Vremešni Beograđanin B.T. vrbovao je svoje vršnjakinje, i to u penzionerskim klubovima, obećavao im odlazak u inostranstvo i, naravno, tražio pare da to pokrene. Posle bi nestajao. Žrtvu je čak našao i na komemoraciji povodom smrti Slobodana Miloševića. Tu je upoznao vršnjakinju, ispričao joj svoju staru priču i posle kafe, koju je gospođa platila, uzeo joj je novac i pobegao.

- Koliko su prevaranti beskrupulozni svedoči i slučaj lažnog američkog diplomate. On je muškarcu bez posla, koji ima teško bolesne suprugu i ćerku, obećao posao u američkoj ambasadi. Iako je znao njegovu situaciju, uzeo mu je novac, koji je ovaj pozajmio, i pobegao - priča naš sagovornik.

Ove godine i sportisti su bili na meti prevaranata. Tako se I.S. predstavljao kao fudbaler Partizana N.M. Kao „proslavljeni“ fudbaler kupovao je automobile, nameštaj, a račune slao FK Partizan. Ne samo da je ojadio klub već je svom originalu debelo poljuljao ugled.

- I jedan naš poznati sportista, zbog svoje humanosti, ostao je kraći za 10.000 evra. E.D. iz Čačka, predstavivši mu se kao sveštenik, zatražio je novac za lečenje bolesne dece sa Kosmeta. Sportista, ne sumnjajući u prevaru, dao mu je pare - kaže glavni inspektor Kovačević.

Ali nezajažljivost je jedna od glavnih osobina prevaranata. Pa je E.D. ponovo zatražio novac za „3.000 čuvara manastira“ na Kosmetu. To je vrhunskom sportisti postalo sumnjivo i „sveštenika“ je prijavio policiji.

Za razliku od sportista, koji su bili izigrana strana, viđeniji ljudi iz drugih profesija, upravo zbog „ugleda“, uspeli su da nasamare naivne građane.

- Beogradski advokat B.G. jedan lokal je prodavao po nekoliko puta, i za to uzimao desetine hiljada evra. Tek kada bi istekao rok za preuzimanje lokala, kupci bi postajali nepoverljivi i onda bi ga prijavili - objašnjava naš sagovornik.

A neki zaposleni iskoristili su ime ugledne firme i od sugrađana, željnih zarade, na lakši i zaobilazan put, izvukli novac.

- Mladić, nesvršeni student Rudarskog fakulteta, bio je zaposlen na sekretarskim poslovima u jednom brokerskom preduzeću. Novim poznanicima, međutim, predstavljao se kao diplomirani ekonomista i, obećavajući kupovinu akcija „Hemofarma“ i drugih jakih firmi, uzimao novac - priča Kovačević.

Iako građani smatraju da nisu naivni, da su pojedini modusi prevara prevaziđeni, već godinama nasedaju na ista obećanja.

Ana Ž. Adžić

Lažne potvrde za kredit

- Trenutno su najzanimljivija falsifikovanja dokumenata za dobijanje kredita. Nezaposleni građani plaćaju po nekoliko stotina evra da bi dobili dokument o „zaposlenju“ - kaže Zoran Kovačević.

I dalje se falsifikuje novac, i devize i dinari, ali i razna dokumenta, saobraćajne i vozačke dozvole, polise osiguranja, tablice.

- Ove godine uhapsili smo i tridesettročlanu grupu osumnjičenu za falsifikovanje dnevnih karata za gradski prevoz. Svojim „radom“ oštetili su GSP za više od 270 miliona dinara - navodi naš sagovornik.

Izvor: Blic