Nasao sam neke klikere kod kuce i uhvatila me neka nostalgija, pa bi hteo da igram sa ortacima. 

Molio bih da me neko ko zna podseti, posto sam ja zaboravio. Nisam igrao od sedmog razreda. I kakva pravila vaze kad se igra ekipno (2 na 2, 3 na 3), ako uopste moze da se igra ekipno?  U tripu sam da moze posto smo u osnovnoj ja i jos dva ortaka udruzili "snage" i zajedno skupljali klikere i igrali protiv drugih u nosnju.

ako se ja dobro secam ovo  bi bilo komplet objasnjenje igre sa "ovih prostora" , imas na vikipediji jos nekih igara



Kliker je tijelo kuglastog oblika, najcesce napravljeno od stakla ili porculana, cija je osnovna namjena igranje igre inventivnog naziva "klikeri".Klikeri najcesce nose na sebi dekoraciju u vidu obojenih sara koje imaju oblik pera, pa se najcesce ove sare i nazivaju pera.Kod staklenog klikera sare se nalaze u unutrasnjosti, a kod porculanskog ili "porculanera" sare su nacrtane na povrsini klikera.
Ovisno o broju sara klikeri se dijele na mjesecare (bez sara, providni klikeri), 1-perci, 2-perci, ... , n-perci.Najcesce se mogu naci klikeri troperci.
Boje sara variraju a najcesce kombinacije su crvena, plava, zuta; ljubicasta, bijela, zelena itd.
Najcesci su klikeri promjera 1 cm (obicni, normalni), mada se rjedje mogu naci i klikeri manjeg promjera za specijalne strategije (mali klikeri - promjer cca 0,5 cm), medjutim vecina klikerskih liga nece dozvoliti igranje malim klikerom.Veliki klikeri ("bombasi", "razbijaci") imaju promjer cca. 2 cm)
Prednost velikog klikera je njegova velicina kada vlasnik velikog klikera gadja, a ta ista velicina prestaje biti prednost kada vlasnik biva gadjan). Veliki kliker je takodjer teze izbiti iz rupe, o cemu ce biti govora kasnije, u sekciji pravila.
Osim klikera i igraca, potreban je teren, za sto je najpogodnija utabana zemlja, sa ne previse trave i ostalog bilja.Generalno procenat trave i rastinja ne bi trebao
prelaziti 30% terena, jer je igra u travi otezana i cesto se desava da se klikeri izgube.
Zatim, potrebna je rupa (citaj: rosha), koja predstavlja udubljenje, rupu u zemlji. Oblik rupe je okrugao a dubina i precnik variraju od lige do lige, mada se kao srednja vrijednost uzima rupa koju napravi covjek tezak 40 kg rotirajuci se oko jedne tacke na peti patike velicine 38, u utabanoj crnici (zemljiste u parkovima itd).Ove velicine pretvorene u cm. iznose oko 10 cm promjer, i dubina oko 3.5 cm.
Gornja granica broja igraca nije postavljena, mada preko 8 igraca se smatra guzvom i dugo se ceka na red za igranje pa se uzitak ove igre gubi.Minimalan broj igraca iznosi dva (dvoboj).

1. Cilj igre je eliminisati sve suigrace, sto se vrsi pogotkom njihovog klikera.

2. Igra pocinje "bacanjem" klikera sa distance prema rosi.Ova udaljenost se mjeri od rupe i varira od velicine terena.Najcesce se rupa nalazi na sredini terena, a mjesto sa kojeg se vrsi bacanje od jednog ruba terena.Pri bacanju cilj je sto se vise pribliziti rosi.

2a. U nekim ligama postoji i tzv. "hopa" sto je u biti privilegija bacanje klikera posljednji.Ova privilegija omogucava igracu uvid u pozicije preostalih igraca (npr. ako vidi da je neki igrac isuvise blizu rosi, on moze bacati u daljinu, kako ga
ovaj kasnije ne bi pogodio).Ovisno od lige, hopa se dobija izvlacenjem (na srecu) ili igrac koji se prvi sjeti proglasiti sebe "hopom".

3. Igrac koji je nakon zavrsenog pocetnog bacanja najblizi rosi igrat ce prvi. Drugi igrac ce biti onaj koji je najblizi rosi poslije prvog, itd...

4. Ukoliko u toku bacanja jedan igrac svojim klikerom pogodi drugi kliker proglasava se "cike", i bacanje se ponavlja.Postoje jos dva slucaja u kojima se moze
proglasiti cike: ako je udaljenost bilo koja dva igraca od rupe jednaka, ili ukoliko je vise od jednog igraca ubacilo u rosu iz pocetnog bacanja.U nekim ligama koristi se i izraz "cike zaja".

5. Svaki igrac da bi ostavrio mogucnost da eliminise druge igrace, na pocetku igre mora ubaciti svoj kliker u rosu.

6. Svaki igrac ima pravo na jedan potez osim ako ne ubaci u rosu ili eliminise drugog igraca cime dobija pravo da nastavi igrati jos jedan potez.

7. Pri gadjanju drugog igraca iz rupe, distanca izmedju rupe i gadjanog klikera mora iznositi najmanje jedan pedalj (pedalje je raspon izmedju palca i srednjeg prsta gadjanog igraca kada su oni maximalno rasireni. Ukoliko je ta udaljenost manja, gadjac se mora odmaknuti 1 pedalj od rupe na pravcu koji cine centar rupe i gadjani kliker, a u suprotnom smjeru od smjera centar rupe->gadjani kliker.

8. Kada je na redu da igra, igrac moze "pozvati" bilo kojeg igraca da ga ovaj gadja tri (3) puta, a ukoliko ga u ta tri pokusaja ne eliminise, igrac nastavlja svoju igru (najcesce gadjajuci pozivanog jer se ovaj priblizio).

9. Kada igrac ubaci u rosu, ima pravo da ne odigra sljedeci potez (da ostane u rosi).

10. Ukoliko igrac ubaci u rosu u kojoj se nalazi kliker drugog igraca, vrsi se tzv. izbijanje.Izbijanje se vrsi sa visine koljena upravljenog gadjaca sa proizvoljne udaljenosti.Gadjac ima tri (3) pokusaja da izbije drugog igraca iz rupe.Igrac je izbijen onda kada njegov kliker izadje iz rupe.Ukoliko je gadjac izbio igraca koji se vec nalazio u rosi, on je eliminisao datog igraca.Ukoliko ne uspije, on ostaje na mjestu na kojem se zaustavio kliker nakon 3. izbijanja, a igru nastavlja igrac koji je
na redu.

11. Ukoliko u toku igre igrac izadje van granica terena (aut) duzan je da kliker vrati u teren, na mjesto gdje je kliker presao granicu terena.


izvor je grupa klikeri na fejsu

Старе игре
ГДЕ СУ НЕСТАЛИ КЛИКЕРИ
Чаробна игра из детињства изгледа изумире, ово је вапај да се спасе. Дакле, учите децу да играју кликере.




Илустровао Растко Ћирић

Стакленац, пуњенац, порцеланац, троперац, дрвенац, пластиканац (пластиканер), xомба, малиша... Све су то врсте кликера. Има их још много који би нам звучали познато, али међу њима нема каменца, а први кликери су још у камено доба били, наравно, од камена. Археолози, историчари и етнолози успели су да сазнају да су кликери прављени за забаву и игру, али нису сазнали каква су била правила те игре.
У првом веку пре наше ере, у време цара Августа,. кликери су били веома омиљени. Тада је направљен први кликер од мермера. Било је то баш у време римског освајања Британије (на енглеском се мермер каже марбле, те одатле и енглески назив за кликере). Данас би ти мермерни кликери на тржишту вредели доста, а тржиште кликера уопште није за занемаривање, поготово кад се ради о колекционарима. Из тог времена сачувано је мало кликера и они у колекционарским круговима вреде толико да нам се заврти у глави. Ретки су колекционари који поседују кликере из античког доба (они се углавном чувају у музејима), али они који их имају, процењују их на вредност једног новог аутомобила високе класе.
Следећи степен у развоју кликера десио се заједно с изумом стакла. По неким изворима, први кликери од стакла потичу из Венеције и прављени су од данас чувеног муранског стакла. Али, у време када су се појавили  сматрало се да су сувише слаби за тадашње потребе игре. Вероватно су били на гласу као данас пластиканери, јефтини, лако ломљиви и сувише лаки у поређењу са порцеланцима. Међутим, стакленци из Мурана временом су ипак стекли славу захваљујући својој лепоти.
Кад смо као деца у школском играли кликере, стакленци су били убедљиво најјефтинији. Заправо, једино је њих било у продаји у киосцима и трафикама, а били су ми најлепши. Пуњенци, којих није било код нас и набављали су се из иностранства, углавном из Италије, били су вредни зато што су ретки, али ни издалека тако лепи као троперци, четвороперци и нарочито петоперци. Мада су и они могли да задиве када је бели порцелан био прошаран неком занимљивом комбинацијом боја. Али, то се ретко дешавало. Пуњенци (односно порцеланци), углавном су били прилично једноставни и веома ретко су изазивали дивљење својим изгледом, чешће утиском да потичу из неких других крајева.

Колекционарство

А данас управо ти пуњенци баш много коштају. На Интернету се могу наћи пуњенци с почетка или средине 20. века вредни око хиљаду до хиљаду и по евра. Стакленци из тог времена, али и из ранијих раздобља, достижу много већу цену управо због тога што их је било теже сачувати. Један венецијански мурански кликер из 15. века не вреди читаво богатство, али био би довољан за угодан живот годину-две дана.
Па зашто онда данас деца готово да не играју кликере? Шта се то десило у развоју човечанства да данашњим генерацијама кликери не привлаче пажњу? Ако су то видео-игрице, мобилни телефони, Интернет и остала чуда настала практично преко ноћи у последњих десетак година, онда је то разумљиво. Али, да ли то значи да ће ова 5000 година стара игра тако олако нестати с лица Земље само због нових изума?
Што се правила тиче, она су се кроз векове мењала, али вероватно не превише од оних која су важила до пре само десетак година. Циљ је и тада био да једним кликером треба погодити други. Додатна правила као што су убацивање кликера у рупу (рошу), ограничавање простора (окиш), вероватно су смишљена касније.
Да је кликерима крај тешко је поверовати пошто су они преживели и много тежа времена, као што су мрачни средњи век, крсташки ратови, инквизиција, технолошка револуција, Први и Други светски рат и изум радија и телевизије.
Другим речима, то што данас деца готово не играју кликере ствар је тренутка који ће се сасвим сигурно променити.

Правила

Више од хиљаду година пре наше ере деца у древном Египту играла су се богато украшеним кликерима.

Као и у билијару (који је сродна игра кликерима), постоји више врста игара, али и начина примењивања правила. Зависи да ли играте у дуље или онако. (Ово је београдски жаргон. У другим крајевима Србије ови изрази нису се употребљавали, као ни горе наведени окиш и роша.) Ако играте у дуље, што значи на отимање кликера кад победите (што су први кораци ка коцкању и из угла васпитања можда није најбољи пример за препоруку ове игре), то јест губљење ако изгубите, правила су врло строга и морају се поштовати као у покеру. Нема варања и нема повлачења потеза.
Најпре морате да убаците кликер у рупу, што би најбоље било из првог бацања, али ако не успете, онда бар што ближе. После вас игра ваш противник или ваши противници. Ако нисте успели да убаците кликер у рупу а ваш противник јесте, грдно сте погрешили ако вам се кликер нашао близу рупе јер ће вас у следећем потезу ваш противник готово сигурно погодити и тако вам одуљити клишу. Због тога је понекад добро тактизирати и у првом потезу бацити кликер што даље од рупе, нарочито ако је противник пре вас успешно убацио у рупу. Наравно, можете и да ризикујете и да и ви гађате рупу. Ако убаците кликер, ви сте у предности јер је ваш саиграч први на потезу и мора да бежи.
Погодак противничког кликера не важи ако пре тога нисте убацили свој кликер у рупу, али не застарева, памти се. Свој кликер можете накнадно да убаците у рупу и тако одуљите кликер свом противнику, али морате да пазите да вас он у међувремену не тушне (погоди) и тиме поништи ваш погодак.
У томе ће бити нарочито успешан ако успе у чувеном меневру званом туш и окиш. Дакле, ако вас погоди и из одбитка оде у „аут“ (окиш), ви њега нећете моћи да гађате да бисте поништили његов погодак, тако да он из окиша у следећем бацању може да гађа право рупу и тако вас победи и одуљи вам можда најдражи кликер. По другим правилима, која су вероватно поштенија, туш и окиш нису се признавали јер ономе ко то постигне даје велику предност.
У најстрожим правилима игре није дозвољено мењати кликере за време партије. На пример, ако играте xомбом (што је синоним за велики кликер) имате много веће шансе да погодите противника, али и да будете погођени.
Никад нећу да заборавим како сам изгубио омиљену xомбу, тамноплавог шестоперца једнобојца, и то од девојчице Трше, једне од ретких која је играла кликере с нама дечацима. Ја сам њу погодио xомбом и затим промашио рупу. Она ми је једним ударцем погодила ту xомбу и убацила је у рупу. То се звало туш и роша, што је био најокрутнији начин за брзо губљење кликера. Надам се да Трша још чува тај драгуљ у својој витрини, или да га је продала за велике паре.

Кликери као спорт

Направљени од камена и животињских костију, кликери из доба старог Рима чувају се у Британском музеју у Лондону.

Ако бисмо поредили кликере с другим играма, најсличнији је билијар. Ту су такође боћање и куглање који су, без сумње, проистекли из кликера. Својевремено, средином деведесетих година, залуђеници за кликере који су ту игру носталгично везивали за своје детињство, приређивали су светско првенство у кликерима. А све у циљу да и кликери једног дана постану озбиљан, олимпијски спорт. Прво првенство одржано је у Брајтону (у Енглеској), следеће године у Брну (у Чешкој), затим у Љубљани у Словенији, а онда је читава замисао некако сама од себе замрла.
Није тешко претпоставити зашто. Једноставно речено – кликери су игра. Свако такмичење завршавало се банчењем,  што је добра подлога за весеље и радост, али није за спорт, нарочито на професионалном нивоу, који захтева уздржавање од сваке врсте порока и потпуну посвећеност.
Кликери су привремено нестали и из озбиљног и из неозбиљног света. Али сви знамо да ће се вратити макар и кроз видео-игрицу.

Павле Ћосић

Иѕвор Политикин забавник

Homba? Jbt, mi smo taj kliker zvali dzomba 

Ok, secam se toga da mora da se ubaci u rupu na pocetku, ali cini mi se da smo mi igrali na "trica" foru. Dakle ako ubacis u rupu iz bacanja, imas pravo na 3 poteza. Il sam se ja istripovao... I jos jedna stvar oko rupe... recimo ja treba da odigram i odlucim da prvo ubacim kliker u rupu ponovo. Jel dobijam onda pravo na jos jedan potez?

Setio sam se sad za "susret". Kazes jednom "idemo u susret" i onda se priblizavate dok jedan drugom dok neko ne odluci da gadja. Ako promasis, on ima pravo na 3 poteza.

Dalje, sta bese "Slepci". Secam se fraze "bez beganja i bez slepaca", al ne mogu da se setim sta to bese...

Dzomba... imam kuci jednu... onu.. najvecu...
I punu kutiju "naftasa"... trebalo bi to iskopati...

A mi smo igrali nesto najslicnije bocanju...

Koliko se secam, mi smo radili malo drugacije. Treba da imas i "Rupu" i "Pogodak" ali nije bio bitan redosled i nismo imali ove fore sa tri gadjanja nego samo potez za potez tj. prvo igra onaj koji je najblize rupi, pa posle onaj koji je drugi najblizi i to se ne menja kroz igru osim sto imas jos jedan potez kada ubacis u rupu...

pfff..ja sam bio sampion... u kvartu i malo dalje... sa mnom u mom kvartu niko nije smio da igra...zaoprave...

cak iz drugih kvartova su dolazili..i stariji od mene... po ko zna koliko godina...ispod dva metra
sa mojim 6-to perasem...svijetlo plavim...skoro nije bilo fulanja...
sav je bio krnjav...hrapav..pera se nisu ni vidjela..vise..

 sjecam se jednom sam igrao s nekim ibricom( ili tako nekako se zvao...isao je u srednju skolu... )
 iz radmanove...oni su uvijek vazili za klasu malo vislju od ostalih...
ali smo ih uvijek tabali..i rasturali u svemu...krali im kucice...macice...maltretrirali ih..pa i lovu smo im kasnije otimali...kad smo poceli da cugamo...

s tim ibriicom sam igrao po sto komada..na trokut,,,taj dan sam mu odnijeo 1400 klikera...
tj sve sto je imao...

u klikerima..pokeru u klikere..romane...slidzama...tabke posebno...stonom tenisu...
fuci jedan na jeden..i naravno pesnicenju takodje jedan na jedan..slabo ko mi je mogao od vrsnjaka parirati...

zaboravih napisati kako sam ja najcesce igrao...to je bio trokut..
na zemlji se nacrta trokut...u njega se poredaju klikeri..zavisi u kliko se igra..
onda se bacaju klikeri ko ce prvi bacati...klikere...
ko bude najblizi trokutu on baca prvi...

tim redooslijedom se i gadja trokut...koliko god klikera izbacis iz trokuta - toliko ih nosis...
s tim da imas pravo i na odbicu..to je kad je neko jako blizu trokuta...
imas pravo i njegov kliker da napucas svojim... i da ga odbijes sto dalje od trokuta...
i tako gadjas dok ne promasis..ili dok ne odneses sve klikere iz trokuta...

0:23   

kod nas je bila i igra na rupu...
ono petom je napravis...zabijes petu u vlaznu i dobro utabanu zemlju...
malo lijevo malo desno i eto rose..tj rupe...
onda se poredamo svi u liniju..i bacamo prema rupi...
imas tu jednorupac i dvorupac...
jednorupac je kad iz prve ubacis u rupu a dvorupac kad ubacis svoj kliker u rupu..
a izbijes neki drugi kliker koji je pre toga neko ubacio u rupu...
i onaj koji je najblizi rupi prvi gadja rupu..
potrebno je ubaciti u rupu kliker...kad ubacis u rupu...
mozes da trazis izbicu...tj da trazis ko ce da proba da ti izbije kliker iz rupe...
ako ti izbije kliker...nosi ga...sem u slucaju da si imao jednorupac ili dvorupac...

cilj je i gadjanje klikera ostalih igraca..koga spicis on automatski ispada i nosis njegov kliker...
ako pre toga najavis odbicu...onda on ostaje u igri...
obicno se u slucajevima kad se najavi odbica,,, mijenja se  kliker...
i ako je jako blizu postavlja se glavutaner..to je kliker velicine ping pong loptice..
ili kuglas...to je metalni kliker...da bi sprecio da te daleko odbije..
a ako je udaljenje  malo dalje    i postoji mogucnost da te promasi...
postavljas... maljca... to su posve mali klikeri...
ja sam njega samo par puta koristio...nije ih bilo puno kod nas za kupiti u to vrijeme..
uglavnom su nabavljani u italiji- porculaneri...u svici naftasi...i francuzi su imali lijepe visebojne sa ko zna koliko pera...i oni su najvise vrijedili...mislim da je ejdan maljac - francuz u moje vrijeme...
vrijedio je  i 50 a neki ljepsi sa vise boja i 100  obicnih klikera..porculaner maljac  je bio 10 -20  a naftas maljac 20 -50...komada..
ja sam imao par komada maljaca... koristio sam ih dok jednom jedan
denis...ja mislim da se tako zvao...nije mi rascopao maljca francuzera...
spicio ga nasim bosancem...(s tri pera) sa tri koraka i frtalj sa koljena...
a francuz se razletio u sto komada... ko da ga je spicio cekicem...

a bilo je i pravilo...kad neko ubaci u rupu kliker...onaj ko je najdalje od rupe..
ispada iz igre...i svim ucesnicima daje po jedan kliker...

inace meni je ta na rosu igra bila smor...trokut sam vise volio..vise se klikera u jednoj partiji moglo odnijeti...