Kako su muze postale sponzoruše

Momčilo Petrović    | 24. 08. 2013. - 08:05h |
Nekada su se pojedinci koji ulažu u kulturu zvali mecene, ili zadužbinari, a današnje vreme ih zna pod imenom „sponzori”. Razlika, međutim, nije samo u terminu.


Kliknuti za uvećanje (+)

Izraz „mecena”, po imenu rimskog političara, pesnika i pokrovitelja umetnika Gaja Mecene, označava osobu ili grupu koja nesebično i izdašno pomaže umetničke, kulturne, a u novije vreme i sportske i naučne aktivnosti.

Krajem 19. i početkom 20. veka u Srbiji je cvetalo zadužbinarstvo: bogati ljudi poput Đoke Vlajkovića, Nikole Spasića, Luke Ćelovića i brojnih drugih čija imena krase fasade nekih od najlepših prestoničkih palata ostavljali su deo svog imanja “na polzu otečestva”. Zahvaljujući njima siromašni su završavali fakultete, štampane su knjige, mladi su se usavršavali u inostranstvu...

U socijalizmu je ulogu mecena preuzelo društvo, a šta se dešava danas?

Srbija na samom začelju evropskih zemalja koje ulažu u kulturu (oko jedan odsto budžeta), pa umetnici ovde od bavljenja svojim poslom jedva uspevaju da prežive.
Novca imaju još samo privatne kompanije i novopečeni bogataši.

- Svetska iskustva govore da velike kompanije mogu biti značajni donatori kulture. Svakako da su vidljivost brenda, ali i način na koji ga predstavljate tokom svog projekta, presudni za odluku da li će kompanija finansijski pomoći projekat - kaže Ivan Lalić, direktor festivala Mikser, koji opstaje zahvaljujući pomoći mecena.
Ali, država ne podstiče privatnike da ulažu u kulturu. Pravna lica imaju pravo da im se izdaci za zdravstvene, obrazovne, humanitarne, sportske i slične namene, pa i za kulturu priznaju kao rashod na koji ne plaćaju porez u iznosu najviše do 3,5 odsto od ukupnog prihoda.

Problem s porezom nemaju novokomponovani sponzori novokomponovane kulture.

Rodoljub Radulović, poznat i kao Miša Banana, u bekstvu od policije zbog veza sa Šarićem, uložio je 100.000 evra u prvi album pevačice Ane Nikolić. Slično je sa mnogim njenim koleginicama, ali za razliku od Nikolićeve, one to ne priznaju.

- Kakvi sponzori, takvo i sponzorstvo! Iz karaktera spornog i zbrzanog tranzicionog bogaćenja proističe i karakter konfuznog sponzorisanja. Uz časne izuzetke, većina sponzora je na taj način podsticala već postojeću zbrku u lestvici vrednosti haotičnog društva. Njima je strana kultivisanost, osećajnost i moralnost, a veoma bliske nevrednosti kiča. Neumerenost, rđav ukus, grandomanija i bahatost obeležje su njihovog životnog stila. Stil bez stila. To je ono što oni ponajviše podržavaju i sponzorišu u javnoj i medijskoj sferi - kaže prof. dr Ratko Božović.

Na mračnom fonu stvarnosti, svetle tačke predstavljaju tek pojedinci, među kojima se ističu Madlena i Filip Cepter. Oni su u Zemunu otvorili Operu i teatar Madlenijanum, pokrovitelji su nagrade Žensko pero, donatori nagrade Dobričin prsten, a otvorili su i Muzej Cepter.

Ali basnoslovno bogatstvo nije uslov za mecenstvo.

Ivan Stevanović, nekadašnji fudbaler, posle povrede posvetio se biznisu, ali i finansira izložbe mladih vajara i slikara, kroz podršku “Art Fusion Projectu”.
- Treba posvetiti pažnju talentima jer će njima to mnogo značiti. Treba pomagati deci, ne samo onoj koja su bolesna, jer to je svrha života - lakonski je objasnio svoj gest.

Izvor: Blic

Upravo citam knjigu kranje ciklit naslova - "Sponzoruse", u kojoj se radi o tom novom sloju i kako nastaje...
Fino podsecanje da su prve sponzoruse i dileri, pardon ... kontraverzni biznismeni...  pocetkom devedesetih bili deca iz finih porodica..

Ako se predje preko naziva i korica, knjiga je zaista zanimljivo stivo i daleko od ljubica na sta sugerise naslov

Спонзоруше су увек биле ту...само што од 80-тих година полако узимају маха да би обележиле 90-е и ово наше време...а како ми се чини спонзоруша има више сада него деведесетих...

Nekada su se tadašnji srpski i cincarski trgovci,preduzetnici,zadužbinari,pa čak i oficiri trudili da što više ostave svom narodu i zemlji.

Danas... današnji mentalitet mnogih ovde,posebno u politici, trgovini, preduzetništvu, ''estradi'' i,uopšte,samoproklamovanoj eliti,se može opisati kratkom rečenicom iz Pirata sa Kariba : ''Uzmi sve što možeš. Ne vraćaj ništa''.

Pa sva ta elita je u stvari ratnoprofiterska.. samo sto su kroz te gradjevine prali obraz...

O tome se cuti.. s pravom... i o tome cuti svaka nacija...

Veliko Britansko carstvo je bilo veliko zahvaljujuci robovima... bilo koju poznatu porodicu da uzmes i zagrebes.. naci ces 2-3 generacije unazad nekog sumnjivog rodjaka...

Dobro me podseti - da ne trošim reči. Već ima sve o tome...

Ovaj grad i zemlju ja nikad nisam voleo,
ovde sam ziveo samo zato sto sam morao.
Ovde sve je na prodaju, e vidis to mi se dopalo,
za bas male pare kupis sve ono što je propalo.
I firme i ljude, stek’o sam i ugled,
prijemi, parade, kokteli, ambasade.
Placao sam stranke, i ovakve i onakve,
bilborde, reklame, turneje, kampanje.
Pevale mi razne, one estradne i gradske,
sto misle da sam ljakse, al’ za kintu sve rade.
Sazidao par crkava da malo smirim savest,
posle svega sto sam prosao nocu tesko zaspim.

http://www.youtube.com/watch?v=hfRdpADzoSQ&t

Која је елита ратнопрофитерска ова садашња или она пре?

I jedna i druga...

Sad cu da posaljem link jednoj mojoj drugarici... ona ih je onako... fino studirala...  pa da dopuni...

S druge strane, pa sta su Karadjordjevici i Obrenovici bili pre aristokratije?

На пример овај Никола Спасић чија је задужбина на слици...пише да је био трговац...живео од 1838 а умро 1916. на Крфу...одплатио део српског иностраног дуга итд....не одаје утисак ратног профитера...

А што ови данашњи профитери не перу образ задужбинама не перу их ваљда ''музичким пројектима''?

Pa,niko nije ni mislio za te likove da su ratni profiteri,nego za ove ''moderne''.

Nego,zamislite da se vratimo sad u 1914. i tu bude ova postojeća ''elita'' - pevaljke, političMari, ''biznismeni''...

Postavlja se dobro pitanje koliko njih bi šurovalo sa sa Nemcima,koliko (čak i) sa Bugarima,a koliko njih bi kidnulo. 

Jer,jedno je sigurno - nijednO ne bi ni taknulo pušku. Osim ako nema nameru da je prodaje obema stranama.