Jos jednom da ponovim pitanje: KAKO se odbraniti od filozofije apsurda, odnosno besmisla? Sve sto mi radimo na ovom svetu je samo bezanje od besmisla ili misli o besmislu.

Ne mozes se sam odbraniti od besmisla, jer besmisao nije stvar individue vec kolektiva. Uostalom, toliko mislimo o besmislu i borimo se protiv njega da on pocinje dobijati smisao...  Stagod...

Prvo i osnovno besmisao ne postoji. Smisao ima širok raspon od religije do pukog samoodržanja, ali kao takav postoji.

Mnogi su pokušavali s koječim, ali svaki pokušaj definiranja "besmisla" čini taj isti nekim smislom.

Gotovo je, skupilo se
Uzdrzavas se da ne puknes
I kazaces svima dosta je
Da dosta je
Dugo su te vodili slepci
Dugo su lutali, pricali
Zatvarali oci prespavali noci
Sad kasno je

I doci ce dan kada ces sam
Krenuti putem beznadja
Zeleci da kao nikad do sad
Pobedis sam

Ne bi li te koristili
Svasta su s tobom radili
Izmenili dusu prodali i vredjali
I ostajes sam kazes da znas
Ja vise necu sa vama
Dosta je bilo laganja
Ja idem sam

"Mnogi su pokušavali s koječim, ali svaki pokušaj definiranja "besmisla" čini taj isti nekim smislom."

Laslo je potpuno u pravu. Ako besmisao pokusamo konkretisati znacilo bi da on dobija smisao samim tim sto pokusavamo ga objasniti. Filozofija je tu da nam pomogne i apsurd pretvori u jos zamrsenije od samog pocetka. Kada ne zna nesto da objasni covek obicno pribegava bukvalnom zamrsavanju i izvrtanju cinjenica i dovodi ih do apsurdnosti. S time one postaju ne razumljive pa njegov sagovornik nastoji samo klimati glavom dok ta osoba misli da je rodjeni filozof. (najprostije receno)



Moram dodati ovde jos nesto sto dotice temu, ali je vezano za moj privatni zivot.
Naime, od osnovne skole, kroz srednju cak i na folkloru, porovlacio se nadimak filozof koji je meni prododavan u trenutcima, kada su se glupe osobe smejale ili pokusavale da ubace sarkazam u moje iskaze, koji su bili u potpunosti tacni (deca kao i stariji) i ne oborivi a njima je to smetalo. Naravno bilo je tu osoba koje su svesno, i s razumevanjem reci filozof, mi pridodavali taj atribut. Medjutim, uvek sam pokusavala da im objasnim da nemam tu "titulu", naravno ni ne posedujem diplomu filozofa. U tim momentima s koliko god prostim recima pokusala da im objasnim, od njih je, isto, bilo odbijano kao od metalni zid, moje tumacenje jer su uvek zeleli samo oni da budu u pravu i koliko god to bilo apsurdno sto pricaju.
Znaci nema odbrane. S time se samo treba suociti i prihvatiti apsurd jer je postao deo nase svakodnevice. A za to ima dokaza na svakom pesackom prelazu, raskrsnici, u cekaonici....

Prvo treba definisati apsurd,rasclaniti ga i staviti na vagu njegove dobre i lose strane,pa tek onda traziti odgovor na zadato pitanje.

Danas kad čovjek živi u " petoj" brzini i gdje treba mnogo stvari raditi da bi preživio često se javlja pitanje besmisla. No, mislim da problem nije u čovjeku, nego u svijetu koji mu ne dopušta da stane, razmisli o sebi, da bude sam sa sobom. Uvijek u životu treba imati neki temelj, ali stvarni temelj, na koji se stalno može osloniti. Možda sam glede tog pitanja u prednosti jer sam vjernik i imam temelj koji je postojan i koji se ne mijenja, a koji mi ujedno ulijeva povjerenje. Vjerniku sve ima smisao, pa i ovaj svijet, koji često daje suprotnu sliku, a to je zajedništvo s Bogom.

Дотично питање себи може да постави само атеиста. Заправо постоје два питања на која атеисти не успевају да дају одговор, а једно од њих је:

Шта је смисао живота ?


Из немогућности да одговоре на то питање онда произилазе и сва друга питања од којих је тема овог топика само једно.  :wink:

1. Koje je drugo?
2. Koji je smisao zivota jednog vernika?

I ateisti imaju neki smisao u zivotu.
Kako se nazivaju osobe koje nisu ni ateisti ni opredeljeni za neku religiju?
Nego razmisljeju o svemu globalno....