Hajde bre, sada ste kao Toma Nikolic. Drkate na Tadica. Bre, drzava u crkva su odvojene i bas zbog toga je rekao da ce drzava da pomogne u sahrani.
I ko ce od drzave da prisustvuje takvoj situaciji? Dinkic?Velja? Toma i Slavica, da se posvadjaju?

Sve je potpuno oprvadano. Ostavite mrznju za druge prilike.

Не сери бре.Какве везе има ово са Ираном и Афганистаном?Никакве,али добро вам дође да паламудите.

Ma bre papa kriv za sve.

Ма либералне сероње увек им нешто смета.Човече па је не верујем у Бога,и не видим апсолутно никакав проблем у свему што се десило.Једноставно опростили се људи од великог човека и готово.Али не,секуларна држава,ово оно.Држава у којој је 80% становништва православно(без Косова) ваљда може да се укључи у испраћај свог верског поглавара.Него знаш,сад је фрка што је бануло толико људи,ух,све верски фанатици,сви смо затуцани до бола.Црква управља земљом,мало морген.Што је организована сахрана Ђинђићу рецимо?Шта,државни функционер има већа права од мене?Због чега?Зар нисмо сви једнаки?

predsednik države nije bio na zasedanju Svetog Sinoda, već je došao da izjavi saučešće i saopšti ko će od zvaničnika doći na sahranu, a da je njegovo obraćanje bilo primereno.


nerazumem kako si ti zaključio da se država mešala
na sahrani patrijarha moskovskog i sve Rusije bio je kompletan državni vrh
85 odsto ljudi izjašnjavaju kao pripadnici pravoslavne vere, pa zato ne vidi ništa sporno, nelogično i neprimereno što je proglašena žalost u zemlji i što su se predsednik, premijer i ministri pojavili u pogrebnoj povorci

ovo su obrazloženja Docenta Fakulteta političkih nauka, istoričara Slobodana B. Markovića koji je takođe gostovao u toj emisiji,na zamerke Profesora Filozofskoga fakulteta Ljubiše Rajića
samo očigledno ti to nisi hteo da pročitaš  

Mene je samo iznenadilo da je toliko ljudi bilo odgovorno i strpljivo odalo pocast.
Kod Tita je bilo ono: bio sam dva puta, idem u kucu cveca to je sve brujalo. Partijska duznost.
A ovde jednostavno niko nikome nije trazio, a sve je bilo velicanstveno.

brujali su ti po partijskoj,ali bogami raja je plakala i za njim

Заиста.Пролазим поред колоне нико глас да дигне,све пристојно.Једном се понашамо ко људи кад се окупи брдо света,и дежурне нарикаче се одмах оглашавају.Ваљда пате што нико није дрпао патике,па немају о чему да пишу.

pa to bi im bio lek na ranu,ali ovako mogu samo da ... 




  Ми и даље вређамо
   PDF    Штампа    Ел. пошта
Миодраг Зарковић   
петак, 20. новембар 2009.

За разлику од Римљана који су пре два миленијума разапели живог Христа, другосрбијански јуришници који већ данима разапињу покојног патријарха Павла савршено знају шта раде. Зато то и раде.

Знају они да је Српска православна црква једина национална институција која и даље ужива велики углед у народу. Јесте, тај народ често гунђа на похлепне свештенике и њихову тарифу, која је математички феномен – једначина у којој нема познатих вредности, па је онда сваки резултат тачан. Али, тај исти народ, из пуно разлога, ипак воли и поштује своју цркву. Између осталог и зато што она јесте управо то – његова црква. Која увек дели судбину с њим. Пет векова отоманске окупације, па страдања Срба у Хрватској и Босни за време Другог светског рата, па четири и по деценије социјализма, па онда последњих десет година на Космету... У свим тим голготама, обичан човек имао је и има у Цркви оно што му је најпотребније – помоћ, подршку и уточиште.

Не морате да будете верник да бисте то поштовали. Нити да би Српска православна црква поштовала вас. Мало ли је примера, па и у новијој, крвавој историји, да су се католици и муслимани масовно лечили у српским православним храмовима (од којих су неке, на Космету, касније спалили и срушили)! Зато није никакво чудо што СПЦ редовно заузима прво место у оним анкетама "Институције у које грађани Србије имају поверења". Људи могу да се љуте овог или оног свештеника, али не и на цркву која представља, кажу, кичму овог народа.

Патријарх Павле, као неко ко се 19 година, и то каквих 19 година, налазио на челу СПЦ, свакако да у овом тренутку персонификује тај огроман углед у народу. Плус је, захваљујући испосничком понашању и држању, стекао и нешто личног угледа. Његов одлазак с овог света, иако је преминуо с навршених 95 година и после дуге болести, зато представља губитак за СПЦ и српску нацију. А за овдашње нападне безбожнике – идеалну прилику да свој захуктали крсташки рат против Српске православне цркве додатно заоштре.

Прилику користе немилице. Ударна пера Друге Србије, од Петра Луковића, преко Теофила Панчића и незаобилазног Мирка Ђорђевића, па до Жарка Кораћа, исмевају чин проглашења националне жалости, веру у Бога као такву, цркву као свакакву, чак и самог покојног патријарха. Сајтови "Е новина" и "Пешчаника", од како је објављено да је Његова светост преминула, крцати су текстовима у којима се изричу најгоре квалификације о СПЦ и Патријарху Павлу, док се Србија оцењује као заостала, клерикална имитација државе.

Од кога је, није ни за чудити. Али, намеће се питање шта је сврха дана жалости, макар то била и три дана жалости. Неће бити да се том приликом води рачуна једино о томе да на телевизији нема песама и комедија. Ваљда правила у таквим ситуацијама забрањују још нешто, а не само приказивање "Мућки". Рецимо, вређање особе (или особа) због чије је смрти и проглашена национална жалост – то би, барем по логици ствари, морало да повлачи законску одговорност. Иначе, чему уопште служи дан жалости, ако поменути активисти и гласила Друге Србије могу по свом нахођењу да објављују такве гадости и бљувотине?!

Они апсолутно знају шта раде. Знају да је проглашена национална жалост и потпуно свесно је крше. Што значи, испунили су све неопходне и довољне услове да буду кажњени због свог безобразлука.

Да ли ће и бити? Чисто сумњам. Србија ће, како би доказала да није клерикална, поштедети ове који је оптужују да је клерикална због тога што се усудила да тугује за поглаваром цркве која већ вековима делу судбину народа који је и створио ову државу. Невоља је само што ће, у истом трошку, Србија тим нечињењем ко зна који пут показати и да је неозбиљна држава.

П. С. Иако је посебно непријатно било отворено писмо "Грађанске Војводине", самозване "иницијативе невладиних организација" од којих је као прво наведено Независно друштво новинара Војводине, којим председава легендарни Динко Грухоњић, не би га требало тумачити у овом контексту, барем док се не Ненад Чанак и Ивица Дачић не договоре да ли Дан жалости који прогласи Влада Србије важи и у Војводини.

1. Nemoj izjednačiti sport i crkvu.
2. Srpska država je institucija svih naroda, ne samo Srba. Zato:
3. Ako je država pomogla u sahrani Pavla (kao prvi čovek SPC), onda će morati da pomogne i kod sahrane XY i AB(prvi čovek katoličke crkve i muslimanske u Srbiji) pošto:
5. Po katolika i muslimana ( i oni su građani Srbije)  i oni su zaslužili jednu lepu sahranu.Jer:
6. Svaka vera je jednaka, bez obzira koliko imaju vernika.
6. Ili mislite da pravosljavlje iznad svega?