Блиц: Милиони из "Галенике" завршили у СПС            
петак, 24. јануар 2014.

Да би куповали лекове из „Галенике“ по повлашћеним ценама, веледрогерије су новац давале СПС-у.



Како смо сазнали, постоје људи који су били посредници у овом послу и који су пред истражним органима сведочили о томе да су новац давали функционерима странке Ивице Дачића.

Један од њих испричао је полицији да је Владану Милићевићу, бившем члану Извршног одбора СПС, у пролеће 2010. године предао 15 милиона динара у кешу.

- Такав је био договор. Да бисте лекове куповали по повлашћеним ценама, морали сте новац да дате неким људима. Тако сам једном 15 милиона динара однео Милићевићу испред седишта СПС на Студентском тргу - испричао је овај сведок.

Бацковић: За „Галенику“ крив менаџмент

Бивши председник УО „Галенике“ Дејан Бацковић је јуче за „Блиц“ поновио да није одговоран за пропаст фирме, већ да је то био процес који је трајао 10 година.

- Све што се тиче пословања „Галенике“ радио је менаџмент. Мимо УО нису могле да се одобре јавне набавке преко три милиона динара, али то се односило на спонзорства спортских клубова, донације... Али то нема везе с пословањем. То и врапци на грани знају - тврди Бацковић. На питање да ли је тачно да је он одобрио јемство „Велефарму“, који је био дужник „Галенике“, он каже: „Не верујем, ништа о томе не знам. То исто спада у домен пословања.“ О томе да је новац из фармацеутске компаније одлазио на рачун СПС-а, Бацковћ каже:

- Молим вас, скандал је да неко то тврди. То нема везе са здравом памећу.

Да је СПС кључни актер у черупању ове фирме потврђује и истрага о умешаности директора те странке Дејана Бацковића, која је, како сазнаје „Блиц“, завршена.

Сумња се да је „Галеника“ само у послу с „Велефармом“ у време док је он био председник УО оштећена за више од 70 милиона евра.

- Сумња се да је Огњеновић, по налогу Бацковића, „Велефарму“ испоручивао огромне количине лекова без икаквих средстава обезбеђења. Тако је „Галеника“ била изложена огромном ризику јер потраживања нису исплаћивана у року, већ меницама, што је представљало додатни трошак за компанију која се све више задуживала код пословних банака - прича извор нашег листа. Како објашњава, ни Огњеновић ни Бацковић ништа нису урадили да то промене и да обезбеде ликвидност. Притом, обојица су имала сазнања да „Велефарм“ тоне и нису урадили ништа да спрече испоруку лекова.

- Године 2011, када је постало очигледно да „Велефарм“ не може да врати дуг, Огњеновић и Бацковић, који је био и члан УО „Велефарма“, потписују уговор о јемству за кредит од 2,2 милиона евра који је ова фирма узела од Банке Интезе. Банка је новац исплатила, али како „Велефарм“ није могао да враћа новац, дуг је „Галеника“ преузела на себе, и то одлуком Владе Србије.

- Бацковић је чак пристао да изврши повраћај меница „Велефарму“ које је фармацеутски гигант добио за испоручене лекове и наложио стручним службама да врате око три милиона евра, чиме је директно оштећена „Галеника“ - каже наш извор.

Директор СПС, иако је имао све информације о томе да је „Велефармов“ дуг „Галеници“ преко 70 милиона евра, није о томе обавестио остале чланове УО, који су могли да донесу одговарајуће обавезујуће одлуке.

Бацковић је до сада два пута саслушан у полицији у својству грађанина и једном, пре шест месеци, у Специјалном тужилаштву као сведок.

Владана Милићевића, кога је сведок поменуо у исказу, нисмо успели да добијемо.

Бацковић у „Галеници“ на предлог Ружића

Дејан Бацковић је дошао у Управни одбор „Галенике“ на предлог Бранка Ружића. „Блиц“ је дошао до факса који је Ружић послао тадашњој директорки РЗЗО Светлани Вукајловић с телефона Социјалистичке партије Србије. Ружић је навео да Бацковића за тај посао препоручују то што се био саветник у више привредних субјеката, директор предузећа „Магиб“, члан УО Привредне банке АД Панчево, извршни секретар Председништва ГО СПС и директор Стручне службе ГО СПС.

(Блиц)

Nindza kofernjace!

Ma nemoguce,SPS da uzima novce. 

11:59, 28.01.2014.
Plate i za nadzorne odbore javnih preduzeća
 Autor Aleksandar Stankov Izvor Južne vesti | Niš

Na sednici na kojoj je odlučeno da se podigne kredit za tekuću likvidnost budžeta Niša, Gradsko veće je odlučilo da ubuduće plate dobijaju i članovi nadzornih odbora javnih preduzeća. 

35.000 dinara NETO mesečno će dobijati predsednik, a po 30.000 članovi nadzornih odbora.

Pritom, ova cifra može biti i veća - ukoliko preduzeće posluje dobro, i tog meseca realizuje planirani program za više od 100 odsto, sume se uvećavaju za po 5.000.

Ali, ni to nije sve. Ako preduzeće na kraju godine ostvari profit, predsednik i članovi dobijaju povišicu od 20 odsto od ukupne sume isplaćenih plata u toj godini.
Sam svoj gazda u javnom preduzeću

Vredi pomenuti da o uspešnosti realizacije programa poslovanja, na osnovu koje se i određuju naknade predsedniku i članovima nadzornih odbora, odlučuje sam nadzorni odbor uz pomoć direktora javnog preduzeća.

- Procenu realizacije će svakog meseca vršiti nadzorni odbor i direktor. Na kraju direktor donosi akt o isplati - rekao je načelnik Uprave za komunalne delatnosti Miodrag Brešković.

Novim zakonom, koji je usvojen krajem 2012. godine ukinuti su upravni odbori, a nadzornim su data veća ovlašćenja. U niškim javnim preduzećima nadzorni odbori su tročlani, s tim što je jedan član iz reda zaposlenih, a dva predlaže lokalna samouprave.

Podsetimo, predsednik i članovi upravnih odbora do sada su zarađivali daleko manje. Primera radi, u najvećim komunlanim preduzećima, poput Naisusa i Toplane, predsednik je mesečno zarađivao 15.000, zamenik 12.000, a članovi 7.500 dinara.
4 vrtića za plate nadzornih odbora

 
Politika preča od dece
Jednostavna računica pokazuje da će ove naknade biti veliki trošak za gradski budžet.

Ako se za plate tročlanog nadzornog odbora javnih preduzeća mesečno plaća oko 100.000 dinara, što je blizu 1.2 miliona dinara godišnje, a imajući u vidu da Niš ima 15 javnih preduzeća, godišnji trošak će biti 18 miliona dinara.

Kako je reč o NETO cifri, na to treba dodati poreze i doprinose, pa se ta cifra penje na preko 25 miliona.

Primera radi, Grad Niš za realizaciju prestižnog Nišvil džez festivala godišnje izdvaja 14 miliona dinara, a nedavno je iz Direkcije za izgradnju grada najavljeno da će 30 miliona dinara biti plaćena izgradnja 4 nova dečija vrtića.





-----------------------------------------------------------------
Kako ih samo nije sramota ne znam uopste dal neko to "odozgo" vidi sve

Вечерње новости: У Србији има 20.000 милионера            
уторак, 28. јануар 2014.

Сви који су лане зарадили више од 2,18 милиона платиће порез на доходак. Ове године рок за пријаву прихода истиче 15. маја. Највећа пријављена месечна плата прошле године 250.000 евра.



Упркос кризи због које неки грађани не могу да саставе крај с крајем, у нашој земљи има људи који зарађују и по три милиона евра годишње! Према последњим подацима из Пореске управе, најплаћенији Србин је у прошлој години ставио у џеп 250.000 евра месечно. Да ли ће овај рекорд бити оборен знаћемо после 15. маја, када истиче рок да милионери пријаве Пореској управи своје приходе за протеклу годину. До сада су морали да се јаве до 15. марта, али ће ове године имати више времена.

Званично богати, по мерилима наших пореских закона, су они који су прошле године зарадили више од 2.185.488 динара, што значи да им је сваког месеца на рачуне „легло“ више од 182.124 динара.

Републички завод за статистику је израчунао да је просечни грађанин током 2013. године зарадио 728.496 динара бруто, а 527.184 динара нето плате. Ко је успео да заради више од троструке бруто плате, држави плаћа порез на годишњи доходак од 10 одсто. Уколико је просечну годишњу плату успео да премаши више од шест пута, на то плаћа порез од 15 одсто.

- У 2013. години донели смо 19.002 решења о утврђивању пореске обавезе по основу годишњег пореза на доходак грађана - наводе у Пореској управи. - Највиши опорезиви приход остварило је физичко лице у износу од око 350 милиона динара.

У пореским пријавама за годишњи порез на доходак грађана за 2012. годину 79 подносилаца се изјаснило као банкар, односно банкарски службеник, а 2.512 особа је уписало занимање економиста. Међу најплаћенијим људима у земљи су и адвокати, привредници, инжењери и стоматолози.

ОЛАКШИЦЕ

И богаташи имају право на олакшице. Милионер има право на одбитак за себе и то до 40 одсто просечне годишње плате, што значи да на тај део не плаћа порез. Уколико има жену која је незапослена и децу, за њих може да умањи основицу за највише 15 одсто просечне годишње плате у Србији. Сви одбици заједно, међутим, не могу да пређу половину дохотка који се опорезује.

И ХОНОРАРИ У ОСНОВИЦИ

У суму која се рачуна за опорезивање улазе, осим плате, и други приходи, попут зарада од спорта, ауторских и сличних хонорара, прихода од изнајмљивања некретнина и покретних ствари. У основицу улазе и приходи који се добијају по основу чланства у управним и надзорним одборима и сличним органима.

З. Радовић

(Вечерње новости)

KAKO JE VLADA SRBIJE ZADUŽIVALA GRAĐANE
Lažni centar za nauku od 65 miliona €!
Autor: Ružica Kantar | 06.02.2014 - 19:30:00h
 
Centar za promociju nauke, na čije je idejno rešenje 2010. spiskano 180.000 €, a sada ne odgovara propisima, trebalo je za 20 miliona € da bude završen 2012, pa za 34 miliona 2014, sada je rok 2015. i cena je dva puta veća


Iako je Vlada Srbije 2010. godine spiskala više od 180.000 evra za idejno rešenje zgrade Centra za promociju nauke (CPN), a 2012. najavila kao godinu završetka tog „arhitektonskog čuda“ u Novom Beogradu, to se do danas nije desilo. Srbija je, ipak, još tada uzela kredit od 200 miliona evra od Evropske investicione banke (EIB) za projekat strategije naučnog i tehnološkog razvoja za period od 2010. do 2015, od čega je 20 miliona najavljeno za izgradnju tog velelepnog naučnog centra. Zgrada u novobeogradskom Bloku 39 nije nikla ni do danas, ali je zato skočila cena izgradnje, i to za čak tri puta!

Idejno rešenje mimo propisa?!
 Zanimljivo je da je još 2010. raspisan međunarodni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje, na kojem je i Đelić bio član žirija. Prvoplasirana rešenja nagrađena su u ukupnom iznosu od 183.668 evra, a sa Volfgangom Čepelerom, pobednikom iz Austrije, zaključen je ugovor za izradu projekta. Danas u Ministarstvu prosvete ukazuju na to da projekat nije u skladu sa važećim propisima: „Imajući u vidu kompleksnost izrade projekta Centra za promociju nauke, izabranog na međunarodnom konkursu, isti je još u fazi izrade, a prevashodno zbog neophodnosti da pobedničko konkursno rešenje bude u skladu sa važećim tehničkim normativima u državi Srbiji“.
 Božidar Đelić, tadašnji ministar nauke i jedan od inicijatora projekta, izjavio je u decembru 2010. da mu je drago „što je Vlada Srbije u vreme ekonomske krize uspela da poveća budžet za nauku za 22 odsto“. Đelić je tada tvrdio da će projektna dokumentacija biti završena do proleća 2011, kada bi trebalo da počne i izgradnja.
 - Centar će biti otvoren za sve građane Srbije, ali i strane posetioce naše prestonice. Izgradnja će koštati 20 miliona evra i trebalo bi da bude završena 2012. godine - saopštio je Đelić. Godinu dana kasnije, Đelić je, ne objašnjavajući razloge, promenio priču i početak izgradnje „svemirskog broda“, kako su zvali megalomansko zdanje, najavio za 2012. godinu, kada je, inače, zgrada trebalo da bude završena. Đelić je, tada kao potpredsednik Vlade, rekao u oktobru 2011. godine da će u ovaj „lunarni modul koji je sleteo u Novi Beograd“ biti uloženo 34 miliona evra. Međutim, ugovor koji je Srbija sklopila sa EIB-om u martu 2011. godine ukazuje na to da je za izgradnju CPN-a umesto prvobitnih 20 miliona predviđeno neverovatnih 65 miliona evra?!
 U Ministarstvu prosvete izbegli su da odgovore na pitanje zbog čega se kasni sa izgradnjom tog centra, dok su u Jedinici za upravljanje projektima (JUP) objasnili za naš list da je problem u tome što pobedničko konkursno rešenje nije u skladu sa važećim propisima u Srbiji. (?!?)
 - Projekat izgradnje CPN-a je trenutno u fazi izrade glavnog projekta, čiji se završetak može očekivati u maju 2014. godine. Projektant treba da dostavi idejne projekte ispravljene po primedbama tehničkih lica naručioca i primedbama vršioca tehničke kontrole... Predviđen završetak radova je do kraja 2015. godine, a sve u skladu sa prilivom kreditnih sredstava - odgovorili su iz JUP-a, dodajući da će se nakon potrebnih tehničkih kontrola projekta „pristupiti izgradnji i opremanju CPN-a, a sve u skladu sa potpisanim ugovorom od 8. 3. 2011. godine, koji je sklopljen između Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i ‚JUP Istraživanje i razvoj‘ d.o.o., ukupne vrednosti 65 miliona evra“.
 



IZvor: alo.rs

GOTOVO SVE STRANKE U FINANSIJSKIM PROBLEMIMA
S čijim parama idete u kampanju: Stranke idu na izbore u dugovima do guše
izvor:Blic


Političke stranke u novu kampanju ulaze sa ogromnim dugovanjima za kredite, bilborde, zakup prostora...

Prema poslednjem evidentiranom preseku stanja na računima, koji je rađen decembra prošle godine i koji su stranke uputile Agenciji za borbu protiv korupcije, Liberalno demokratska partija je imala dugovanje u iznosu od 188.044.447,86 dinara, Jedinstvena Srbija - 17.299.339,29 dinara, URS - 344.149.252,00 dinara, Socijalistička partija Srbije - 48.516.577,52 dinara i Demokratska stranka Srbije - 31.319.883,31 dinar.
 
Demokratska stranka je prijavila dugovanja prema dobavljačima od 145.031.058,64 dinara i dugovanje na osnovu kredita kod Razvojne banke Vojvodine od 360.000.000,00 dinara.
 
Podneto 400 zahteva za prekršajni postupak
Tokom prošle godine Agencija za borbu protiv korupcije podnela je 400 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv stranaka u vezi sa poštovanjem propisa i načinom korišćenja novca.
A dugovi osim dela novca za otplatu kredita su doslovce različiti. Tako Jedinstvena Srbija najveća dugovanja ima prema JP „Poslovni prostor“ Novog Sada, Kruševca, „Papir komercu“, ali i dobavljaču „Alfa“ koji se bavi trgovinom na veliko - žitom, semenkama i hranom za životinje.
 
Dugovanja JS su i prema JP „Zoološki vrt“ Jagodina i tamošnjem Muzeju voštanih figura. DS najveće dugovanje ima prema marketinškoj agenciji „Communis“ i Razvojnoj banci Vojvodine, a LDP na troškove oglašavanja i bilborde. Socijalisti duguju javnim komunalnim preduzećima i marketinškim agencijama.

U prošloj kampanji sve stranke su podigle kredit, a to će najverovatnije većina pokušati da uradi i sada. Naprednjaci su se pomogli sa - 54.596.000,00 dinara, URS - 102.426.470,00 dinara, SRS - 53.000.000,00 dinara, LDP - 21.000.000,00 dinara, SPS je uzeo dozvoljeni minus od 1.997.444,40 dinara.
 
Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, jedino DS nije izmirila dug za kredit. Upravo zbog kredita je ovoj stranci pre dva dana blokiran račun na iznos od 96.925.398,86 dinara.
 
Do blokade je došlo zbog potraživanja člana DS, inače preduzetnika iz Kikinde Zorana Mileševića koji je aprila prošle godine stranci dao 850.000 evra kako bi izašli iz blokade koja je nastupila zbog neredovnog vraćanja kredita od 360 miliona dinara Razvojnoj banci Vojvodine.
 
Đilas: Blokada računa
Lider DS Dragan Đilas juče je blokadu računa okarakterisao kao tehnički problem. Na pitanje “Blica” kako će tačno DS da odblokira račun, odgovorio je: “Tako što ćemo ga odblokirati. Pa onda na naslovnu stranu stavite da je odblokiran račun i da se DS ne raspada”. Juče je na blokadu od skoro 97 miliona uplaćeno oko 400.000 dinara.



„BLIC“ OTKRIVA ŠEMU FINANSIRANJA IZBORA U SRBIJI
OTKRIVAMO Ovako će stranke platiti kampanju
Izvor: Blic   

 
Za finansiranje izborne kampanje stranke najčešće dobijaju novac od banaka sa državnim kapitalom.
Blic otkriva šemu „transakcije“ preko banaka u kojoj su glavni igrači direktori javnih preduzeća, inače partijski kadrovi, a zalog je ni manje ni više nego državni novac.

Izvor “Blica”, bankar iz jedne od državnih banki i svedok sumnjivih transakcija, pojašnjava da se i danas najčešće upotrebljava patent iz vremena socijalizma. Ovaj model podrazumeva spregu partije, državnog preduzeća i banke.

- Prvi korak je da stranka urgira u državnom preduzeću gde ima svoje kadrove. Takva firma u banku polaže depozite za koje dobija nižu kamatu od tržišne. Primera radi, državno preduzeće oroči u banci pet dinara. Privatno preduzeće bi na ovaj novac dobilo tri dinara kamate, ali će državno dobiti dva. Na razliku se potpisuje fiktivni ugovor između banke i JP o marketinškim uslugama koje obično ne postoje, a novac odlazi u stranku - navodi izvor “Blica”.
 
Davanje kredita strankama je kocka
U jednoj stranoj banci koja u Srbiji posluje godinama kažu da strankama nikada ne bi odobrili kredit.
- Na bazi čega im mogu dati novac. Odakle im prilivi - od članarine. Treba da se oslonite na novac koji će dobiti iz budžeta ukoliko uđu u parlament. Pa to je kao da se kockate. Jeste da im u slučaju da ne vrate kredit možemo blokirati račun, ali to može da znači i posledice po banku, jer je u pitanju klijent političar - kaže sagovornik “Blica”.
On dodaje da su ovaj mehanizam poslednjih godina praktikovale manje stranke preko lokalnih javnih preduzeća.

Međutim, krediti se često dobijaju i na poziv jer u bankama neretko sede partijski kadrovi. Stranke retko uzimaju kredite regularnim putem po pravim bankarskim kamatama. U tom slučaju bankari partije posmatraju kao preduzeća.

- Pre nego im odobrimo kredit, dobro proučimo sve prilive. Od prihoda na bazi članarina, donacija, a naročito se uzima u obzir očekivani prihod od jedan odsto iz budžeta za predsedničke izbore, dok za parlamentarne izbore mesečni prihod stranaka na osnovu broja poslanika. Za nas je najlakše da odobrimo zajam stranci koja je već naš klijent, a u slučaju da ne može da otplaćuje zajam, razgovara se o reprogramu - kaže naš izvor.

Predizborna kampanja praktično je počela, stranke su u dugovima, a predstoji novo presabiranje. SNS je jedina stranka koja je nakon prošle kampanje otplatila dugovanja. Oni kažu za „Blic“ da će finansiranje kampanje kao i do sada biti u skladu sa zakonom. U SPS su sigurni da neće dizati kredit. Direktor SPS Dejan Backović kaže:

- Deo novca je iz budžeta i donacije. Nismo još uradili plan kampanje pa tako ne znamo ni koliko će novca biti potrebno, ali pretpostavka je da će na kampanju otići do 200 miliona dinara.

U novu kampanju LDP ulazi sa dugom iz prošle od 188 miliona dinara. Mladen Bašić, član Predsedništva, kaže da ako stranka ne skupi dovoljno novca, uzeće kredit za koji će garant biti imovina funkcionera. U DS, kojoj je trenutno blokiran i račun jer nije otplaćivala kredit, kažu da će koristiti novac iz budžeta i donacije.

- Kampanja neće biti skupa, biće velikog broja malih događaja i kontakt sa građanima, a ne skupi produkcijski zahvati - otkriva za „Blic“ Aleksandra Jerkov, portparol DS.

Блиц: Милионери у српској политици            
четвртак, 13. фебруар 2014.

Агенција за борбу против корупције објавила је нове имовинске карте, а међу најбогатијим српским политичарима су Ненад Поповић, Синиша Мали, Драган Ђилас, Велимир Илић и Чедомир Јовановић.

Синиша Мали, који је широј јавности постао познат као саветник првог потпредседника Владе Александра Вучића, а онда и као председник привременог органа у Београду, је и председник УО Комерцијалне банке, на име чега месечно зарађује 176.000 динара. Он је и у УО Клиничког центра Србије, а за тај посао месечно прима око 44.000 динара. Мали је и стопостотни власник фирме “Оли консалтинг”. Од имовине поседује станове, аутомобиле и уштеђевину у банци.



Титулу најбогатијег српског политичара и даље носи Ненад Поповић, потпредседник ДСС. Он је стопостотни власник три компаније - “Внир, ОЈСЦ”, “АБС Интернационал ЛТД”, “АБС Рус, Ојсц”, а сувласник је још три предузећа. Има велики број некретнина. Поповић је власник два аутомобила, комбија и моторног чамца. Свој бизнис углавном развија у Русији.

У групу политичара милионера свакако спада и лидер ДС Драган Ђилас. Он на своје име има пријављен један трособни стан од 90 квадрата, вози аутомобил марке БМW, а има и уштеђевину. Ипак, Ђиласова највреднија имовина је заправо четвртина удела у “Мултиком групи”, чија се вредност мери милионима евра. У власништву ове фирме (95 одсто) формално је и даље “Дајрект медија”, која је, међутим, у поступку продаје. Како је изјавио Ђилас, још се само чека дозвола црногорске антимонополске агенције.

Ништа сиромашнији није ни лидер ЛДП Чедомир Јовановић који има куће и окућнице, али и удео у фирми СХСФ. Међутим, он има и разгранат породични бизнис - његова супруга Јелена је власник фирме „Агропослови“. Велико богатство има и министар грађевине и председник НС Велимир Илић. Он је Агенцији пријавио на десетине некретнина - пословног простора, кућа, али и неке објекте у изградњи. Поседује воћњаке, пашњаке, њиве... Иако је богат човек, уштеђевине нема, као ни аутомобил.

Агенција за борбу против корупције објавила је и имовинску карту Небојше Човића, члана Привременог већа у Београду. Он је Агенцији пријавио 12,98 одсто удела у власништву компаније “Кобе група”. У његовој имовинској стоји да је вредност тих акција око 762.000 динара.

Ипак, на сајту Агенције за привредне регистре пише и да у том предузећу 49,7 одсто власништва има његова супруга Весна, па је њихов удео вредан око 3,7 милиона динара. Иако се у имовинској карти то не наводи, Човић има удео и у фабрици ФМП, што преко “Коби групе”, која је власник 95,9 одсто акција, што као појединац (0,48 одсто). Од имовине која се води на његово име, он има стан и гаражу, као и уштеђевину у банци.

Вучић нема ништа, Тадић само уштеђевину

Александар Вучић је 30. јануара 2014. пријавио само плату од 108.900 динара. Нема ниједну некретнину, аутомобил, нити уштеђевину у банци. Ни Борис Тадић не вози кола, нема стан, а судећи по његовој имовинској карти коју је крајем јануара проследио Агенцији, има само уштеђевину. Тадић је претходних година изјављивао да се ради о 50.000 евра које је добио у наследство. Познато је да је бивши председник саветник Теленора као и међународног саветодавног борда “Уникредит групе”.

Агенција за борбу против корупције направила је велику грешку када је на свом сајту објавила да је вредност Човићевих акција у "Кобе гроуп" око 762.000 евра, што је "Блиц" и пренео у штампаном издању. Тачно је, међутим, да Човићев удео вреди 762.000 динара. Због тога се Агенција извинила Човићу

(Блиц)

Ухапшен посланик СНС Драган Томић због Универзал банке            
четвртак, 13. фебруар 2014.

Полиција привела председника Извршног одбора "Универзал банке" Драгана Томића, иначе посланика СНС-а и члана Главног одбора те странке, сазнаје РТС.

Како РТС сазнаје, полициј је привела Драгана Томића, председника Извршног одбора Универзал банке, члана Главног одбора Српске напредне странке и народног посланика.



Поред њега, полиција приводи још четири члана Извршног одбора те банке.

Сумња се да су појединим фирмама одобравали кредите и поред негативног мишљења кредитног одбора, мимо прописане процедуре и без адекватних средстава обезбеђења.

Томић је Шапчанин, по струци је дипломирани правник. Раније је обављао је дужност директора Републичке управе јавних прихода Шабац.

Народна банка Србије је 31. јануара одузела дозволу за рад „Унверзал банци" уз образложење да се у претходном периоду финансијско стање банке знатно погоршало и да је угрожена ликвидност и континуитет пословања.

После одузимање дозволе за рад "Универзал банци", поједини медији су писали да да је Томић незаконито, без адекватног покрића, одобравао вишемилионске кредите, пре свега компанијама "Фармаком МБ" из Шапца, "Интеркомерц" и "Беохемија", које су биле и водећи акционари те банке

(РТС)