Ne znam.  .  .  ovo nisam do sada radio i ne znam koliko je pametna stvar, ali kapiram da ne moze da povredi.   Moram Vam ispricati neke stvari kako bi ste shvatili srz problema.  .  Dakle, da pocnemo.  .  .  Rodjen pre skoro 30 leta, jos uvek nisam naucio kako da se nosim sa nekim stvarima.   Pomislicete da sam nezreo, ali nije problem u tome.   Problem lezi u mom teskom detinjstvu.  .  Medju prvim secanjima na detinjstvo su mi majka sa polomljenim zubima i nosem, braca otecena od batina, otac koji je 25 sati dnevno bio pijan.   To je trajalo do moje sedme godine, kada je bratu "pao mrak na oci" i pokusao oca da ubije.   Ja sam se nasao na putu i dobio bajonet u nogu (ne znam ni sam kako danas nemam problema) od cega sam se godinu dana oporavljao.   Sikaniran od strane drugara iz skole i uciteljice zbog, jelte, drustveno neprihvatljive porodice, branio sam se agresivnim ponasanjem, tukao sam se za dobro jutro mesto dorucka i za dobro vece umesto crtaca u 19:15h.  .  .  Onda je dosao rat, kriza i nemastina koju je moja porodica prosla na najgori moguci nacin.   Otac je otisao u rat.  .  .  4 godine nakon odlaska se vratio u limenom sanduku, poginuo je.  .  .   to je bilo 1995.   godine.   1996 majka mi je obolela od malignog melanoma i ni sam ne znam kako je prezivela (danas je ziva i zdrava, hvala Bogu).  .  .  Doslo je bombardovanje koji je moj grad tesko obelezilo (samo cu reci rafinerija).  .  .  dve godine nakon toga, brat sa oceve strane je overio od heroina.  .  .  za svo to vreme ja sam isao u skolu, bio dobar i primeran (ne racunam bezanje sa casova i odlaske na Kalis sa drustvom ).  2002.   zavrsih srednju skolu i kako nisam uspeo da upisem ono sto volim (astrofiziku), godinu dana sam se motao na Rudarsko-geoloskom faksu.   Videvsi da to nije za mene, upisao sam drugi fakultet koji sam uspesno zavrsio 2009.   godine.   U medjuvremenu, 2006.  godine, majka se opet razbolela i nakon rutinske operacije ciste na jajniku, 4 dana nakon iste, rana joj je pukla i jedino sto je sprecilo da joj creva ispadnu bio je zavoj.  .  .  8kg sam oslabio za tri nedelje.  .  i pritom dao najtezi ispit na fakultetu (znao sam da ce se majka, koja je u to vreme bila u bolnici, zbog toga bolje osecati, 7 dana sam po 15 sati ucio).   2008.  godine sam, nakon 13 godina borbe sa time, konacno prihvatio cinjenicu da mi je otac mrtav i da se vise nece vratiti.   Koliko je bilo dobro i nije bilo, jer je rezultiralo pojavom reaktivne depresije.   6 meseci sam se lecio i na kraju se izlecio (iako je bio TEZAK proces).   Elem, nakon diplomiranja, pun nade i elana, otisao sam da sluzim narodu u vojski i to nije lose proslo (doduse, dva puta se potukao-branio se ).   Dok sam bio u sluzbi, saznao sam da mi se srednji brat navukao na heroin.  .  .   Prosavsi torturu i malo odmorivsi, poceo sam da trazim posao da bi naisao na Kineski zid; dzaba mi je bilo studiranje, jer mi niko nije rekao da u slucaju da neko u porodici ima krivicni dosije, ne postoji nacin da se zaposlim u struci (Civilna zastita je u pitanju).   Godinu i po dana sam jurcao i radio svakojake poslove po Srbiji (od peraca automobila, preko lopatanja, konobarisanja), sto je rezultiralo mojom zeljom da odem iz Srbije.   Moj pokusaj se zavrsio katastrofalno po mene, ostavljen sam na cedilu i bukvalno 5 minuta pre polaska na avion receno mi je da ne mogu da racunam na pomoc.   Touche! Nakon oporavka, nadjoh posao u Novom Sadu-ciscenje vodovodnih cevi od peska nakon peskiranja-ne zelim nikome da proba, a ko je probao, zna o cemu govorim), super kinta, ali posao neprijatelju da ne pozelis da radi.   Zivotario sam nekako, zaposlio se u nekom kaficu, tu se nesto vrteo, da bi prosle godine u aprilu dobio ponudu da odem za rusiju.   Ajde, rekoh, sta bude-bice.  .  .   Otisao u julu mesecu u mesto 400km od Vladivostoka u sred dzungle.  .  .  +40C, nema vode, nema hlada, pakao na zemlji.  .  .  nakon rasprave sa brigadirom oko neobezbedjivanja vode, zavrsih u Sibiru gde sam bio naredna 4,5 meseca.   Od ta 4,5 meseca, 3,5 meseca sam radio napolju po ceo dan, iako su se temp.  spustale do -40C.   I TO sam preziveo.  .  .  Sav srecan se vratih u Srbiju, medjutim ta sreca je trajala koliko od aerodroma do 2.  sprata zgrade, na trecem sam video majku i ocuha koji je bio na samrti.  .  .  niko mi nista nije rekao u vezi toga;nakon 13 dana je umro (voleo sam ga kao oca-bio je sa mnom od moje 10.  godine).  .  .  Naravno, mozete pretpostaviti da sam sebe totalno zanemario i posvetio se borbi protiv vetrenjaca.  .  . takodje sam dozvolio sebi slobodu realnosti da prihvatim ruznu cinjenicu-da mi je otac bio tezak alkoholicar, sociopata i psihopata, ciji smo taoci svi mi bili (i dan danas, ocigledno). .  devojku godinama nisam imao (nisam ruzan, nisam ni glup, umem cak i na svoj racun da se nasalim ), i eto, resih da se upoznam sa jednom curom koja me je, videvsi da sam verovatno emotivno ostecen (ponasao sam se totalno aseksualno kada smo se videli, jer je to bilo u vreme zalosti za ocuhom koja i dalje traje)smestila u Friend Zone grupu muskih gay prijateljica.  .  .   To je slag na torti, verovatno, zasto sve ovo pisem.  

 Vise ne znam gde sam, vise ne znam sta sam, gde da krenem i kako da krenem.   Zbunjen sam i frustriran, jer mi apsolutno nista ne ide od ruke i cega god se dohvatim, to istruli.   JA ZNAM da problem nije u meni, jer ja na sve te stvari nisam imao uticaja (osim na ovo poslednje), ali ocigledno utice na mene i moje samopostovanje.   Kako se izboriti sa time? Koje tehnike da primenim? Svaka vrsta dobronamernog saveta kako vec jednom da prekinem nesrecni niz je vise nego dobrodosla.   Verujem da je bitno da napomenem kako humana osoba, dobrovoljni davalac krvi, imam najludju i najbolju sijamku na svetu, jer ne zelim da pomislite kako je to losa karma za  nesto lose sto sam uradio, jer nisam, jer sam se celog zivota vodio idejom da ne zelim drugima ono sto ne zelim sebi.   

Eto toliko od mene.   Ovo neka bude i moja tema predstavljanja na ovom forumu, jer mi je ovo drugi post ovde.   Sve najbolje.   Cosmic

Много тога ми није јасно, но нема везе, јасно ми је да си стално у проблему и то је оно што је из детињства.

Сад, како да решиш то. Нажалост нема неке теорије за решење. Једино може помоћи психолог, кад већ не можеш сам да ставиш тачку на све то.
Посао...сви имају исти проблем, ово је Србија.
Твој је мало другачији, јер имаш тај факс, који јесте ок, али за посао не сме нико у породици да има "мрљу"  са законом.
Твоја породица има.
Упиши мастер студије на неком другом факсу (то ми први пало на памет).

Predlazem jogu... tacnije astanga jogu...

Nema nikakvog bajanja... nema sektasenja... samo sat.. sat i po ciste fizicke aktivnosti uz istezanje i naprezanje svog tela...
Istovremeno se nalazis u nekoj zen zoni i usresredjen si samo na sebe...

Mislim da je upravo stvar u tome... sto imas neko vreme da sve oko sebe iskljucis i smiris se... a kad nadjes tu tacku... koja te cini mirnom i zadovoljnom... mozes dalje... i mozes lakse da se nosis sa svim sto te svakog dana sutira i udara...

Tvoj zivot je bio surov... sta vise... suroviji nego kod 99% ljudi... i imas svako pravo da budes i depresivan ... i razocaran.. i izgubljen i da imas osecaj da si baksuz i da svu tezinu sveta nosis na svojim ledjima... Na kraju krajeva... ti si samo ljudsko bice...

Spomenula sam tu astangu jer je pomogla mojoj drugarici ... ne samo da fizicki ojaca.. vec i da ojaca kao licnost... i ispliva iz depresije i nezadovoljstva...

Meni pomaze to sto idem 3 puta nedeljno na fitnes... i sutiram dzak povremeno... mojoj drugoj drugarici tako sto pravi sapun i nakit.. mojoj majci kada plete... nekima igranje igrica... svejedno..

Znaci... nadji nesto sto ce biti tvoj eskapizam... ali bi bilo bolje i da te to na neki nacin stalno napreze i gura napred... jer ces tako ojacati i kao licnost...

Inace, sto se tice problema... ja licno preferiram ispucavanje agresije... jer sam onaj tip kome sve udara na tezinu... i ukapirala sam da je lakse da povremeno urlam, neko da skupljam markice i na kraju povredim nekoga... na vise od jednog nacina..

Dragi Cosmic, nakon čitanja tvog posta, znaš koja misao mi je prošla kroz glavu?
''Ovaj čovek je heroj''.
Stvarno to mislim. Ti si heroj.

To što si preživeo do sada prosečnog čoveka bi uništilo. Otac alkoholičar, pa majčina bolest, problematična braća... pored svega toga, ti si uspeo da završiš fakultet, da radiš i brineš o sebi. I te kako znaš da se nosiš sa problemima, jer bi ogroman broj ljudi odavno posustao, začaurivši se u doživotnu ulogu žrtve i kukajući nad svojom tužnom sudbinom.

Ali ne i ti. Ti si borac. I normalno je da ti sada ponestaje snage, jer si toliko toga izgura ''na mišiće''.
Moj savet je da razgovaraš sa nekime, može to da bude stručno lice - psiholog, psihijatar, psihoterapeut.
Slažem se i sa Aneinim savetom - da neđeš neki svoj ventil. Ipak, obzirom na količinu sranja koju si uspešno preživeo i ostao normalan (reaktivna depresija je najnormalnija moguća reakcija na to što ti se dešavalo, veruj mi na reč), mislim da bi ti dobro došlo i nešto više od toga - razgovor sa nekim ko bi ti pomogao da sve loše što ti se izdešavalo ostaviš iza sebe. Drži se, hrabri čoveče. 

Progurao si dosta, neko bi "pukao" za mnogo manje od toga. Tako da, sasvim si se fino nosio sa zivotom do sada...

Licno mislim da si u bedaku zbog drugih stvari(i zbog teske proslosti naravno, ali i zbog drugih). Zavrsio si faks, nemas posao u struci, a  ni neku devojku koja bi ti mozda makar malo bila "svetlo u tunelu"(otuda zal za tom sto te stavila u "friendzonu"). Eto, cisto te je to nesto spucalo u momentu pa se osecas kao da ti nista ne ide od ruke.

Moj savet ti je: Nemoj da ocajavas. Preziveo si dosta u zivotu i stao si na noge, pa ces preziveti i taj neki period. Znam da izgleda da je lose, ali se sve to da popraviti. Vidi se da si vredan i radan, pa trazi i dalje neki bolji posao pa ce se valjda naci. Isto tako i za devojku. Samo je bitno da ne ocajavas i da teras dalje i da shvatis da stvari i mozda nisu tako crne kao sto ti mislis da jesu. Nadji svoje samopouzdanje u dobrim osobinama koje imas i teraj dalje. Ako te stvarno more neke stvari iz proslosti(kao npr. gubitak oca i ocuha) i smatras da je to nesto sto te emotivno "koci" mozda i ne bi bilo lose da posetis psihologa. Tesko da moze da odmogne a mozda ces se osecati bolje u vezi sa tim stvarima.

Sta konkretno ti nije jasno? Mozda mogu da pojasnim


Razmisljao sam o tome. Sta vise, pre svog tog saznanja da sam "dzabe krecio" hteo sam i na master, pa i na doktorske studije da idem nadajuci se da cu moci da se zaposlim, pa uporedo. Takodje, master studije nisu ni malo jeftine, a imam i problem sto ne mogu da se zaposlim, secas se ?




I ja isto mislim da je to-to. Kap u prepunoj casi, recimo.

Moj savet ti je: Nemoj da ocajavas. Preziveo si dosta u zivotu i stao si na noge, pa ces preziveti i taj neki period. Znam da izgleda da je lose, ali se sve to da popraviti. Vidi se da si vredan i radan, pa trazi i dalje neki bolji posao pa ce se valjda naci. Isto tako i za devojku. Samo je bitno da ne ocajavas i da teras dalje i da shvatis da stvari i mozda nisu tako crne kao sto ti mislis da jesu. Nadji svoje samopouzdanje u dobrim osobinama koje imas i teraj dalje. Ako te stvarno more neke stvari iz proslosti(kao npr. gubitak oca i ocuha) i smatras da je to nesto sto te emotivno "koci" mozda i ne bi bilo lose da posetis psihologa. Tesko da moze da odmogne a mozda ces se osecati bolje u vezi sa tim stvarima.

Treba mi samo jedna godina bez velikih i dramaticnih situacija da se malo odmorim, samo to. Umoran sam vise od svega...


Sad me teras ovde da crvenim    

Hvala ti, ali ja zaista mislim da nisam, ali boga pitaj odakle mi snage da guram dalje, pojma nemam..


Mozda ce ti biti smesno, ali meni ljudi govore da ja u stvari ne znam da se nosim sa problemima, da sam emotivac i da sve preuvelicavam 

Vise i ne pricam o tome, jer ljudi odmah pocnu sa pricama "nije tebi jedino lose"-ajde . Postali smo jako sebicni i nije ni cudo sto sam dosao ovde da "prozborim" koju


Znam . Ja  kada sam otisao kod psihijatra na njegovo pitanje u cemu je problem rekao sam mu da sam oboleo od reaktivne depresije, sto je i njega zaprepastilo, jer je, nakon iznesenih simptoma, shvatio da sam u pravu , ali, kao sto rekoh, on je placen za to i radi to sve po automatizmu, nema tu pravog razumevanja...Ali, definitivno moram da nadjem nacin kako da prevazidjem i ostavim proslost iza sebe

Hvala ti puno 


Kod mene nervoza udara na mrsavljenje . Recimo, prosle nedelje sam za tri dana jedva jedan topli sendvic pojeo, a gladan sam bio 

Inace, i ranije sam razmisljao o Jogi, ali iz nekog razloga sam na to gledao kao na nacin vrbovanja.Medjutim, sve vise i vise cujem kako je mnogim ljudima pomogla da pronadju dusevni mir, i mislim da cu pokusati sa time. Astronomija mi je velika ljubav i veliki hobi, ali je poprilicno skup i ne mogu u potpunosti da mu se posvetim (prosecan dobar teleskop kosta od 500 do 1000 evra).

Malo sam ja ovo ispremestao, jer se ne snalazim bas najbolje jos uvek, ali nije strasno za prvi put

Hvala Vam puno na recima podrske i na savetima, zaista mi znace

Cosmic

Ма неважно, Ти заиста јеси успешан момак и свака част! 


Наравно да се сећам, али мислим да има пријемни, но тешко је упасти на буџет.


Елем:



Знам да можеш да ставиш такчку на све што је иза Тебе Најгоре је прошло, сад треба да живиш.
За психотерапеута Ти треба 3 500 динара и то за један разговор. Са неких 5-6 разговора научио би Те како да дишеш пуним плућима и како да ставиш тачку на све што је иза Тебе.
Сад да Ти напишем позајми се или не знам шта, бзв ми је. Но знам само да мораш да будеш здрав (као што јеси) и да корачаш напред.
Веруј ми да Те разумем и да знам како Ти је, као што знам да можеш тачку на све да ставиш.

Свака част момак, и само напред! 

Bolje bi ti nama ovde lepo objasnio kako se treba nositi sa problemima nego mi tebi   

hahahahahahahahahaha

Od srca sam se nasmejao hahahaaha 

Thank you, my dear sir