@Bambina Ok je to sto ti pricas ali mislim da to vazi za ljude koji vec imaju kakav-takav smisao za humor. Nesto ne verujem da ce neka osoba bez ikakvog smisla za humor preko odredjenih metoda (npr. gledanje, citanje humoristicnog sadrzaja) odjednom dobiti smisao za isti.

Moguće je da si u pravu, zato i spomenuh onu prijemčivost za tu vrstu ''učenja''. Biće da se na taj način postojeći smisao za humor poboljšava i nadgrađuje, ali da se ne može izgraditi sam od sebe, ako nema početnu osnovu. Da, ima smisla.

Opet, humor i nije tako univerzalna kategorija kao što se često misli. Nekome nimalo nije smešno nešto na šta drugi padaju od smeha i obrnuto. Vicevi imaju taj generalni faktor, ali smisao za humor koji poseduje neka osoba je specifičan.

Iskreno nisam ni ja siguran ali deluje mi tako. Tesko da ce se u vec formiranom mozgu odjednom poceti razvijati odredjeni procesi zasluzeni za kreiranje i ispoljavanja duhovitosti.


Ispoljivanje humora je razlicito (jer zavisi od mnogo faktora, prvenstveno od sredine gde se osoba nalazi, drustva, obrazovanja itd) ali mislim da sami procesi zaduzeni za ispoljavanje humora su isti/slicni kod svih ljudi. Ovo je moje laicko mislljenje jer se ne razumem u funkcionisanje mozga, ti verovatno kao strucnjak mnogo bolje kapiras ove stvari.

hm...da...i ja tako nekako razmisljam

Naravno da se ništa ne može razvijati u već formiranom mozgu (štaviše, može doći samo do propadanja istog, do kog neminovno i dolazi i to prilično rano), već se radi o predispoziciji koju imaš ili nemaš. Verujem da kod duhovitosti druge stvari imaju važnu ulogu (važniju od samog mozga, on je ionako organ o kome ne znamo skoro pa ništa  ), kao što su kreativnost, apstrakcija, inteligencija, mašta, rečitost, pa i iskustvo, sam karakter i tako dalje. Mali milion faktora.

Pa, kažem, ne verujem da uopšte postoje takvi procesi, već su splet svih onih faktora koje sam gore nabrojala. Postoje ljudi koji nemaju smisao za humor, niti isti razumeju, tako da to obara tvoju pretpostavku o univerzalnosti tih procesa. Ima i banalnijih primera, recimo, znam ljude koji obožavaju Zorana Kesića i njegov humor, a meni je potpuno dosadan, bezbojan i osrednji. Kao što sam ja nekim ljudima uberduhovita, a neki mi upute kiseli osmeh kad pokušam da se našalim.  Sve je to relativno, reče onaj ludak sa smešnom frizurom.

Koliko je samo glumaca, komičara i pevača, reklo kako su nekad bili stidljivi i povučeni, da bi kasnije velikim radom na sebi stekli samopouzdanje i rutinu, i doveli scenski nastup do savršenstva.

Dakle te priča, kako se ljudi rode ovakvi ili onakvi, ne pije vodu. Jasno je na osnovu bezbroj primera iz prakse.

Humor nastaje spontano  od strane nepoznatog autora, a onda svi drugi to kopiraju i postaje samo pitanje bolje ili lošije interpretacije.

Sandra je u pravu za one likove što znaju Maratonce napamet i samo vrte te proverena fazone, mada u pravom trenutku može i to lepo da legne.

Nije poenta u tome znati Maratonce napamet, nego reći pravu repliku u pravo vreme. Znam lika koji je baš bio lud za Maratoncima i uglavnom smo plakali od smeha u kojim sve situacijama on nađe baš neku repliku odatle. I za to treba imati osećaj, a da ne pričam o ''stvaranju'' humora.

Jedino što je sigurno je da Ivan Ivanović nema smisla za humor, šta god većina u Srbiji mislila. 

Znači to je to? Po vama, jedino ovde može naći izlaz.

Ok, s nekim stvarima se čovek rodi... ali uzmite jednu stvar u obzir... mozak je kao mišić, mora se konstantno vežbati inače će "atrofirati".

Ok, možda je neko rođen sa muskulaturom da postavlja rekorde na olimpijadi i da mu istorija pamti ime... ali dobar deo ljudi nas ostalih smrtnika može da se dovede u sjajnu formu, kondiciju ako vežba i trenira i neće odustati iako zna da verovatno neće stići do olimpijade.
Hoću reći... gledati tonu humorističkih filmova, serija, čitati takve knjige, slušati komičare...  teško da ćeš postati Džordž Karlin ^{(a mor'o sam da ga pomenem, to je jače od mene.  )}, to majka rađa jednom u 100 godina... ali sasvim ok da počneš razumevati humor na nekom dubljem nivou i počneš razvijati neki svoj osećaj za njega.
To valjda i jeste cilj, u ovom slučaju?

Inače... za duhovitost je potrebna inteligencija.. u smislu obrazovanost i informisanost. S obzirom da niko naučen nije rođen.. sasvim je jasno da nije sve u tome "ili jesi, ili nisi - lav".
Po drugi put ponavljam (kao na temi fuzbal intelidženc), Putnica bi sjajno ovde objasnila šta je talenat, šta znači biti rođen s talentom.. šta znači ne iskoristiti talenat... i da svako maltene može naučiti da crta ali je potreban trud.
(doduše, neko forsiranje humora mi je uvek ispadalo jadno.)

Dalje.
Duhovitost nije nauka. Duhovitost je umetnost.
Naravno, sve možemo posmatrati iz ugla nauke. Frojd je rekao da je humor težnja da se oslobodi tenzija. Moderna psihologija u saradnji sa neurologijom može predstaviti čitave studije o definiciji humora, uslovima za isti itd. Filozofi, svaki ponaosob je imao svoju teoriju.
Al' ne verujem da išta to može značiti.

Humor je umetnost.