u pravoslvalju ima najvise svetaca sa natprirodnim bozanskim sposobnostima sto ce reci da su bili najiskreniji u veri i da im je bog to podario,patrijah jeste bio iskren vernik ali nije imao nikakvih bozanskih moci

Skica za portret: Amfilohije Radović, kandidat za patrijarha
Zvijer iz bezdana
Piše: Iva Klisić

Jedan od boljih guslara u Morači: Mitropolit Amfilohije Radović
Jedan od boljih guslara u Morači: Mitropolit Amfilohije Radović
Photo: FoNet/Darko Cvetanović

Patrijarh Pavle se još nije ni čestito ohladio, a borbe za njegov tron su već počele. Među kandidatima za novog poglavara SPC ističe se crna četvorka u sastavu: mitropolit Amfilohije, vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije, bački episkop Irinej i vladika zahumsko-hercegovački Grigorije. Predizborna trka se tek zahuktava, pa e-novine na vreme kreću sa predstavljanjem kandidata. Sudeći po crkvenim bukmejkerima, najbolje stoji takmičar pod rednim brojem jedan (Amfilohije), pa zato podsećamo na neke detalje iz njegove sportske karijere koji ga preporučuju za ovo visoko nameštenje

Amfilohijev uspon u crkvenoj hijerarhiji poklopio se sa burnim događanjima na Balkanu, u koje se aktivno uključio. Žestoki antikomunista, svoje ideje o preporodu nacije i načinu na koji će se taj preporod izvesti dijelio je sa Dobricom Ćosićem, Slobodanom Miloševićem i sličnim kreatorima, ali istovremeno i proizvodima omraženog sistema.

Nekoliko dana po ustoličenju, mitropolit Amfilohije je u novinama pojasnio da je izravni naslednik Njegošev jer nosi njegovu panagiju, dobivenu po nasledstvu titule. Ipak, preskočio je reći da je istu prisvojio iz manastirske riznice gdje je bila izložena kao muzejski eksponat, odnosno poklon Sv. Sinoda Ruske pravoslavne crkve Petru II. Ubrzo potom usljedilo je prikrajanje fakata rane crnogorske povijesti, posebno mita o sv. (Jovanu) Vladimiru (Dukljanskom), čija je starina Mitropolitu mogla poslužiti kao valjan iskaz za posebnost Mitropolije crnogorsko-primorske unutar SPC, a samim tim njegovog položaja. Vladimir je proglašen za „prvog srpskog kralja“, dok su pozicije Mihaila Vojislavljevića i Stefana Prvovjenčanog ostale nepoznate. Uporedo, iz dvooltarske crkve Sv. Petke u Sutomoru je izbačen oltar okrenut pud Zapada, uz objašnjenje da je „tu postavljen za vrijeme austrougarske okupacije“, iako su mještani uživali zajedničku službu vjekovima ranije.

Tadašnja “mlada, lijepa i pametna” crnogorska vlast dočekala ga je slavopojkama. “Ovaj obrazovani, produhovljeni i racionalni čovjek spada u sami vrh pravoslavnih mislilaca”, govorio je tadašnji predsjednik Crne Gore Momir Bulatović. Mada su mladi lavovi crnogorske politike takođe bili dio komunističkog sistema, Amfilohije je sa njima dijelio istu strast prema ratu koji se zahuktavao u bivšoj Jugoslaviji.

Ta opsjednutost ovom ljudskom djelatnošću, nesaglasna hrišćanskim vrijednostima koje propovjeda, mitropolita nikada nije napustila. Pokušao je da je obrazloži u filozofsko-bogoslovskom zborniku “Jagnje Božje i Zvijer iz bezdana” objavljenom 1996. godine. Amfilohije nije tražio opravdanje u Hristovim riječima znajući da ih tamo i ne može naći. Uz ponavljanje otrcanih argumenata o neumitnosti rata zbog nesavršenosti čovjeka, pominjanja opravdanih ratova “protiv opštega neprijatelja vjere i zakona i slobode i otečestva našega”, kaže i da je “istorija hrišćanskih naroda možda manje-više povratak u Stari zavjet, a Novi zavjet se u ljudskoj istoriji tek nazire”, nezgodno mišljenje za duhovnika koji sprovodi “duhovni i moralni preporod naroda”.

Od mnogih bisera posvećenih ratu, izdvajaju se ipak riječi posvećene trulom miru. “Truli mir… upravo i jeste suština cjelokupnog novog svjetskog poretka, savremenog sekularizovanog usmjerenja evroameričke civilizacije. Takav mir u stvari nije mir već privid mira, zasnovan na otuđenju od izvora mira i pravde. Kao takav on će biti uvijek iznova uzrok stravičnih krvoprolića.” O sramnom, trulom miru pričali su po završetku rata u Bosni mnogi srpski intelektualci nacionalnog usmerenja, sa bezbjedne beogradske distance.

Fascinacija ratom proteže se kod Amfilohija i na ratnike. Prvo na stare, poput svetog Petra Cetinjskog, a kasnije i na neke ovovremenske.

Novembra 1991, u punom jeku ratne histerije, Amfilohije je uz gusle, odlomcima iz epske pjesme Mojkovačka bitka, hrabrio rezerviste podgoričke brigade „Veljko Vlahović“ na dubrovačko–hercegovačkom ratištu. Na Petrovdan 1991. specijalni gost cetinjskog manastira bio je Željko Ražnatović Arkan, vođa srpske paramilitarne jedinice „Tigrovi“, koji je, sa svojim strojem, pušten da uđe u manastir pod punim naoružanjem, vjerovatno vjerujući da „boj bije svijetlo oružje“, suprotno onoj narodnoj izreci. Mitropolit je, kroz prigodan govor, s bocom domaće lozovače u ruci i uz zvuke levora i dinamita, poželio Arkanu dobrodošlicu i mnogaja ljeta. Već pred sledeći Božić, usled paljenja dvojnog Badnjaka, uz optužbe na račun indipendentista da pale „logorske vatre“, potpalio je kapislu trvenja koja se završila u međusobnoj razmjeni kamenica pred Cetinjskim manastirom. Arkanova posjeta obilježila je i sledeću godinu, u kojoj je, između ostalog, pod Amfilohijevim patronatom izvršeno masovno krštenje oko četiri stotine izbjeglica iz Albanije, sve u cilju planske nacionalne homogenizacije. Sudbina „krvavih Badnjih večeri“ ponoviće se i ispred crkve sv. Đorđa u Podgorici kada je svjetina, opijena mržnjom, uzvikivala krvoločne pjesme poput one „Ko će drugi ja ću prvi da pijemo turske krvi / Od Mostara do Jordana neće biti muslimana“.

Opsednut istorijom, Amfilohije Radović je sigurno imao utisak da živi jedan od onih trenutaka kada pojedinci tu istoriju stvaraju i oblikuju. U njegovim govorima sve vrvi od istorijskih odluka. “Ovo je presudan trenutak u istoriji našeg naroda”, govorio je u decembru 1992. godine. “Ovdje važi pravilo: ko istraje do kraja, blago njemu. Svi su uslovi za to da se sami sebe odreknemo i sve nam govori u tom pravcu – ne može šut sa rogatim. Međutim, ovo je trenutak kada, po mom osjećanju, treba biti negdje na graničnoj liniji i reći kao vladika Rade 'neka bude što biti ne može, nek’ ad proždre, pokosi satana, na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokoljenje”.

Najveće nade je polagao u Republiku Srpsku (”najdivnija srpska zemlja, svjetionik i Pijemont cjelokupnog srpstva”) i njene čelnike, koji su odbacujući Vens–Ovenov plan 1993. godine “čuvali nas i našu dušu… opredijelili su se, kao i car Lazar… za carstvo nebesko”. Iako se ubrzo razišao sa politikom Miloševića, smatrajući je zaostavštvinom jugoslovenskog real-socijalizma a Miloševića izdajnikom kalibra Vuka Brankovića, zadržao je prijateljstvo sa Karadžićem i Biljanom Plavšić („Kosovka djevojka“). Otuda i zvanična osuda Mitropolije crnogorsko-primorske upućena crnogorskom parlamentu avgusta 1995. povodom zaokreta politike saradnje sa novoformiranom Republikom Srpskom. Taj čin je nazvan „izdajom“ i tri puta se proklinjala „ruka koja podiže zid između sebe i brata u nevolji“, dok su aktivnosti zvaničnog Beograda i Podgorice ocijenjene „kapitulantskom samovoljom“. Kasnije će, na stalna pitanja novinara o tome da li se Karadžić krije u manastirima Mitropolije, što i danas sumnjaju neki haški tužioci, Amfilohije odgovoriti da se „Karadžić krije u njegovim molitvama.“

Amfilohijeva ljubimica: Biljana Plavšić, Kosovka djevojka
Photomontage: KANDAhar
Iako je o Miloševiću govorio kao o „izdajniku“ i „bogootpadniku“ Amfilohije neće propustiti da ga posjeti u Hagu, oštro se protiveći predaji onima „koji žele da na pilatovski način operu svoje ruke u krvi pravednika“. Slično je i sa njegovim apelom Karadžiću „da se odluči da li će se predati Haškom Tribunalu“.

Ironija je da je ovaj zakleti antikomunista sve svoje ideje ostvarivao u saradnji sa bivšim oficirima komunističke vojske i bivšim komunističkim funkcionerima raznih ešalona, koji su se preko noći preobratili u ljute nacionaliste.

Mitropolit Amfilohije je uvek odbacivao prigovore da se crkva bavi politikom: ”To zamjeranje je nasleđe titoističko-brozovske ere. I tada je bila na snazi stroga zabrana crkvenim ljudima da se bave politikom. Crkvi, međutim, saglasno njenoj prirodi i svečovječanskoj misiji, ništa što je ljudsko nije tuđe.”

Držanje posmrtnog slova na sahranama spada u opis svešteničkog zvanja, ali kod Amfilohija je to neka vrsta pasije. Na sahrani Danila Kiša, koji je u svom testamentu napisao da ne želi da mu bilo ko prilikom pogreba drži govor, jer je sve što je imao da kaže rekao u svojim knjigama, Amfilohije je ipak progovorio. Posle uvoda u kome je pomenuo da neće držati govor jer je Kišovo poslednje zaveštanje o ćutanju na dan pogreba za njega svetinja, usledio je dugački i nerazumljivi traktat dostojan najdosadnije književne kritike, u kome je mitropolit pokušao da pokaže svoje oduševljenje Kišovim djelom i životom sa kojima se upoznao nekoliko dana ranije.

Na sahrani majke Radovana Karadžića mitropolit nije koristio alegorije. Amfilohije je preminulu majku dragog mu Radovana poredio sa majkom Jugovića i majkom Jevrosimom, koje su “svoj porod vaspitavale da na svetim načelima hrišćanske etike žive i umiru”. Pomenuo je i da mu je pokojnica jednom prilikom rekla “da bi bila srećna da joj donesu mrtvog sina, da ga u mrtvo čelo poljubi, ali da ostane vjeran pravoj Hristovoj vjeri i svome narodu, a da bi bila nesrećna majka da joj ga živa dovedu, ali da izda Boga i svoj narod”.

Mitropolit nije smatrao za izdajnike vjere samo zapadne političare poput Širaka, Blaira ili Olbrajtove već i sve one na srpskoj i crnogorskoj političkoj sceni koji se nijesu uklapali u njegov ideološki kalup. Tako je u posmrtnom govoru na opelu Zorana Đinđića, istakao da je on „u momentu najvećeg poniženja svog naroda, na obrenovićevski način pružio ruku pomirenja Evropi i svijetu“ i tako zadao šamar ne samo cjelokupnoj demokratskoj srpskoj javnosti već se i ogriješio o staro pravilo da o pokojniku treba reći sve najbolje.

Mitomanija skoro uvijek služi kao oruđe u rukama ekstremističke politike. Da ova zakonitost nema izuzetaka pokazala je lažna slika o kultu „pravoslavnog sveca Jovana Vladimira“ iskorištena kao višegodišnja prolegomena za postupak postavljanja limene crkve sv. Trojice na Rumiji, uoči pripreme referendumske kampanje 2005. Jasno je da ovaj objekt nije imao za cilj produženje međukonfesionalnog sklada već je samo jedan od postupaka za dokazivanje dominatne uloge Mitropolita nad crnogorskom političkom i društvenom javnošću. Svečanost osvećenja crkve – donesene uz pomoć vojnog helikoptera – upriličena je orgijanjem lidera političkih stranaka, poput Božidara Bojovića i Ranka Kadića (DSS) te Gorana Danilovića (SNS), guslara i kvazihodočasnika s majicama Mladića i Karadžića. Javno mnjenje se našlo u novoj podjeli: na apologete koji je smatraju „svetinjom“ i one koji su tražili njeno hitno uklanjanje (što bi dovelo do nesagledivih posljedica).

Dolje Deda Mraz: Mitropolit Amfilohije na radnom zadatku
Photo: FoNet/Darko Cvetanović
Prije referenduma o nezavisnosti Crne Gore, Amfilohije se izjasnio na novosadskoj televiziji, riječima ne baš prikladnim sveštenom licu. Na pitanje novinarke “Šta mislite o crnogorskom državnom projektu”, on je odgovorio: “Ne pravi se pita od onoga.” Pita je ipak napravljena, a mitropolit je i sada u Crnoj Gori, sarađujući sa vlastima koje su pitu zamjesile i ispekle. I ne namjerava, bar tako kaže, da se sa tog mjesta pomjera. Na glasine da je najozbiljniji kandidat za novog patrijarha, odgovara: “Ja sam mitropolit crnogorsko-primorski i neće se tako lako mene Crnogorci ratosiljati. Ostaću ja ovdje uz Božju pomoć. Već sam ja i grob svoj spremio. Tako da ne brinu oni koji su zabrinuti.” Čovjek koji je 1991. govorio da su Crnogorci „Srbi pravoslavne vjere, a Lovćen krov srpstva kojem treba vratiti staru kapu“ u intervjuu u TV emisiji Živa istina izjavljuje da je uvijek bio samo Crnogorac.

Mitropolit se često osjećao pozvanim da progovori koju mudru i o umjetnosti. Tako je izazvao skandal na Cetinjskom bijenalu 1997, kada je izdejstvovao prijevremeno zatvaranje izložbe postmoderne umjetnosti „Nova ikona“, zbog njenog, navodno bogohulnog i provokatorskog karaktera, a na istoj razini su i neke njegove propovijedi protiv Deda Mraza („lažna fatamorgana koju su izmislili Amerikanci“), a u korist Božić Bate. Blagoslovio je knjigu Petkana Ljiljane Habjanović Đurović, preporučivši je publici kao "rascvjetali miomirni ljiljan na dar", dok je bend Rolling Stones okarakterisao kao "bezbožnike koji pevaju demonske pesme".

Amfilohije ne odustaje ni od ideje da se Tesla sahrani pored Hrama Svetog Save, jer smatra da je Tesla "nasilno" spaljen, mada se tome protive Teslin muzej i gradske vlasti. “Sad počiva u nekakvoj kugli, što je najgora vrsta poniženja. Taj grijeh mora biti okajan tako što bi ljudski bio sahranjen na Vračaru, na mjestu na kome je nasilno spaljen drugi veliki Srbin, Sveti Sava. Jedan prah i drugi prah zajedno, najveći duhovnik i najveći naučnik na istom mjestu. Za svakog razumnog čovjeka, najprirodnija stvar na svijetu.”

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/32577-Zvijer-bezdana.html

Пера и његова говна

У јеку хистерије против Србског народа,из које ће се изродити геноцид над Србима у режији Националсоцијалистичких СС одреда из Загреба ,Сарајева,Бихаћа,Мостара,Сплита,Љубљане,Дренице и јужне Србије
Од вајкада где год су Срби ратовали пратиле су их и светле гусле, да подсете на све Свете Србе до Косова и од Косова, од Немањиће до Обилића,и од Св. Цара Лазара до Петровића и Карађорђевића.
Српски Духовници су свагда и свугде били уз свој,јуначки,Србски,народ!Као што су на зла разне врсте јуришали и Св.Петар Цетињски и Игуман мојсије Зечевић од Васојевића,и Војвода Поп Јоксим из Ровца,'ајдучки арамбаша Поп Мило Јововић до Војводе Момчила!
Потпуна глупост!!! Добровољци СДГ су са пешадијиским наоружањем борили против ЗНГ и страних плаћеника норужаних од стране НАТО зликоваца!
А бој бије  ''и срце у јунака,али и свијет оружије''
Иначе,дуго,дуго,ауторска права на ове лепу песмицу држао је Новак Килибарда,сердар Конавља!
Шта ћемо,Србима је по неком допуштењу дато да живе историју!Да до краја света сведоче свој Косовски завет
Наравно!
Тачније,Цоца-цола...па то има и на википедији!
Тесла је Србин!Тесла је крштен! Шта ту има чудно!Да ли овај Србин треба да почива у музеју или на гробљу?
е,не могу више...

Јели, Nksamsj, видим да се разумеш, зашто на схарану није дошао руски патријарх?

И мене интересује, а и занима ме шта ти дође тај зајебани ник?

Па то је слично ономе зашто нису дошли Путин и/или Медведев?
Па да није дошло да рскола у врху руске власти између председника државе и председника владе?
Пре ће то,око Патријарха, да знају Силванус и Булајка?
Можда зато,што је још у недељу свој долазак најавио Патријарх Цариградски?
И ако се говори о једнакости у Цркви, ње нема нити би требало да је буде!Црква је устројена као најстрожија војска, и много почива на неким правилима,писаним познатим,али и више на неписаним, ко-кога позива,када,зашто...
Не знам,а пуно ме и не занима да бринем ту бригу! 
Битно,да је сахрана Његове Светости, била по мери човјека, скромна како је Патријарх и живео на земљи!
Не може нико па ни ми да се у било чему,па ни у начину, богатству и слави с којом се опраштамо од нашег духовног Пастира, да се такмичимо са великом,богатом,премоћном,нашом, Мајком Св.Русијом?

Ruski Patrijarh Kiril ima jedan veoma tezak zadatak, da dekomunizira kgb crkvu koju mu je ostavio u nasledtvo pukovnik kgb Aleksej. To nije farsa, to je istina. naime rumuni su otvorili prepisku Alekseja i njihovog pocivseg Teoktista. Tamo se videlo da su obojica u rangu pukovnika: jedan u kgb a drugi u sekuritate.

Kiril jednostavno nije dosao jer zna sta zna. Vidis kako se on obraca u Rusiji? Vernicima svih vera.
Talasaju se velike stvari u svim parvoslavnim crkvama, sto je i normalno. Rasturanje klero-boljsevizma iznutra.
Kod nas je pocivsi Patrijarh svojim svetosnim delanjem drzao sve na okupu. Nisu se ni nadali njemu kao Patrijarhu.
Sada tek slede frakcije. Vidi se ko koristi radikale da uredjuju medijsku panju na suprotnoj strani.
Isto kao sto je recimo boljsevik Knezevic, stavljen da skrece paznju od srpske Moskve na shnajdera Caneta.
Shnajder Cane vrti 100 miliona na srpskom trzistu a srpska Moskva milijardu. Koilo znam milijarda je 1000 miliona.

Владика Василије Kacavenda воли Хјуго Бос 

Inzco sta se ti mesas. Ajd tamo na neku drugu temu. Ili mozda hoces da se vratis veri?
Onda budi smeran, pazi sta govoris.