Slucaj mog rodjaka me naveo da razmislim o sebi.
U Srbiji se tesko dolazi do posla bez poznanstva, a kako ih on nema, zakljucio je da ovde moze da cami dok ne umre, jer nece biti  promena na bolje.

Pre 4 godine je zavrsio poljoprivredni fakultet, posle mesec dana pauze se zaposlio u nekom kombinatu za bednu platu i radio ravno godinu dana. Bio je zaposlen na neodredjeno i nisu mu obnovili ugovor. Cini mi se da je bilo reci o nekom drzavnom programu prema kome su firme imale neke olaksice za zaposljavanje pripravnika. Posle toga 3 godine sedi kuci. Javio se na oko 200 oglasa, isao na par intervjua, ali nista.

Ima nameru da ide u inostranstvo da radi, ali niti ima nekog znacajnog radnog iskustva, niti neko znanje koje bi napolju cenili (iako se radi o drzavnom fakultetu), prosecan student je bio, niti ima nekog u inostranstvu da ga izvuce napolje. Znaci, nema da ponudi nista vanserijsko, specijalno. Otisao bi on napolje i da radi nesto sto nema veze s fakultetskom diplomom, pa kad se snadje tamo, potrazio bi nesto bolje. Ima pasos clanice EU, ali mu to nista ne vredi kako sam razumeo, jer nema nista specijalno da ponudi.
Razmisljao je i o agencijama koje nude posao napolju, ali kaze da su to sumnjive stvari.   
Jedino mu preostaje brod, kako kaze, i sad se raspituje o tome.

Razgovarao sam s njim o ovoj temi i shvatio da to i mene ceka za koju godinu. Ista situacija, samo kasnim za njim par godina.

E, da. Nisam napisao da mu je jedna drugarica iz srednje skole u Nemackoj upisala doktroske studije koje traju 3 godine i u te 3 godine i radi u toj ustanovi. I to s nasim paosem.

Ono sto me zanima koja je realna opcija za posao napolju? Jer, po meni, najvaznije je naci neki posao tamo i posle zavisi koliko je osoba snalazljiva, i posle moze naci nesto bolje. A na brod mi se ne ide bas, jer imam strah od potonuca.

Znaci, na koji nacin naci posao u inostranstvu i sta je potrebno?   

Svaki savet i ideja su dobrodoshli. 

Без дебеле везе слаба вајда.

Kako se taj tvoj rođak snalazi sa Engleskim? Jel zna još neki strani jezik i koliko dobro?
Jel završio master studije i ako jeste, gde?

Da sam na tvom mestu, ucio bih Deutsch dan i noc i psihicki se spremao da cistim metro u Berlinu ako treba.
Engleski podrazumevam da je na tipa C1.1. nivou...

Engleski govori dobro. Ne kao da je Englez, ali moze se snaci. Moze da gleda film bez titla i da razume sve sem nekog slenga.
Nije master, nego diplomirani po starom sistemu. Kolika je prednost master u odnosu na diplomiranog? Jer, recimo, ta njegova iz srednje skole je u Nemackoj upisala doktorat kao diplomirani.

Deutsch sam uchio 4 godine u osnovnoj i jos 4 u srednjoj, ali svi znamo kakvo znanje stranih jezika nosimo iz skole. Mislim, trebao bi mi kratak kurs da se podsetim gramatike, a veci napor bi bio bildovanje vokabulara. Mislim, znam pravila nemackog jezika, samo je to zardjalo.
Ma, ja ako bi dospeo napolje, znam da bi bar prvih par godina radio sta mi dopadne, tj. da nema biranja.
Engleski bolje govorim od tog mog rodjaka. Jedino bih imao problema u nekoj formalnoj konverzaciji, jer nisam ucen tome.

Problem je sto ni ja ni on nemamo nikog napolju da nas izvuce, jer ja ne vidim drugi nacin kako pobeci odavde, osim da imamo pomoc spolja.

moja logika je ako ces da ides onda jezik moras da znas, a nije isto kad fino pricas ili kad se zajebavas. Drugo, ne znam kakva je situacija sa imigracijama pojedinih zemalja. znam da tu dobijas bodove i na svaki jezik koji govoris (papir pomaze) i na obrazovanje. ako treba, nadji i neku devojku (obrazovanu) koja hoce da pali pa se uzmete i idete kao mladi bracni par (mislim da je i ovo donosilo bodove). ovo sam sve napamet naklapao ali to ti je samo grubo nacrt sta i kako. brod ti je isto ok, ali tu si ko ciganin cergar. srecno u svakom slucaju...

Skupis jaja i odes...da ne navodim kilo primera ortaka koji su jednostavno otisli bez igde ikoga i snasli se pristojno.
Uz solidno poznavanje jezika zemlje u kojoj ides na pola konja si vec, ostatak moras sam da dodas.

Kanada ima takvo bodovanje, a za ostalo ne znam.

Mislim da je ludost samo otici negde i onda probati naci nesto. Jer, sta ako ne ne nadjes? A kad se potrosi tih bednih par eura koje covek ponese, sta onda?